Srpska preduzeća su konkurentna na razvijenim tržištima ali zbog loše ekonomske politike u izvoznim poslovima imaju gubitke, tvrde privrednici
Nedostatak stimulacija uzrok visokog spoljnotrgovinskog deficita

Srpski graditelji su spremni za izvozne poslove pod uslovom da na njima zarađuju

Beograd - Od nove vlade očekujemo da konačano stvori pravi ambijent za privređivanje, kako bi srpska privreda postala konkurentna i prepoznatljiva za inostrana ulaganja, kao i da ima mogućnost da uz određene subvencije države poveća izvoz, smanji spoljnotrgovinski deficit, koji je sada dostigao nivo od preko 7,2 milijarde evra, a u BDP učestvuje sa 22 odsto, ocena je direktora i menadžera iz 37 srpskih firmi, koji su nedavno okupili na okruglom stolu u Privrednoj komori Beograda, na temu "Stanje, predlozi i mere za uklanjanje prepreka i stimulisnje izvoza."

Goran Radosavljević, šef Odseka za privredu i finansije u kabinetu potpredsednika Vlade Božidara Đelića, smatra da Srbija nije konkurenta u odnosu na zemlje okruženja, a naličje te loše konkurencije se ogleda u visini izvoza koji ostvaruje. Jer, Srbija je pala na svetskoj listi konkurentnosti sa 84. na 91. mesto, a Slovenija i Hrvatska su za 70, odnosno 50 mesta ispred nas.

- Slovenija izvozi 11 puta više, a Hrvatska 2,5 puta više po glavi stanovnika nego Srbija. Ako bi naša zemlja nastavila da izvozi po stopi od 26 odsto, trebalo bi nam 27,4 godine da stignemo nivo izvoza po glavi stanovnika Slovenije, a 5,8 godina da dostignemo Hrvatsku, i to pod uslovom da u sledećih pet godna izvoz te dve države stagnira, a da naš raste. Mi i sada beležimo dobar rast izvoza. U prvih pet meseci ove godine naša zemlja je u EU izvezla 23 odsto robe više nego lane, na područje CEFTA rast je 30 odsto, u zemlje Rusije i Zajednice Nezavisnih Država to je već na nivou od 70 odsto, dok je rast izvoza na Bliski istok dostigao 48 odsto. Sva pomenuta područja su već sada premašila godišnje projekcije izvoza, što svakako ohrabruje, ali je to još uvek nedovoljno da pokrije narastajući izvoz. Mi i dalje imamo najveći trgovinski deficit u Evropi i država će morati vrlo brzo da potraži način kako da smanji veliku stopu uvoza - kaže za Danas Radosavljević.

Privrednici, međutim, tvrde da su domaća preduzeća konkurentna, ali da država ne čini dovoljno da monetarnom politikom i stimulacijama pospeši izvozne poslove.

- Mi smo u pregovorima o isporuci 12 plovnih objekata Holandiji ponudili korektnu cenu, rok i kvalitet što je bilo konkurentnije u odnosu na druge proizvođače iz Evrope, i uspeli smo da dobijemo taj posao vredan 12 miliona evra. Dakle, mi možemo da pobedimo na tom tržištu, čak i da ostvarimo sa partnerima povoljnije uslove, kao što su nama Holanđani uneli u ugovor stavku da priznaju rast cena crnih metala na svetskom tržištu, kao i stopu inflacije iz evrozone, što je dobar primer kako se štiti partner i kako se postižu dugoročni partnerski odnosi. Ali, slične firme iz Rumunije ili Ukrajine, za poslove koje dobijaju na Zapadu, imaju pomoć države u vidu stimulacije od 25 do 30 odsto za svaki isporučeni plovni objekat. Toga kod nas nema. Naprotiv, država nas, ekonomskom politikom koju vodi, onemogućava da budemo konkurentni. Naime, svakom preduzetniku teško je da radi ako uz rastuću inflaciju i istovremenu apresijaciju dinara prema evru, proizvodi gubitak. Nama će se upravo to dogoditi, jer ćemo zbog takve monetarne politike imati gubitak od 12 miliona dinara po svakom plovnom objektu - kaže za Danas Milan Basarić, direktor Tera trejda iz Bačkog Monoštora.

