Na Beogradskoj berzi juče zabeležen najniži promet u poslednje tri godine

Ponedeljak, 14. juli, ostaće upamćen, kao dan u kome je na Beogradskoj berzi ostvaren verovatno najniži promet u poslednje tri godine - svega 57,4 miliona dinara, ili po jučerašnjem srednjem kursu Narodne banke 731.086 evra.

Izgleda da letnja letargija investitora doživljava svoj vrhunac, pa je pored ukupnog prometa, smanjen i broj emisija akcija kojima je trgovano, sa prosečnih stotinak, na jučerašnjih 78. Najveću pažnju privukle su akcije niške AIK banke, kojima je trgovano za ovu banku malih 13,9 miliona dinara. Nešto preko deset miliona dinara vredelo je trgovanje akcijama Metals banke iz Novog Sada, dok je intezivnija tražnja za akcijama zemunskog Ikarbusa donela promet od 5,3 miliona dinara. Ovo je prvo veće trgovanje akcijama najpoznatijeg srpskog proizvodača autobusa od kraja aprila ove godine. Inače, za 17. juli je najavljeno otvaranje ponude za kupovinu državnog paketa akcija (39,22 odsto) Ikarbusa, koju je dostavila ruska kompanija Avtodental-servis iz Uljanovska. Poslednja dva mesta na listi najtrgovanijih hartija u ponedeljak dele akcije Agrobanke (3,2 miliona dinara) i DDOR osiguranja (2,5 miliona dinara). Obveznicama stare devizne štednje Republike Srbije trgovano je za 35.055 evra, a ponajviše serijom koja poslednja dospeva na naplatu, 2016. godine (25.780 evra). Serijama iz 2009, 2010. i 2012. godine nije se trgovalo.

Kako većih obima trgovanja nije bilo, izostala su i veća cenovna pomeranja među akcijama. Rast cene zadesio je 12 emisija akcija, dok je negativan smer obeležio kretanje cena kod njih 29. Sve ovo uticalo je da indeksni pokazatelji završe trgovanje u manjem minusu, koji je najviši kod opšteg indeksa BELEXLINE (0,88 odsto). Istovremeno, indeksi BELEX15 i SRX završavaju u minusu od 0,86, odnosno 0,47 odsto. Gledano u odnosu na promet, najviši rast imale su akcije Navipa (2,63 odsto), dok najveći minus beleže akcije uljare Vital (7,39 odsto).

Od ostalih vesti koje nam dolaze sa berze izdvajamo nove poslovne rezultate trgovinskih preduzeća Kopaonik i Višnjića dućani, oba iz Beograda. Kopaonik je povećao prihode od realizacije na 2,8 milijardi dinara, dok je neto prihod uvećan za 34 odsto, na 42,3 miliona dinara. Svoj rezultat su popravili i Višnjica dućani - povećani su i ukupni prihodi za 18 odsto, na 673 miliona dinara, kao i čist profit, za 21 odsto na 15,3 miliona dinara. Darko Jovanović

Izvor: Danas

Dinar juče najjači prema evru
Beograd - Dinar je juče dostigao najveću vrednost prema evru u ovoj godini pošto je zvanični srednji kurs iznosio 78,53 dinara za evro. Prema zvaničnoj kursnoj listi NBS, dinar je prethodno najači prema evru bio 1. jula kada je za jedan evro trebalo izdvojiti 12 para više nego juče, odnosno 78,65 dinara. Tokom prve polovine jula srednji kurs evra je dva puta premašio vrednost od 79 dinara i to 3. jula kada je dinar za dva dana oslabio 0,5 odsto i 9. jula. Domaća valuta je od 9. jula beležila stalni blagi rast prema evru ojačavši 0,6 odsto. Srednji kurs evra je u ponedeljak, 30. juna, prvi put u ovoj godini pao ispod 79 dinara i iznosio 78,98 dinara, a poslednji put pre toga srednji kurs evra bio je ispod 79 dinara 25. decembra 2007. godine, kada je iznosio 78,35 dinara. Beta

