Nisu drzavnici. Nisu prepredeni.
Dovoljno je videti sta je Milos uradio za Srbiju, a sta Karadjordje.
Samo jedan nam je doneo konacnu nezavisnost.

Jedno političko jednoumlje je zamenjeno drugim, novi lopovi su se priključili starim. Suma sumarum, živimo i dalje u političkom totalitarizmu i to sa većim brojem lopova nego devedesetih. To čak govori i prosta aritmetika. Sloba bez kredita, finansijske pomoći i love od privatizacije, pa od toga oduzmi ovo što su imali ovi posle njega i dođeš do zaključka da je posle 5. oktobra više novca nestalo u nepoznatom pravcu. Što znači da ili se broj lopova povećao ili su starim lopovima porasli apetiti.

 

Иако сматрам да си делимично у праву, имај на уму да није само државничка вештина утицала на резултат устанака, него и светске околности, првенствено Турско-Руски ратови. Тако да поређење није на месту у потпуности.

Pa zar koriscenje medjunarodnih okolnosti nije upravo ta drzavnicka sposobnost?

Sto se ovih navijaca tice, predlazem im da spale svoje Nike AirMax 2 i prestanu da se blamiraju.
Na njihovu veliku zalost, 90-te su ipak zavrsene i nikad se turbo-turbo-turbo-ritam nece vratiti, bez obzira kakve im bajke roditelji pricali.

Karađorđe je isto, ako ne i više zaslužan za ponovno dizanje srpske države. Da nije bilo Karađorđa, ne bi bilo ni Miloša, iako je tačno da je drugi ustanak imao potpuno drugačiji koncept za vaspostavljanje države. Drugo, državna teritorija se ne stvara diplomatijom, nego ratom i da bi bilo kakav oblik državnosti zaživeo mora da se ima teritorija. Nju je stvorio Karađorđe kuburom i jataganom, i pružio narodu priliku da dobije osećaj kako to izgleda živeti u nekoj svojoj državi. Što bi se reklo metaforički, Karađorđe je posejao seme i nikako se ne može reći da je manje zaslužan za vaspostavljanje srpske države nego Miloš Obrenović.

Између осталог. Има ту и других ствари. Рецимо, Карађорђе је, за разлику од Милоша, владао макар мало мање очигледно апсолутистички. Мислим на државно уређење. Милош је владао, па, готово теократски  Но добро, то није тема.


Чињеница је да је Ђинђић имао неке идеје у вези ове земље, убише га због Сартида, јебига, шта ћеш кад смо лоповска држава, мајку би за новац продали (у глобалу, истина је  ) и остаде чопор неспособних идиота који се ређају на нама како стигну, без неког посебног реда, и не толико полако, али врло сигурно нас враћају у она времена из којих смо једва чекали да побегнемо.

Uz duzno postovanje, Milos je gazda kakvog su Srbi zasluzili.
Ponekad pomislim da znamo samo za kamdziju... demokratija nije za Balkan... a ni za ljude, generalno...

Ваистину. Чекић и Закон.

овако нешто.

 

Ovde je problem što se kod nas forsira demokratsko društvo, a nama treba demokratska država, tj država kojom upravlja narod, što u Srbiju suštinski još ne postoji. Nego mangupi ostvare kontrolu nad medijima i onda se krene sa trovanjem populacije. Nije džabe glavna stvar u Srbiji još od 91. ko će da ostvari kontrolu nad medijima.