Dičić: BIA prisluškuje bez jasnih razloga
Autor: V. Z. Cvijić | Foto:Medija centar | 20.12.2008. - 05:00


BEOGRAD - Rasprava između sudije Specijalnog suda Radmile Dragičević-Dičić, koja je rekla da neka rešenja u slučajevima prisluškivanja nisu po Ustavu, i Miroslava Panića iz BIA, koji je tvrdio da u BIA nema zloupotreba, obeležila je skup o pravnoj reformi bezbednosnih službi, održanom juče u Beogradu.

Sudija Radmila Dičić kritikovala je loša zakonska rešenja i napomenula da mere prisluškivanja bez potrebe traju i suviše dugo.
 

- U svojoj praksi imala sam u pojedinim predmetima prisluškivane razgovore u kojima je bilo intimnih stvari, koje nemaju nikakve veze sa postupkom. Bilo bi dobro da se iznesu podaci koliko se ukupno građana prisluškuje i koliko to traje. U Zakonu o BIA se navodi da „po rešenju direktora BIA uz prethodnu saglasnost predsednika Vrhovnog suda” neko može da se prisluškuje, a to nije po Ustavu. Mora da stoji „po rešenju suda na predlog direktora BIA” - rekla je Dičićeva.
Pre nje je Vladimir Todorić, urednik „Srpske pravne revije”, govorio da loša zakonska rešenja dozvoljavaju zloupotrebu kada se primenjuju mere prisluškivanja.
Predstavnik BIA Miroslav Panić zatražio je reč da bi naglasio da se sa takvim izjavama stvara utisak da BIA prisluškuje koga hoće bez odobrenja suda, a da to, kako kaže, uopšte nije tačno.
- Od početka ove godine nijednom nije korišćeno posebno ovlašćenje direktora BIA. Taj član nalaže da se direktor BIA obrati predsedniku Vrhovnog suda, koji daje saglasnost da se mera prisluškivanja primenjuje pre formalne odluke Vrhovnog suda. To može da traje maksimalno dva dana, posle čega sud donosi odluku. Ovo ovlašćenje se koristi najčešće u slučajevima terorizma - rekao je Panić.
On je postavio pitanje sudiji Dragičević-Dičić i Todoriću na osnovu čega su iznosili ocene da BIA prisluškuje koga hoće. Sudija Dragičević-Dičić: - Da li ste vi nešto ljuti? Nadam se da niste.
- Pa, ljut sam - odgovorio je Panić.
Sudija mu je na to rekla da njemu može lično da veruje.
- Tu nije problem, ali nema zakonskih garancija koje bi građane i sudije ubedile da nema zloupotreba - konstatovala je Dičićeva.
U razgovor se uključio Todorić koji je naglasio da nije govorio o zloupotrebama već o zakonskim okvirima koji nisu dovoljni.
- Bilo bi dobro izneti sve podatke, a ne samo da u ovoj godini nije bilo prisluškivanja po posebnim ovlašćenjima direktora BIA - nadovezala se Dičićeva.
Predstavnik BIA je rekao da nema informacije koliko je ranijih godina korišćeno posebno ovlašćenje direktora.
- To zakonsko rešenje možda je tehnički loše, ali da je bitna suština. Uvek se podnosi zahtev predsedniku Vrhovnog suda da se neko prisluškuje! Ne radi se bez toga! - kaže Panić.
Sudija Dragićević-Dičić je potom odgovorila da u zakonu mora da bude navedeno tačno šta BIA mora da podnese da bi sud odobrio da se neko prisluškuje.
- Toga sada nema u zakonu, a razlozi za prisluškivanje ne smeju da budu tajna za sud - zaključila je Dičićeva.

Izvor: Blic

А шта госпоЏа мисли да у служби раде видовите зорке па да унапред знају шта ће чути?

pa kod prisluskivanja glavna stvar je da se snime kompromitujuce stvari bilo kakve prirode! kad je pa DB prisluskivala da bi dosla do dokaza?! ako im treba dokaz podmetnuce ga  treba doci do materijala za ucenjivanje 

Tajna služba tvrdoglavo krši zakon
BIA mora da saopšti koliko ljudi prisluškuje
Autor: T. N. Đaković | Foto:Z. Raš | 23.12.2008. - 05:00


Bezbednosno-informativna agencija (BIA) nema nijedan argument na raspolaganju kojim može da pravda grubo kršenje zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja i uskraćivanja javnosti za informaciju o broju prisluškivanih osoba. Da odavanje tog podatka ne ugrožava agenciju ni na koji način, svedoči i činjenica da je još prošle godine Ministarstvo odbrane objavilo broj onih koji su na spisku prisluškivanih Vojnobezbednosne agencije (VBA). Kako nam je juče potvrđeno u VBA, agencija odavanjem ovih podataka nije pretrpela ni najmanju štetu. Naprotiv, skinula je deo anateme.