Izvor: Danas

Radnici komunalnih preduzeća traže akcije svojih firmi

Beograd - Predstavnici sindikata zaposlenih u komunalnim preduzećima izjavili su juče da više od 100.000 radnika u toj delatnosti ne može da dobije besplatne akcije tih javnih preduzeća i zatražili donošenje uredbe kojom bi se rešio taj problem. Predsednik Samostalnog sindikata zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Svetozar Ercegovac kazao je novinarima da bi uredba trebalo da omogući komunalcima da vrate akcije koje dobiju kao građani Srbije ako budu želeli da uzmu akcije preduzeća u kojima rade. On je kazao da je donošenje strategije privatizacije komunalnih preduzeća planirano za septembar, a rok za prijavljivanje za besplatne akcije šest javnih preduzeća ističe 31. jula. "To znači da sadašnji i bivši zaposleni u 574 komunalne firme ne mogu pre isteka roka za prijavu besplatnih akcija da znaju na koji način će biti privatizovana njihova preduzeća i da li će moći da se prijavljuju za besplatne akcije", istakao je Ercegovac. On je dodao da zbog toga oni traže da im se omogući da se za akcije prijavljuju od 1. oktobra do 31. decembra i kazao da je Sindikat danas pozvao ministra ekonomije Srbije Mlađana Dinkića na razgovore o rešenju problema.

Izvor: Danas

Vlada Srbije ima mehanizme kojima može da povrati makroekonomsku stabilnost, tvrdi guverner NBS
JELAŠIĆ: Hitne fiskalne mere za obaranje inflacije

Beograd - Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je juče da je inflacija zabrinjavajuća i da Vlada Srbije i pre rebalansa ovogodišnjeg budžeta treba da preduzme mere koje bi doprinele smanjenju rasta cena. "Jako bi bilo važno da u novoj vladi postoji spremnost da se brzo radi na ublažavanju negativnih spoljnih uticaja na cene, poput enormnog poskupljenja nafte, jer će odlaganje skupo koštati državnu kasu", rekao je Jelašić. On je objasnio da glavno pitanje za Vladu Srbije nije kako da se povećaju budžetski rashodi, koji se odnose na ispunjavanje predizbornih obećanja, već da se u slučaju povećanih spoljnih izazova vodi restriktivnija fiskalna politika, kako bi se ublažili njihovi negativni efekti na inflaciju.

Jelašić je upozorio da je na kraju juna bazna inflacija iznosila 10 odsto na međugodišnjem nivou, iako je za ovu godinu planirana u okvirima od tri do šest odsto, dok je ukupna inflacija, predviđena na 6,5 a potom na osam odsto, premašila 12 procenata. Na toliki rast inflacije, u situaciji kad smo imali dvogodišnju pauzu u sprovođenju strukturnih reformi, kako je objasnio, uticalo je povećanje plata, po čemu je Srbija lane bila rekorder, zatim povećanje javne potrošnje koja je u poslednjih nekoliko godina porasla sa 40,4 na 44 odsto bruto domaćeg proizvoda, ali i rast zaduživanja u inostranstvu. "Za NBS će biti veliki izazov da baznu inflaciju vrati u planirane okvire", naglasio je guverner i dodao da centralna banka u ostvarivanju tog plana, pored referentne kamatne stope, koja sada iznosi 15,75 odsto, uvek može, po potrebi, da koristi i druge monetarne mere, pre svega iz oblasti supervizije finansijskog sektora. On je dodao da će eventualno preduzimanje restriktivnijih monetarnih mera zavisti od izveštaja o inflaciji na kraju jula, ali da se nada da će fiskalna politika biti u funkciji sprečavanja inflatornih pritisaka i da neće postojati potreba za dodatnom značajnom restriktivnošću monetarne politike.