Srpski privrednici pored nedoslednosti u vođenju ekonomske politike zemlje suočeni su i sa nepoznanicom koja se zove Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji bi ovih dana trebalo da se parafira u parlamentu Srbije.
- Aneksi SSP do detalja određuju pravila svih privrednih subjekata u zemlji. Mi smo životno zainteresovani da li će Institut Zemun Polje moći da proizvodi i izvozi na tržište EU kao do sada, ili ćemo biti limitirani ili čak onemogućeni da radimo naš posao. Jer, mi smo ove godine izvezli 5.600 tona semenskog kukuruza i ostvarili smo prihod od 7,5 miliona evra. To je značajno, jer se ne radi samo o semenskoj robi, mi smo prodali ono što je najskuplje - pamet. Kod nas u Institutu radi više od 30 doktora nauka, koji su u poslednjih šest decenija razvijali tehnologiju hibrida, pa tako sada raspolažemo bankom gena. U ovom trenutku, mi smo u rangu sa američkim Pionirom, italijanskim Siđenteom, nemačkim KVS , ili francuskim Euralisom, i mi smo njima konkurencija, jer proizvodimo vrhunsku robu koja je za 10 do 20 odsto jeftinija od njihove, i zato smo najtraženiji na velikom ruskom tržištu - ističe za Danas Dragan Tadić, direktor marketinga Instituta Zemun Polja, iz Zemuna i dodaje da buduća vlada mora što pre da upozna javnost sa detaljima SSP, jer i EU želi da zaštiti svoju pamet, a te sve prepreke se nalaze u aneksima pomenutog sporazuma. Po toj istoj logici i Srbija bi trebalo da zaštiti svoju pamet, kategoričan je Dragan Tadić. S. Vujčić

Izvor: Danas

Država će ove godine uložiti 20 milijardi dinara u MSP

Novi Sad - Pomoćnik ministra ekonomije i regionalnog razvoja Srbije Igor Brkanović izjavio je juče da će država ove godine uložiti oko 20 milijardi dinara za dalji razvoj malih i srednjih preduzeća u Srbiji. Brkanović je novinarima u Privrednoj komori Vojvodine rekao da 20 milijardi sigurno nije dovoljno, s obzirom na potražnju sektora MSP, ali je značajnije nego u prošloj godini, a posebno u odnosu na devedesete godine, kada su preduzetnici bili prepušteni sami sebi. "U tom sektoru radi dve trećine zaposlenih i realizuje se oko dve trećine ukupnog prometa, ostvaruje se i 58 odsto poreza na dodatu vrednost, a nivo investicija u MSP iznosi preko 50 odsto ukupnih ulaganja u Srbiji", rekao je Brkanović. Prema rečima pomoćnika ministra ekonomije, pri kraju je izrada Nacionalne strategije za razvoj MSP, koja sadrži pet stubova, od kojih su najznačajniji promocija razvoja MSP i realizacija start-ap programa za mlade. Pomoćnik direktora Agencije za razvoj MSP i preduzetništva Srbije Oliver Ognjenović rekao je da ukupna vrednost start-ap programa u 2008. godini iznosi oko tri milijarde dinara i da je ove godine oko 2.300 korisnika već dobilo sredstva. Ognjenović je rekao da se preko Agencije odvija i konkurs za unapređenje konkurentnosti MSP u koji je dosad uloženo oko milion evra bespovratnih sredstava, a sredstva je do sada dobilo oko 300 korisnika. On je rekao i da Agencija sprovodi i konkurs za finansijsku podršku udruženjima preduzetnika u iznosima od 100.000 do 800.000 dinara. Ova bespovratna sredstva dodeljuju se sa ciljem da se unapredi poslovanje udruženja preduzetnika. Beta

Izvor: Danas

Već deseti dan berza u crvenom

Sunovrat vrednosti indeksnih pokazatelja Beogradske berze se nastavlja. Novi pad kod svih indeksnih pokazatelja doneo je smanjenje od 1,41 odsto kod "bečkog" indeksa SRX, zatim, 1,31 odsto koliko je izgubio BELEX15, i 0,98 odsto za koliko je svoju vrednost umanjio opšti indeks BELEXLINE. Ovo je deseti uzastopni dan kako indeksi trgovanje završavaju u crvenom, dok zbirno, taj gubitak premašuje osam procenata za pomenuti period.