Goran Petrović, bivši šef Službe državne bezbednosti, ne vidi zašto Bezbednosno-informativna agencija (BIA) tvrdoglavo odbija da javnosti saopšti broj prisluškivanih osoba.

- Taj podatak je apsolutno apsurdan, besmislen, i samo može nekoga da razočara. Ljudi žive u uverenju da su to desetine, stotine hiljada prisluškivanih, a to je broj od hiljadu, dve - kaže Petrović.
On kaže da razume zašto je to odbijao Rade Bulatović, bivši šef BIA.
- On je bio antiprotivan demokratiji i celom svetu, ali ne vidim razlog zbog čega tu informaciju taji novi direktor - kaže Petrović.
Naš sagovornik, takođe, sumnja da Vojnobezbednosna agencija (VBA) prisluškuje samo 35 osoba, kako je saopštila prošle godine.
- Da je to istina, bio bi to znak da smo apsolutno bezbedna zemlja koja nema od čega da strepi - kaže Petrović.
U VBA kažu da podatak nije fingiran jer za to nema potrebe, pošto iznošenje te informacije u javnost ne može da nanese štetu agenciji.
VBA je još sredinom oktobra prošle godine na osnovu odluke ministra odbrane Dragana Šutanovca o ukidanju vrste i stepena tajnosti sa dokumenata VBA, kako bi informacija o broju prisluškivanih bila dostavljena Inicijativi mladih za ljudska prava, saopštila da je u skladu sa zakonskim ovlašćenjima, tokom 2007. godine, po naredbi nadležnog istražnog sudije, primenila mere nadzora i snimanja telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima i optička snimanja prema 35 osoba.
- To što smo izneli broj onih prema kojima se mere primenjuju nije problem sa aspekta bezbednosti. Ne bi bilo dobro da se dalje u javnost iznosi struktura koji procenat mera se primenjuje na osobe po osnovu organizovanog kriminala, terorizma, delovanja stranih obaveštajnih službi… Ali iz samog broja niko ne može da zaključi šta su naši prioriteti, koja kategorija su bile mete, da li su to vojna lica, civili u vojsci ili van vojske, ili strane službe. Te detalje ne bismo mogli da otkrijemo. A tek na osnovu tog podatka neko bi mogao da skenira angažovanje službe - navodi naš sagovornik iz VBA.
Te podatke VBA iznosi skupštinskom Odboru za bezbednost samo kada su u pitanju završene akcije. Ako se od nje traže podaci za akcije u toku, pozivaju se na tajnost podataka, ali su dužni i to, kako navode, poštuju, da po okončanju tog zadatka dostave tražene podatke pa i informacije o uspešnosti primenjenih mera, navodi naš sagovornik, i dodaje da je i Rodoljubu Šabiću, državnom povereniku za informacije od javnog značaja jasno da službe imaju podatke koje ne mogu da saopštavaju, ali i da, s druge strane, ne može sve biti ni zatvoreno.

Saglasnost tužioca
Članovi 31. i 32. Zakona o Službama bezbednosti SRJ, donetog 2002. godine, reguliše pitanje primene tajnih mera. Odnosi se na VBA, VOA i BIA, s tim, da je kada je reč o BIA, članovi su praćeni podzakonskim aktima, gde ovlašćenja direktora nisu precizirana najjasnije. U slučaju Zakona koji se odnosi na VBA i VOA, nadležnosti direktora su u potpunosti jasne. Direktor može da izda nalog za primenu mera bez saglasnosti tužioca i da je sutradan naknadno pribavi. Ali za to mora da ima izuzetno pokriće. U VBA kažu da tu mogućnost nikada nisu koristili jer sa pravim razlozima uvek može da se u toku dana obezbedi saglasnost tužioca.

Izvor: Blic