Kad su u pitanju mere iz nadležnosti Vlade Srbije kojima bi se moglo uticati na smanjenje ukupne inflacije, Jelašić je upozorio da bi bilo kasno da se sa njima čeka mesec ili dva. "Eksterni pritisci na cene u Srbiji se veliki, jer niko ne zna šta će se dalje dešavati sa cenama naftnih derivata, kao i na ukupnom međunarodnom finansijskom tržištu, i da li će ovogodišnja dobra žetva u očekivanoj meri doprineti snižavanju cena prehrambenih proizvoda", naveo je Jelašić. U tako nepovoljnom okruženju, prema njegovoj oceni, teško mogu da se ispune očekivanja da će se povećati strane investicije u Srbiji i da će postojati veliko interesovanje za kupovinu hartija od vrednosti koje bi emitovala država. "Nema zemlje u okruženju koja nije preduzela određene mere monetarne i fiskalne politike, vezane za nepovoljne eksterne cenovne pritiske", kazao je guverner. Vlada Srbije, kako je naveo, ima na raspolaganju široku lepezu instrumenata poreske i carinske politike do smanjenja akciza na naftne derivate. "Neke mere, kao što je smanjenje akciza, direktno bi uticale na budžet, ali ima i onih, poput smanjenja poreske stope na uvoz poljoprivrednih proizvoda, koje bi pre svega pogodile neke interesne grupe i zato nisu dobrodošle", rekao je Jelašić. Dobro bi bilo, kako je dodao, da se primena nekih od tih mera razmotri pre usvajanja rebalansa ovogodišnjeg budžeta, kako se ne bi gubilo celo leto.

Izborom dosadašnjeg viceguvernera NBS Diane Dragutinović za novog ministra finansija stvoreni su, kako je procenio guverner, idealni uslovi za efikasniju saradnju NBS i Vlade Srbije. "Ministarka finansija je deo Vlade, ali sam siguran da će ona tamo, kao i u NBS, stručno i profesionalno raditi svoj posao, i da će mere u cilju ostvarivanja targetirane inflacije, koje je predlagala dok je bila viceguverner, ubrzo biti usvojene", rekao je Jelašić i dodao da će centralna banka u ostvarivanju tih mera dati punu podršku Vladi Srbije. Guverner je istakao da će na osnovu onoga šta Vlada bude uradila u prvih sto dana i njene računice odakle novac za povećanje rashoda ili kako će se nadoknaditi smanjenje prihoda, znati da li Vlada želi da opstane četiri godine. Beta

Izvor: Danas

Diana Dragutinović, ministar finansija u Vladi Srbije
Neću dozvoliti veliku javnu potrošnju

Sledeće godine suficit u budžetu l Pravična nadoknada u procesu restitucije je nemoguća l Minimalne penzije mogu da budu povećane i više od 10 odsto l Glasala bih za saradnju sa MMF