Negativna slika koja dolazi sa našeg finansijskog tržišta razbijena je jednim ohrabrujućim podatkom - ukupan promet uvećan je na 701,2 miliona dinara. Međutim, ovako visok obim trgovanja posledica je ozbiljnije tražnje za dvema hartijama od vrednosti. Prva je akcija Univerzal banke, koja vodi po ostvarenom prometu od 434 miliona dinara, dok istovremeno njena cena pada za 2,27 odsto. Interesantno je što se cena akcija ove beogradske banke nalazi u konstantnom padu od kada je polovinom juna intenzivirana njena trgovina. Za nešto više od dvadeset dana (od 12. juna) vrednost trgovanja Univerzal bankom iznosila je 1,25 milijardi dinara, vlasnike je promenilo blizu deset odsto ukupnog broja akcija, dok je njihova cena pala za 3.400 dinara. Druga hartija od vrednosti koja je uticala da vrednost prometa u ponedeljak značajno poraste jeste obveznica stare devizne štednje iz 2016. godine, koja poslednja dospeva na naplatu, i kojom je trgovano za 1,98 miliona evra. Serija A2016K će svojim vlasnicima doneti godišnji prinos od 6,23 odsto. Inače, ukupno je za obveznice Republike Srbije izdvojeno 2.020.649 evra.

Dobar trgovački rezultat, kada je promet u pitanju, ostvarile su i akcije niške AIK banka (79,4 miliona dinara), međutim, i one završavaju u minusu od 2,3 odsto. Vlasničkim papirima bečejskog Sojaproteina trgovano je za 6,2 miliona dinara, dok je na gornjomilanovački Metalac i kuršumlijsku Planinku potrošeno 4,6, odnosno dva miliona dinara. Izuzev Planinke koja je zadržala postojeći cenovni nivo, Sojaprotein i Metalac takođe, gube na ceni - 4,86 odsto i 0,24 odsto.

Dodajmo još da je Berza donela i dva Rešenja o isključenju hartija sa organizovanog tržišta, za akcije Vetproma iz Beograda i Vodomonta iz Novog Sada, kao i podatak da su strani investitori u jučerašnjem prometu učestvovali sa 13,89 odsto. Darko Jovanović


Izvor: Danas

Svih 11 fondova trechi dan za redom zabelezzilo pad

BEOGRAD, 7. jula 2008. (Beta) - Svih 11 investicionih fondova trechi put za redom zabelezzilo je dnevni pad vrednosti investicione jedinice, a raspon je od 0,21 do 1,22  odsto.

Najvechi pad - 1,20 odsto, zabelezzio je fond Ilirika JIE, ccija je jedinica oslabila na 903,02 dinara u ponedeljak, 7. jula.

Fond Rajfajzen akcije (Raiffeisen) zabelezzio je najmanji pad, od 0,21 odsto, na 740,46 dinara.

Ukupna vrednost imovine svih fondova iznosila je 3,5 milijardi dinara.

----------------------------------------------------------------------
Fond                 vrednost jedinice     promena  vrednost imovine
                     u dinarima            u %      milionima dinara
---------------------------------------------------------------------
Otvoreni balansirani fondovi
----------------------------------------------------------------------
Delta plus            1.122,32             -0,33           809
----------------------------------------------------------------------
Otvoreni fondovi rasta vrednosti imovine
----------------------------------------------------------------------
Citadel trijumf       1.096,53             -0,33           158
----------------------------------------------------------------------
Delta dinamik           850,10             -0,67           105
----------------------------------------------------------------------
Fima proaktiv           902,13             -0,23           889
----------------------------------------------------------------------
Fokus premijum          859,72             -0,43           235
---------------------------------------------------------------------
Ilirika JIE             903,02             -1,20            47
---------------------------------------------------------------------
Jubmes aktiv          1.015,99             -0,28            20
----------------------------------------------------------------------
KD ekskluziv            793,70             -1,01            20
----------------------------------------------------------------------
Kombank infond          977,40             -0,71           141
---------------------------------------------------------------------
Rajfajzen akcije        740,46             -0,21           640
----------------------------------------------------------------------
Cepter kapital        1.020,46             -0,59           413
---------------------------------------------------------------------


