Спорно ширење тунела испод Петроварадина :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Спорно ширење тунела испод Петроварадина

Део јавности у Новом Саду забринут због одлуке Градске владе да због саобраћајних потреба изгради мост и прошири тунел испод тврђаве

Док се пење уз степенице до терасе Петроварадинске тврђаве са које се пружа поглед на Дунав и Нови Сад, лице Бојане Каравидић је све намрштеније, а њено расположење се мења, од резигнираности до беса. Њена болна тачка је одлука Скупштине Новог Сада из децембра прошле године, по којој је планирана изградња моста преко Дунава и проширивање старог тунела који пролазииспод тврђаве, а који није у употреби деценијама. Бојана Каравидић је пре осам година основала невладину организацију „Субурбиум” ради подизања свести о важности тврђаве и старог града у њеном подножју.

Уколико се градска одлука реализује и мост изгради у наредним годинама, а за сада то кочи само новац који се очекује из градске касе и фондова ЕУ, стара тврђава би могла да промени свој изглед.

Проширивањем тунела могло би да се делимично изгуби неколико локалитета од историјске важности на тврђави, попут Великог ратног бунара, шеталишта код бастиона Марије Терезије и старог војног гробља, сматра Бојана Каравидић. Као резултат тога, Петроварадинска тврђава би имала мање шансе да се нађе на Унесковој листи заштићених локалитета.

„Проблем је у томе што водеће архитекте и конзерватори (из јавних институција) деле мишљење невладиних активиста да ширење тунела може да буде штетно за тврђаву”, каже Каравидићева. „Али, они нам то говоре само незванично, јер се плаше за своје позиције. Највише забрињава чињеница да тврђава може бити оштећена само зато што су политичари тако одлучили.”

Милан Ћеран, директор Завода за заштиту споменика културе града Новог Сада, бранећи став своје институције наводи: „Ми смо дали своју дозволу на основу студије коју је урадио Универзитет у Новом Саду, а која је показала да проширење тунела неће оштетити тврђаву”.

Новосадске власти имају довољно разлога да овај план спроведу у дело. Они наводе да су због све већих гужви у саобраћају приморани да пронађу неко решење и да је градња моста и његова локација најбоље решење.

Нови мост ће бити изграђен на преосталим стубовима старог моста Франца Јозефа, преименованог у мост Александра Карађорђевића тридесетих година прошлог века.

Како би доказали да проширење тунела на четири траке неће оштетити тврђаву, градске власти су ангажовале Универзитет Новог Сада да изради саобраћајну студију. „У студији коју смо добили наводи се да ће за пет година град имати великих проблема у саобраћају између две обале Дунава, те је изградња овог коридора неопходна. Имајући у виду сложеност саобраћајних праваца, моста и тунела, студија предлаже одвојене коловозе са по две траке. Тако су нам потребне четири траке кроз тунел”, навео је Павличић.

У Заводу за изградњу града Новог Сада, који је сачинио пројекат за изградњу новог моста и тунела, наводе да је студија показала да је проширење тунела технички изводљиво.

Петроварадинска тврђава је 1991. године уврштена на листу културно-историјских споменика од великог значаја и заштићена је од стране државе. Већ годинама се ради да се она прогласи културним добром од изузетног значаја, што је највећи степен заштите у Србији.

Током година активисти, баш као и власти, очекивали су да тврђава доспе на Унескову листу, али проширивањем тунела, како наводи градски архитекта-конзерватор Слободанка Бабић, то може бити онемогућено. Бабићева, која ради у Заводу за заштиту културних споменика града Новог Сада, истиче да је ово њено мишљење, а не став Завода.

„Проширење тунела може да угрози аутентични изглед тврђаве. Ако власти желе да је ставе под заштиту Унеска, треба тако и да се понашају и задрже првобитни изглед тврђаве”, каже Слободанка Бабић, додајући да ће Унеско тражити доказ да је нешто јединствено и да се није мењало.

Поједини стручњаци сматрају да ће радови оштетити древне споменике, нарочито шеталиште код бастиона Марије Терезије, које би могло бити урушено уколико крену ископавања зарад проширивања тунела.

Исти радови могу да оштете Велики ратни бунар, који је дубок 60 метара и представља јединствену архитектонску творевину осамнаестог века.

Ове године, Музеј Новог Сада, са седиштем на Петроварадинској тврђави, планира да подземним ходником споји сопствену зграду са бунаром, претворивши тако бунар у велику атракцију и изложбени простор за посетиоце.

Забринутост постоји и за војно гробље, где су сахрањивани војници од трећег до осамнаестог века, а које је смештено на изласку из тунела. Приликом радова и градње пута, незаобилазно је и ископавање дела гробница, за које се у будућности планира заштита.

(Интегрални и оригинални текст објављен је на страници интернет портала Балкан инсајт)
Милан Лисица
објављено: 05.08.2011.

Политика