Državna kasa nije prazna. Budžet je u ovom trenutku likvidan, što znači da više para dolazi nego što odlazi. Međutim, stvari treba nazvati pravim imenom i javnosti mora da se kaže da je za ovu godinu planiran budžetski deficit od dva odsto. Deficit u javnim finansijama nije nešto neobično, pitanje je samo zašto postoji. Ukoliko je struktura javnih rashoda takva da se povećavaju kapitalni izdaci, onda je to u redu i važno je znati da takvi izdaci manje utiču na stopu inflacije. Takođe, ukoliko se svi tekući rashodi pokriju iz prihoda, onda to nije loša fiskalna politika posebno ako napravimo pomak na smanjenju izdataka za plate javnih korisnika - kaže u razgovoru za Danas ministarka finansija u novoj Vladi Srbije Diana Dragutinović.
Kurs ne može da pomogne izvozu
 Da li je kurs presudan za saniranje spoljnotrgovinskog deficita? Kakva je tu uloga centralne banke?
- Centralna banka može da utiče na nominalni kurs, a ne na realni. Ona na nominalni kurs utiče kamatnom stopom ili intervencijama. Depresijacija nominalnog kursa ne znači automatski i depresijaciju realnog kursa, a samo realni kurs utiče na trgovinski deficit. Kurs utiče na cene. Pitam se, znajući da su cene poljoprivrednih proizvoda u kratkom periodu porasle između 50 i 60 odsto, da li je isto toliko dramatično porastao i izvoz poljoprivrednih proizvoda. Nije. Dakle, kurs, ipak, nije presudan. Problemi izvoza su na drugoj strani. Na uvoz može da se delimično utiče kursom, ali realnim. Depresijacija kursa će se vrlo brzo preneti na inflaciju i realni kurs se neće mnogo promeniti.
 Da li ste u Ministarstvu finansija zatekli sređeno stanje?
Presudio avanturistički duh
 Koji je bio lični izazov da se prihvatite mesta ministra finansija?
- Fiskalna politika je bila moja prva ljubav i njom sam teoretski počela da se bavim pre nego monetarnom politikom. Kada sam počela da radim kao viceguverner u NBS shvatila sam šta znači kada treba teoriju da sprovedete u život. Prvi razlog je da spojim ono što znam o tome kako se vodi fiskalna politika sa stvarnom fiskalnom politikom. Drugi razlog jeste želja da obezbedim što bolju koordinaciju između monetarne i fiskalne politike jer je to ključ za održavanje makroekonomske stabilnosti.Treći razlog je taj da sam pomalo avanturista mada tako ne izgledam.
- Javni prihodi su dobro uređeni. Tu, pre svega, mislim na uvođenje poreza na dodatu vrednost, što je veliki pomak u javnim finansijama. Ostaje da se uredi oblast poreza na dohodak građana i to će biti moj profesionalni izazov. Ako sada donesemo taj zakon, realno je da počne da se primenjuje tek 2010. godine i poreska reforma bi time bila završena.
 Da li tu podrazumevate redefinisanje poreske politike?
- Nemam ništa protiv smanjenja poreskih stopa, ako je praćeno padom rashoda. Promene poreskih stopa neće biti ukoliko se time povećava deficit. Naravno da je moguće preuređenje poreza na dohodak građana, ali ako neke grupe želimo da oslobodimo tog poreza, onda ćemo neke druge morati da obuhvatimo. Postoji mogućnost da se spusti prag oporezivanja ili da se uvede veća progresija. Sigurno je samo da ne mogu da se smanje poreske stope, a povećaju davanja i jedino o čemu se neće diskutovati jeste to da zbog pada poreskih stopa i prihoda bude povećan deficit. Primera radi, u Srbiji porez na dohodak plaća oko 20.000 ljudi, a u Hrvatskoj više od milion. Ipak, ne bih ništa menjala dok ne uredimo zakon i uvedemo sintetički porez na dohodak građana.
 Najveći prihod u budžetu stiže od poreza na dodatu vrednost. Naplata je povećana za 10 odsto, ali je to znatno manje u odnosu na rast prometa na malo. Kako je to moguće?
- To je povezano sa ciklusom političkih izbora, ne samo kod nas, već svuda u svetu. U tom periodu poreski prihodi su po pravilu manji, a državna potrošnja veća. Čini mi se da je brzo povećanje javnih prihoda moguće kroz povećanje naplate PDV, a ne putem povećanja poreske stope. Ono što je problem jeste činjenica da je opala naplata akciza na alkoholna pića, a čini mi se da Srbi ne piju manje. Moramo da vidimo šta se tu događa. Takođe, usporena je naplata akciza na derivate nafte. Sumnjam da je to zbog cene goriva odnosno da je došlo do masovnog prelaska sa benzina na gas. Akcize u Srbiji na gorivo nisu visoke u odnosu na druge zemlje, ali su kod nas previsoke proizvođačke cene i to je problem.
 Ekonomska politika Srbije i u sklopu nje vođenje fiskalne politike, počiva na memorandumu bivše vlade. Da li ćete se pridržavati toga?
- Za mene je memorandum osnov svega jer je definisao fiskalnu politiku i dao okvire potrošnje koji su konzistentni sa makroekonomskom stabilnošću. To znači da rashodi za ovu godinu ne treba da budu veći od 43 ili 44 odsto BDP. Već sledeće godine potrošnja bi trebalo da bude manja. Uz to, memorandum predviđa da ove godine imamo deficit u budžetu, a veće sledeće mali suficit. To je okvir za delovanje i za taj memorandum su glasali ministri u ovoj vladi.
 Ministarstvo finansija je u obavezi da predloži nacrt zakona o restituciji. Kako Vi sagledavate taj problem?