Izvor: Beta

Stručnjaci Ekonomskog instituta predstavili junsko izdanje MAT-a

Budžetski deficit pola milijarde evra

Beograd - Opadanje privredne aktivnosti se nastavlja a izvoz je, kao i u prethodnim mesecima ove godine, bio glavni stimulans povećanoj proizvodnji u sektorima u kojima je zabeležen rast - zaključak je stručnjaka Ekonomskog instituta u mesečnoj analizi kretanja srpske ekonomije. Domaća privreda radi u uslovima stalnog rasta inflacije, koja je merena cenama na malo, dostigla nivo od 12,1 odsto na godišnjem nivou, ali ako se primeni metod EU u izračaunavanju inflacije na osnou trškova života, onda ukupna inflacija u Srbiji dostiže nivo od 16 odsto. U takvim uslovima, i pored restriktivnih mera monetarne politike Narodne banke, beleži se dalji rast i bazne inflacije, koja je na godišenjem nivou od devet odsto. Zato su makroekonomisti okupljeni oko MAT-a, procenili da je makroekonomska politika suočena sa neravnotežama i u platnom bilansu i na unutrašnjem tržištu.

Prema rečima Stojana Stamenkovića, ekonomskog analitičara MAT-a, deficit u budžetu, koji je za prvih pet meseci ove godine iznosio oko 1,5 milijardi dinara, i dalje će se povećavati. To će već početkom jeseni dovesti do ozbiljnog rebalansa budžeta, jer će morati da se pronađu novi izvori prihoda za dospele obaveze u iznosu od 40 milijardi dinara, ili 500 miliona evra, u koje spada i više od osam milijardi dinara, na ime obećanog povećanja penzija od deset odsto. Stamenković je procenio, da ako ne bude značajnije privatizacije koja bi ulila u državnu kasu pola milijarde evra, ili se na neki drugi način amortizuje deficit, biće jako teško održati projektovanu makroekonomsku stabilnost. On napominje da otežavajuća okolnost je i to, što i sa prihodima, koji se slivaju u budžet ne ide baš najbolje. Jer, jedan od najizdašnjih prihoda - od PDV za pet mesici ove godine povećani su za nekih 16-17 odsto, što u poređenju sa rastom prometa na malo od 23 odsto, dovodi na zaključak da će poreska služba morati da se pozabavi boljom disciplinom u naplati tog poreza.

Stručnjaci Ekonomskog instituta procenju da se konjunktura nastavlja, a anketirani privrednici su ukazali na niži stepen korišćenja proizvodnih kapaciteta, visok nivo inflacionih očekivanja i uvećan rizik poslovanja, kao i to da ne očekuju da će se povećati nivo direktnih stranih investicija u narednom periodu. S. Vujčić

Izvor: Danas

Eurobanka sumirala rezultate dvogodišnjeg poslovanja u Srbiji
Podrška preduzetnicima i malim porodičnim firmama

Beograd - Eurobank EFG po bilansnoj aktivi i tržišnom učešću zauzima poziciju među pet najvećih banaka u Srbiji. Banka ima 123 filijale širom Srbije i osam korporativnih poslovnih centara, a u poslednjem izveštaju Narodne banke Srbije, označena je kao finansijska institucija koja je zaposlila najveći broj novih ljudi u prvom tromesečju ove godine - rekao je juče dosadašnji predsednik Izvršnog odbora te banke Stavros Joanu, na konferenciji za novinare na kojoj je najavljen njegov odlazak na dužnost generalnog direktora za bankarske operacije Eurobank EFG u Atini. Po odobrenju NBS, Joanu će ostati u beogradskom menadžmentu, kao član borda banke. Novi predsednik Izvršnog odbora Eurobanke u Srbiji je Filipos Karamanolis.
Prema rečima Stavrosa Joanua, za dve godine, koliko je bio na poziciji predsednika IO, obavljena je uspešna akvizicija Postbanke i Poštanske štedionice, razvijeno je kreditiranje stanovništva, ali i preduzetnika i malih porodičnih firmi, koji tek počinju posao. Jaonu ističe, da je to doprinelo da banka stekne ugled i brojnu klijentelu, počev od velikih srpskih kompanija do onih koji tek počinju posao.
- Zadovoljan sam poslovanjem banke u Srbiji, jer je u prvom kvartalu ove godine prihod iznosio 8,7 miliona evra, što je rast od 200 odsto u odnosu na isti period prošle godine, kada smo prihodovali 2,9 miliona evra. Kreditni plasmani su veći za 78 odsto, depoziti za 20 a kapital banke za 50 odsto. Pri tom, poslovna filozofija i strategija banke reflektuje naše osnovne vrednosti, poverenje i sigurnost klijenata, ali i društvenu odgovornost. Verujemo u potencijal lokalnog tržišta, a to potvrđuje i činjenica da je Eurobanka EFG u vrhu liste odgovornih kompanija u Srbiji. Sa investiranih tri miliona evra u obrazovanje, zdravlje, zaštitu životne sredine i podršku invalidima, banka posvećuje posebnu pažnju životu zajednice u kojoj posluje - istakao je odlazeći predsednik IO Eurobank EFG.
Eurobanka EFG je članica grupe evropske bankarske organizacije, koja ima ukupnu aktivu veću od 72,2 milijarde evra, a članica je i EFG grupe, treće najveće bankarske grupe u Švajcarskoj, posle UBS i Credit Svis. S. V.

