Dijaspora dala više od investitora :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

По просечном износу пристиглих дознака по становнику, од 2000. до 2009, наша земља је на петом месту међу 155 рангираних држава.

Од наших људи из света у Србију је 2010. стигла 3,1 милијарда евра, податак је Народне банке Србије. Иако су нам „драги наши” из туђине лане послали за 100 милиона евра мање него у рекордној 2009, та пошиљка, као и све протеклих година, била је драгоцена. Како онима на чију је адресу стигла, тако и свим грађанима и држави. По статистици НБС, од 2000. закључно са 2010. годином укупни девизни прилив од дознака из иностранства достигао је 27,6 милијарду евра.

Годишње у просеку готово двоструко више од очекиваних 1,4 милијарде евра од продаје „Телекома Србија”. Да би се стекла представа „колике су то паре”, прошле године Србија је извезла робу за 7,4 милијарде евра, а очекивани мањак у овогодишњем државном буџету је око 1,5 милијарди евра.

По евиденцији Светске банке, Србији је од 2000. године од њених људи из расејања стигло много више. Статистика ове међународне финансијске организације је забележила да је од 2000. до 2010. године око четири милиона наших људи из света у земљу послало укупно 42,96 милијарди долара, каже др Владимир Гречић, сарадник Института за међународну политику и привреду. У прошлој години 5,580 милијарди долара.

– Према резултатима најновијих истраживањима аналитичара Светске банке, по просечном износу пристиглих дознака по становнику од 2000. до 2009. наша земља је на петом месту међу рангираних 155 држава – каже Гречић. – У том периоду у Србију је укупно стигло 37,38 милијарди долара, у просеку 736.053 долара по становнику.

Ако је веровати аналитичарима Светске банке, од 2000. закључно са 2009. годином, сваком житељу Србије у просеку је из света у новцу и роби стизало по 73.605 долара годишње, или 6.133 долара месечно.

На Међународној конференцији о новчаним дознакама српске дијаспоре, одржаној крајем априла прошле године, вицегувернер Народне банке Србије Бојан Марковић казао је да су дознаке из иностранства 2009. износиле 3,2 милијарде евра, односно 4,6 милијарди долара, и да су имале вредност 40 одсто извоза Србије. Објаснио је да се подаци разликују од процена Светске банке због другачије методологије.

Сви се слажу да би се без девиза наших грађана на раду у иностранству у протеклих десет година, као и у другој половини прошлог века, живело много скромније. Колико бисмо данас плаћали евро да су пошиљке девиза наших људи из белог света биле, на пример, само за трећину мање? Ту рачуницу нико није извео, али граница од 100 динара за евро сигурно би била прекорачена много раније. Према рачуници економиста, у протеклих десет година у просеку смо трошили за петину више него што смо зарађивали.

– У 2010. потрошили смо за 16 одсто више него што смо зарадили, што је око 4,8 милијарди евра, а то се добрим делом покрило дознакама наших грађана из дијаспоре – указује др Горан Николић, сарадник Института за европске студије. – Што је најважније, те паре нисмо морали да враћамо.

Николић подсећа да су управо дознаке наших људи биле најважнији фактор раста девизних резерви НБС после 2000. Дознаке су битан чинилац и повећања девизне штедње (са једне милијарде 2003. на више од седам милијарди евра на крају 2010.) Знатан део унетих девиза се штеди у банкама, које нуде и двоструко веће камате од уобичајених у Европи и свету.

Према подацима НБС, удео трансфера у прошлогодишњој укупној суми дознака као што су ренте, пензије, инвалиднине и остала социјална давања, износио је 395,6 милиона евра.

Иначе, дознаке физичких лица преко девизних рачуна у Србију највише долазе из Немачке, затим из Швајцарске, САД, Француске и Аустрије.

– Само мали проценат девизних дознака је коришћен за штедњу и за оно што се назива продуктивним инвестицијама, које доносе доходак и отварају нова радна места – указује Владимир Гречић.

Да би се тај новац улагао у производњу и запошљавање, од чега би сви имали користи, Министарство за дијаспору израдило је електронски каталог инвестиционих пројеката за улагаче из дијаспоре са понудом 193 конкретних инвестиционих пројеката из 68 општина и градова, који је у октобру прошле године представљен Влади Србије.

Пројекти су припремљени у сарадњи с локалном самоуправом, Привредне комором Србије и центрима за дијаспору при Регионалним привредним коморама. Циљ је да се у што већој мери искористе велики економски капацитети нашег расејања и да се охрабре да инвестирају у много већој мери него што је то случај био до сада.

Највећи део, 40,6 одсто инвестиционих пројеката, односи се на могућност улагања у постојеће или нове капацитете у туризму, 20,3 одсто на улагања у индустријске зоне, 18,7 процената у инфраструктуру, 9,3 у екологију, а 10,3 одсто су пројекти у области аграра и производњи здраве хране.

За оне градове и општине чија се понуда инвестиционих пројеката не налази на овом мултимедијалном ДВД-у, предвиђена је могућност објављивања путем интернет презентације Министарства за дијаспору, као и могућност ажурирања постојећих пројеката новим подацима и пројектима.

Министарство у је овај мултимедијални инвестициони каталог до сада представило у Аустрији, Кини и Јужноафричкој Републици. У наредном периоду биће представљен нашим пословним људима и њиховим иностраним партнерима у свим већим центрима српске дијаспоре.

Овај инвестициони каталог биће дистрибуиран на више од 5.000 адреса наших пословних људи, на адресе клубова, организација и асоцијација у дијаспори, као и дипломатско конзуларним представништвима у иностранству.

Од 2000. године до данас, дијаспора је, кажу у овом министарству, директно инвестирала 550 милиона долара у српску економију и оснивањем малих и средњих предузећа запослила око 25.000 људи, али су могућности много веће.

Izvor : Politika