- Taj zakon se mora doneti. Imamo još vremena za to i iskoristićemo iskustva drugih zemalja da bi videli šta može da se primeni na naš slučaj. Ne sviđa mi se ideja da država pokrije dug u evrima jer je reč o starim dugovima. Budimo iskreni, može li vlast u jednom mandatu da ispravi sve nepravde. Neophodno je da se nađe mera. Da se ja pitam, odredila bih sumu iz budžeta koju možemo da izdvojimo za to. Pravična nadoknada je nemoguća. Odakle nam sredstva za to? Ovako, nešto bi se vratilo u naturi, a ostatak duga bi morao da se isplati prema mogućnostima. Ono što je nemoguće vratiti u naturi, treba pokriti obveznicama, koje ne treba da budu u evrima. Naš budžet nema sredstva za pravičnu nadoknadu.
 Najavljeno je povećanje penzija za 10 odsto na jesen. Da li će ta ideja biti sprovedena u delo?
- Zadržavam pravo da predložim još neka rešenja. Recimo, smatram da pre nego što se donese odluka o povećanju penzija, uvek ima prostora za još pregovora. Shodno tome, smatram da to treba uraditi nešto drugojačije što znači da ne treba linearno povećati penzije za 10 odsto svima, nego diferencirano. Možda ima mesta da, recimo, minimalne penzije budu povećane za 20 odsto ili čak 50 odsto. Na taj način bi boljitak osetila većina penzionera.
 Očigledno Vas zbog toga čeka vruća jesen.
- Ne može da se raspodeli više nego što se ima. Učešće penzija u društvenom proizvodu je veoma visoko i iznosi 14 odsto BDP. To nigde nisam videla. Ono što možemo da uradimo jeste da obezbedimo određeni rast zarada, ali učešće zarada u javnom sektoru ne sme da raste jer to deluje proinflatorno. Ne možemo da imamo dvocifreni rast zarada, a jednocifrenu inflaciju.
 Već sada bi trebalo da počnete sa izradom nacrta budžeta za sledeću godinu. Kako bi budžet mogao da bude koncipiran?
- U ovom trenutku to ne mogu da kažem. Sve je podložno promenama jer je mnogo toga obećano. Ni rebalans budžeta za ovu ni budžet za sledeću godinu ne mogu da budu prost zbir želja. Obećano je i na strani prihoda i na strani rashoda i odlučila sam da napravim projekciju, koja je skup svih želja i da pokažem kako to izgleda. Tu će biti mnogo prostora za usaglašavanje.
 Ako se na Vas izvrši politički pritisak da morate da date novac, da li ćete da popustite ili ćete reći ne može? Pretpostavljam da ste se unapred odredili i podvukli crtu ispod koje nećete ići.
- Unapred sam se odredila da treba tražiti kompromise. Ne mislim da je kompromis loš. I kada živite u porodici pravite kompromise. Volela bih da mi je sin bolji đak i da mi se kćerka manje doteruje, ipak, moram da pravim kompromise. Niko nije sto posto zadovoljan, ali kao porodica odlično funkcionišemo. Postoje kompromisi koje ću praviti kao ministar finansija, ali sam odredila granicu preko koje neću preći. To je granica lepog ponašanja u vođenju fiskalne politike. Svako ko prati fiskalnu politiku zna šta se ne radi. Ne pravi se deficit veći od tri odsto i ne zadužuje se za tekući rashod. Tekući prihodi moraju da pokriju deo kapitalnih rashoda. Te proporcije moraju da postoje. Kao neko ko voli fiskalnu politiku i ko će to da predaje na fakultetu, ne mogu da dozvolim da javna potrošnja bude 50 odsto BDP, a deficit osam odsto. Pri tome, svesna sam da je uvek bolje da imate uravnotežen budžet nego deficit od tri odsto.
 Stojite na stanovištu da ste za deficit u budžetu ako se on odnosi na kapitalne investicije?
- To je nešto što služi celom društvu i što će ostati i generacijama koje dolaze. Najvažnije je da kilometar puta ne bude skuplji nego u Švajcarskoj. Ne može kilometar puta u Vojvodini da košta isto kao u Crnoj Gori. Jasno je svima da nam treba mreža puteva i po njima se meri da li je država kvalitetna jer to je usluga koju mora da obezbedi.
 Premijer Cvetković je najavio mogućnost da će se država po potrebi zadužiti i da će se ići na terminsku kupovinu nafte. Kako to komentarišete?
- To je jedna od opcija da bismo mogli da planiramo izdatke za naftu i da bismo izbegli cenovne udare. Cene goriva prilagođavamo na dve nedelje, a čini mi se da ne kupujemo po toj dinamici. Nije sporno da se privremeno zadužimo, znamo koliko to košta, ali takođe nećemo imati rizik od prekomernog povećanja cene nafte. Mislim da je to dobra ideja.
 Javni dug Srbije u BDP iznosi 25,5 odsto. Da li će Srbija izaći na tržište sa dugoročnim hartijama od vrednosti u evrima ili kratkoročnim u dinarima?
- U ovom trenutku realno je da država izađe sa dinarskim hartijama od vrednosti, koje su kratkoročne, da bi pokrila deficit.
 Da li ste za nastavak saradnje sa Međunarodnim monetarnim fondom?
- Radila sam kao specijalni savetnik u kancelariji MMF u Srbiji i znam kako u toj instituciji razmišljaju. Za zemlju koja je u tranziciji kao Srbija i koja je izložena raznim šokovima, neophodno je da ima još nekoga u kreiranju ekonomske politike. Ja sam za saradnju sa MMF jer kad sklopite aranžman s Fondom, to vas obavezuje da vodite odgovornu politiku. Ako bi bilo glasanja u vladi o tom pitanju glasala bih za. I meni bi kao ministru to moglo da pomogne.