Izvor: Danas

Vraćaju se strani investitori

Nakon izuzetno loših rezultata postignutih u utorak, jučerašnje trgovanje na Beogradskoj berzi donosi mirnije tonove. Indeksni pokazatelji su ublažili pad svojih vrednosti, dok je broj emisija akcija kojima cena raste (njih 23) i pada (njih 27) uravnotežen. Najmanji pad zabeležio je srpski indeks listiran na Bečkoj berzi, SRX (0,07 odsto), dok su BELEXLINE i BELEX15 svoj novi gubitak zaustavili na 0,28, odnosno 0,42 odsto.

Ukupan promet je dupliran, na 645,3 miliona dinara, i posledica je visoko izražene tražnje za akcijama Univerzal banke. Na akcije ove beogradske banke potrošeno je bezmalo 548,5 miliona dinara, što predstavlja 85 odsto ukupnog prometa na berzi. Interesantno je što je ova suma kompletno otrgovana od strane jedne brokersko-dilerske kuće, Delta brokera. Inače, ovo je najveći pojedinačni iznos izdvojen za akcije Univerzal banke do sada, koje pri tom pojeftinjuju za 1,55 odsto. Sigurno je da će nakon ovih trgovanja vlasnička struktura Univerzal banke značajnije biti izmenjena, dok se kao najveći akcionari do sada pojavljuju East Evrope Investments Fund sa udelom u vlasništvu od 8,5 odsto, Delta Đenerali osiguranje sa 5,8 odsto akcija, kao i preduzeća Feksiko, Velefarm, Globos, Dorćol inženjering i Latium sa po 4,9 odsto vlasništva. Ovako razuđenu vlasničku strukturu upotpunjuje i preko 1.500 drugih akcionara.
Daleko niži promet, ili 18,4 miliona dinara obeležilo je trgovanje akcijama Metals banke iz Novog Sada, čija cena pada za 4,44 odsto. Takođe, pažnju investitora privlače još dve banke - radi se o Agrobanci i Jubmes banci za čije vlasničke papire je izdvojeno 14,2, odnosno 11,3 miliona dinara. Jedine hartije od vrednosti među najtrgovanijima u sredu koje nisu emitovane od strane banaka, jesu akcije bečejskog Sojaproteina na koje je potrošeno 11,5 miliona dinara. Darko Jovanović

Izvor: Danas

Imorent planira ulaganje od 50 miliona evra u Srbiju

Beograd - Kompanija Imorent u Srbiji, ogranak austrijske Erste bank grupe, saopštila je da ove godine planira ulaganje od 50 miliona evra u oblast nekretnina u Srbiji, ali i da bi investicije mogle premašiti i 70 miliona evra. Generalni direktor Imorenta Aleksander Petric rekao je na konferenciji za novinare da će dve trećine tih sredstava biti uloženo kroz finansiranje klijenata preko lizinga nekretnina, a ostatak novca Imorent će uložiti u svoje projekte. Petric je kazao da o naručiocima i o projektima ne može da govori, ali je naveo da se u Beogradu sprema investicija vredna 42,5 miliona evra koji je kombinacija hotela i poslovnog prostora, kao i gradnja nekoliko tržnih cenatra u Beogradu, ali i većim gradovima Srbije. Najveći od tih projekata u kojima Imorent učestvuje, vredan je 17 miliona evra, a nalaziće se u Nišu, dodao je Petric. On smatra da Beograd i Srbija, kao centralna zemlja regiona, imaju ogromne neiskorišćene potencijale u oblasti nekretnina i Srbija još nije počela da koristi prednosti lizinga u toj oblasti. Prema njegovim rečima, u zemljama regiona lizing nekretnina je podstakao razvoj infrastrukture, a Imorent je već gradio puteve i mostove na lizing. Imorent posluje u 15 zemalja centralne i istočne Evrope, zapošljava više od 750 radnika, a nudi finasiraje i usluge u oblasti nekretnina. Beta