Izvor: Danas

   Dva i po puta povećan promet obveznicama


BEOGRAD - Današnji promet obveznicama Republike Srbije na Beogradskoj berzi od 383.844 evra je preko dva i po puta veći u odnosu na petak kada je iznosio 150.000 evra, pri čemu serijom A2015 danas uopšte nije trgovano.

Vrednost tim hartijama danas se gotovo uopšte nije menjala u odnosu na prethodnu, osim što je povećana kod dve serije koje na naplatu dospevaju 2010. i 2012. godine.

Najveći promet na berzi imala je danas upravo serija A2012 i to u iznosu od 353.809 evra, koja je imala i najveće povećanje vrednosti od 0,30 odsto i prodavana je od77,95 do 78,30 odsto njene nominalne vrednosti.

Serija A2010 imala je tek zabeleženu promenu vrednosti od 0,02 odsto i prodavala se po ceni od 88,45 do 88,50 odsto nominale, a promet joj je bio 15.811 evra.

Ostalim serijama cena se nije menjala ni u toku dana ni u odnosu na petak.

Promet serije A2009 bio je 4.219 evra a cena je 94,31 odsto, serija A2011 imala je promet od 1.998 evra po ceni od 83,00 odsto nominale, a serija A2013 je vredela 73,00 odsto nominale i njom se trgovalo u vrednosti od 2.857 evra.

Obveznice iz serije A2014 imale su ubedljivo najmanji promet od svega 684 evra, a koštale su 68,40 odsto nominalne vrednosti, dok se serija A2016 prodavala po ceni od 62,00 odsto u ukupnom iznosu od 4.465 evra.

Izvor: Krstarica

Novi rekord dinara - srednji kurs evra 75,93
Autor: Tanjug | 06.08.2008. - 06:05
Novi rekord dinara - srednji kurs evra 75,93

Dinar nastavlja višenedeljni trend jačanja i ponovo beleži rekordnu vrednost prema evru, tako da će zvanični srednji kurs evra, koji će se primenjivati danas od osam ujutro, biti 75,9361 dinara.

Dinar je od danas jači prema evru za 0,74 odsto, odnosno za 56 para, čime postiže najvišu vrednost od 23. oktobra 2004. godine, kada je srednji kurs evra bio 75,8609 dinara.

Narodna banka Srbije (NBS) je juče na međubankarskom deviznom tržištu kupila tri miliona evra kako bi sprečila značajnije dnevno jačanje dinara u odnosu na evro.
NBS je saopštila da će i dalje pažljivo pratiti kretanja na deviznom tržištu i biće spremna da reaguje u slučaju preteranih dnevnih oscilacija kursa
Srednji kurs evra pao je ispod 78 dinara 24. jula, a nedelju dana kasnije ispod 77 dinara.
Evro je u ovoj godini najvišu vrednost zabeležio dan posle parlamentarnih izbora u Srbiji, 12. maja, kada je vredeo 83,8674 dinara.
Ekonomisti procenjuju da dinar jača zbog povećanog priliva deviza u Srbiju od zaduživanja naših preduzeća u inostranstvu, direktnih stranih investicija, novca od doznaka, kao i manjka dinara na tržištu zbog restriktivne politike NBS.
Direktor Centra za visoke ekonomske studije Vuk Đoković ocenio je da je najznačajniji razlog jačanja dinara smirivanje političke situacije u Srbiji, što je dovelo do povećanog priliva kapitala i veće ponude deviza na tržištu.
Međutim, prema njegovim rečima, uzrok jačanja dinara je i to što na tržištu nema dovoljno domaće valute, što je posledica restriktivne politike NBS i disciplinovanog fiskalnog trošenja u prvoj polovini godine.
Đoković je podsetio da su u julu stupile na snagu mere NBS, kojima je u kreditni limit građana uključen i minus po tekućem računu, kao i da je referentna kamatna stopa krajem prošle godine bila 9,5 odsto, a sada je 15,75 odsto.

Blic

Kad je kurs evra rastao NBS je intervenisala od naših para, sad kad kurs pada ispod svake realne granice NBS ne interveniše povlačenjem eura sa tržišta. Ovako se ubijaju privrednici u Srbiji.

Jak dinar utiče i na stabilnost cena hrane
Autor: Bojana Stamenković | Foto: G. M. | 05.08.2008. - 09:15


Dinar će, prema procenama stručnjaka, nastaviti da jača. S obzirom na to da je juče porastao za 0,2 odsto, zvanični srednji kurs bio je 76,7065 dinara za evro i to je najviša vrednost u poslednje četiri godine. Ovakav odnos domaće i evropske valute pogoduje svima koji plate i penzije primaju u dinarima, uvoznicima i onim građanima čija je otplata kredita vezana za vrednost evra.

Rast dinara u odnosu na evro za prvih sedam meseci ove godine iznosio je 6,8 procenata. Evro je prema srednjem kursu 30. juna prvi put u tekućoj godini pao ispod 79 dinara i vredeo je 78,98 dinara. Najvišu vrednost od početka 2008. evro je dostigao 12. maja i tada je vredeo 83,87 dinara. Pre četiri godine, evro je krajem oktobra vredeo 76,25 dinara.