Izvor: Danas

Srbija ne koristi potencijale indijskog tržišta

Beograd - Srbija iz Indije uvozi sedam puta više nego što izvozi u tu zemlju, iako na indijskom tržištu postoji potražnja za robom i uslugama koje ima Srbija, rečeno je juče na sastanku u Privrednoj komori Srbije. Trgovinska razmena između Srbije i Indije u prvih pet meseci je iznosila 53,1 milion dolara, a spoljnotrgovinski deficit je bio 39,9 miliona. Ambasador Indije u Srbiji Adžaj Svarup kazao je da u toj zemlji postoji prostor za srpska preduzeća iz oblasti poljoprivrede i građevinarstva, a procenjuje se da će u narednih pet godina biti potrebna ulaganja od 200 milijardi dolara u izgradnju kapaciteta za proizvodnju struje, aerodroma, puteva i za druge infrastrukturne projekte. Srpske kompanije mogu da uđu na indijsko tržište pružanjem stručnih usluga i izradom projekata, a postoji i potreba za izgradnjom stanova, poslovnog prostora i nabavkom nameštaja i stambene opreme. Beta

Izvor: Danas

Indeksi konacno pozeleneli
BEOGRAD, 11. jula 2008. (Beta) - Indeksi akcija Beogradske berze konaccno su, posle trinaest uzastopnih dana pada, pressli u "zeleno", istina minimalno, i Belex15 je ojaccao tek 0,01 odsto, na 1.577,01 idneksi poen, a opssti Belexline 0,04 odsto, na 2.811,80 poena.

Promet iz 364 transakcije vredeo je 202,52 miliona dinara (2,56 miliona evra) i bio je najmanji ove sedmice. Trgovina akcijama Univerzal banke [UNBN] ponovo je donela visse od polovine prometa.

Najvechi rast u kontinuiranoj trgovini, kao i dan ranije, imala je Kredi (Credy) banka [CCNB], visse od 18 odsto, na 18.750 dinara, uz samo jednu akciju u prometu.

Hartije prevoznika Laste [LSTA] poskupele su pet i po odsto, Globos osiguranja [GLOS] gotovo ccetiri a Politike [PLTK] nessto visse od tri procenta.

Komercijalna banka [KMBN] je dobila na vrednosti dva i po procenta, uz solidan promet od 16,34 miliona dinara.

Gubitnike je predvodio Tigar [TIGR], preduzeche sa A Listinga, sa padom od gotovo deset procenata, na 1.264 dinara, nakon ssto mu se cena tokom trgovine spustila na do sada najnizzu od 1.261 dinar.
Promet je vredeo 1,17 miliona dinara.

Gotovo sedam procenata pojevtinila je akcija Planuma [PLNM], Imleku [IMLK] je cena pala ssest, Navipu [NAVP] bezmalo pet a Velefarmu [VLFR] ccetiri procenta. Vechi promet bio je samo u trgovini akcijama zemunskog proizvodjaccqa picha, od 22,06 miliona dinara.

Kao i danima pre, najvechi promet ostvaren je u trgovini hartijama Univerzal banke, od 130,06 miliona dinara. Cena akcije beogradske banke porasla je procenat i po, na 21.998 dinara.

Trgovina akcijama AIK banke [AIKB] vredela je 5,5 miliona dinara a Soja proteina [SJPT], kompanije sa A Listinga, 3,18 miliona.

Investitorima najprivlaccnije u trgovini po metodu preovladjujuhe cene bile su akcije ZZitopeka [ZTPK] i promet je dostigao 2,37 miliona dinara. Akcija nisskog prehrambenog proizvodjacca menjala je vlasnika po stabilnoj ceni od 3.280 dinara.

Uccessche stranih investitora u ukupnoj i trgovini akcijama bilo je oko 19 procenata pri ccemu u kupovini akcija 25,5 a u prodaji 13 procenata.

Ponovo je najaktivniji bio beogradski Delta broker koji je sa udelom od 2,6 odsto u broju transakcija pokrio 64 procenta vrednosti prometa.


Izvor: Beta