Ekonomista Goran Nikolić kaže da je realno jačanje dinara prema evru u prvih sedam meseci 2008. iznosilo 6,8 odsto, a do kraja godine iznosiće, verovatno, više od 10 odsto uz pretpostavku da dinar nastavi da jača.
Nikolić ističe da su prednosti ovakvog kretanja kursa za građane višestruke.
- Kod nas je 90 odsto kredita indeksirano, što znači da je vezano za vrednost evra ili švajcarskog franka, pa će svi oni imati manje rate sa jačanjem dinara. Bitno je i da ovakvo stanje pogoduje onima koji primaju plate i penzije u dinarima, a takođe, ovakvo stanje odgovara i uvoznicima. Nešto veći problem mogu imati izvoznici, ali smatra se da postoji blaga i kratkoročna zavisnost izvoza od kretanja kursa dinara, u smislu da postoji izvestan destimulativni efekat - kaže Nikolić.
Miroslav Rebić, član Izvršnog odbora banke „Sosijete ženeral“, objašnjavajući kako ovakvo stanje utiče na potražnju za kreditima, ističe da se klijenti za njih odlučuju onda kada su im potrebni, tako da jačanje dinara ne utiče previše na takvu odluku.
- Građani čija su primanja vezana za evro verovatno će se odlučiti za kredite indeksirane u evrima, kako bi povećanje ili smanjenje rate kredita pratilo kretanje njihovih primanja. U ovom trenutku, jačanje dinara „snižava“ rate kredita indeksiranih u evrima. Kurs pozitivno utiče i na korisnike kredita čija primanja nemaju valutnu klauzulu, ali njih najviše pogađa i kada kurs evra ide u suprotnom pravcu - kaže Rebić.
I Mirko Španović, član Izvršnog odbora „Hipo Alpe-Adrija banke“, kaže da stabilizacija kursa, odnosno rast vrednosti dinara blagotvorno deluje na ukupan dug kod kredita izraženih u stranoj valuti.
- Svako slabljenje dinara i nagli rast kursa ugrozio bi kreditni potencijal naših građana i doveo bi do ozbiljnih problema u ritmu vraćanja indeksiranih kredita - objašnjava Španović.
Goran Nikolić, međutim, ističe da bi trenutno ključno trebalo da bude kako će jačanje dinara uticati na inflaciju.
- Jak dinar će oboriti inflatorna očekivanja i preko uvoznih cena može uticati na smanjenje ukupne inflacije. Međutim, sa aspekta konkurentnosti srpske privrede, isto je da li će dinar ojačati prema evru tri odsto ili će inflacija kod nas biti veća od one u evrozoni za dodatna tri procentna poena - objašnjava Nikolić.
Ipak, građani Srbije do sada nisu osetili konkretne efekte jačanja domaće valute, pa se sve češće postavlja pitanje kako usled ovakvog odnosa evra i dinara nema sniženja cena.
- Cene su vrlo krute i teško idu naniže. To je mnogo sporiji proces nego obrnuto. Zatim, ovde se radi o robi koja je nabavljana mnogo ranije, pa ne čudi strah trgovaca da ne dožive gubitak. Međutim, kada dinar bude dostigao 75 dinara, konkurencija će ih tada naterati da snize cene - uveren je Nikolić.
Građane, naravno, najviše interesuje koliko robe mogu da kupe za svoje dinare. Sekretar udruženja poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede u Privrednoj komori Srbije Milan Prostran smatra da najviše što možemo da očekujemo jeste da hrana neće poskupeti.
- Moram da kažem da ne očekujem sniženje cena hrane, ali takođe neće doći ni do povećanja. Jačanje dinara će uticati na stabilnost cena i ono što treba da nas ohrabri jeste da dolazi period kada nećemo imati značajnih turbulencija. To će dovesti i do smirivanja inflatornih kretanja koja smo imali u prvom polugodištu ove godine - smatra Prostran.
Međutim, nameće se pitanje koliko je trenutni kurs domaće valute stabilan i da li je realan. Goran Nikolić podseća da još 15 zemalja u tranziciji ima jačanje valute i rast izvoza isto kao Srbija. Zato je, po njemu, ovakav kurs apsolutno održiv jer nas, kako kaže, očekuje visoki priliv kapitala, pa za kurs nema opasnosti.

Jelašić: Restriktivna monetarna politika
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je da NBS utiče na kurs dinara na isti način kao što Američke federalne rezerve utiču na vrednost dolara.
- Restiktivna monetarna politika je neophodna zbog inflacije i nespremnosti fiskalne politike da potrebnom restriktivnošću doprinese njenom smanjenju - rekao je Jelašić i dodao da je Monetarni odbor NBS odlučio da referentna kamatna stopa ostane na sadašnjem nivou, s tim da će ona biti povećana ako Vlada ne učini ništa da se inflacija smanji.

Privlačni dinarski krediti
Mirko Španović kaže da su banke u poslednjih nekoliko meseci počele sa ozbiljnim plasmanom dinarskih kredita stanovništvu, na osnovu mera Narodne banke Srbije.
- Stabilizacijom daljih prilika u našoj ekonomiji očekuje se pad stope inflacije, a samim tim i pad kamatne stope koja se obračunava na dinarske plasmane. To će, u svakom slučaju, uticati na dalje povećanje proporcije dinarskih plasmana stanovništvu, koji ubuduće neće biti direktno vezani za promenu kursa.

Novi četvorogodišnji maksimum dinara -  76,4988
Dinar je nastavio prošlonedeljni trend jačanja kursa prema evru i danas ponovo beleži rekordnu srednju vrednost prema zajedničkoj valuti EU od 76,4988 dinara za evro.
Prema zvaničnoj kursnoj listi NBS, dinar je ojačao za 21 paru u odnosu na jučerašnji kurs evra i premašio rekord od 3. novembra 2004. godine, kada je srednji kurs iznosio 76,5755 dinara.

Blic

Ne mogu se bankarskim trikovima sakriti neprijatne istine, inflacija u zemlji raste. Da nije tako hrana bi pojeftinila u rodnoj godini.Setimo se da je prošle godine kilo svinjetine bez kosti u prodavnicama bilo 300 dinara a sad je 500.