UGROŽENA BEZBEDNOST BOLESNIKA U MEDICINSKIM USTANOVAMA
Devet pacijenata umrlo zbog bolničkih infekcija

Sonja Todorović    | 13. 01. 2011. - 00:02h | Komentara: 19
BEOGRAD - Sedamdesetogodišnjem K. S. tri dana posle operacije prostate rana je počela da se gnoji, a visoka temperatura mu je pogoršala zdravstveno stanje. Ustanovljeno je da mu je operativna rana inficirana, pa umesto da se vrati kući za dvadesetak dana, u bolnici je ostao dva i po meseca. Sva sreća da su lekari reagovali na vreme, inače bi dobio sepsu i verovatno umro.


Infekcije se često javljaju zbog propusta u bolničkom negovanju
Sličnu situaciju doživi svaki deseti pacijent u Srbiji jer, prema procenama, oko 10 odsto svih pacijenata koji se hospitalizuju dobije neku bolničku infekciju. Još gora činjenica je da je tokom 2009. godine u našoj zemlji umrlo devet pacijenata od sepse koju su dobili u bolnici.
 
Infekcija mokraćnog sistema i infekcija operativnog mesta najčešće su bolničke infekcije - pokazuju poslednji podaci Instituta za javno zdravlje „Batut“. Odeljenja sa najvećim rizikom za inficiranje su intenzivna nega, urologija i neonatologija.
 
U Srbiji na svakih 100 pacijenata koji leže u bolnici, troje zaradi neku bolničku infekciju – kažu zvanične statistike, međutim situacija je alarmantnija s obzirom na to da većina bolnica ne poštuje zakonsku obavezu da svaku infekciju prijavi.
 
- Veličinu problema bolničkih infekcija u našoj zemlji nije moguće u potpunosti sagledati jer rad na praćenju, prijavljivanju i suzbijanju ovih infekcija nije isti u svim bolnicama. Mali broj bolnica ima epidemiološku službu i cilj nam je da to u narednom periodu poboljšamo. To imaju samo Klinički centar Srbije, VMA i Klinički centar u Kragujevcu - objašnjava dr Jelena Obrenović, epidemiolog i član republičke komisije za prevenciju bolničkih infekcija.
 
Bolničke infekcije su podeljene prema anatomskoj lokalizaciji u 12 grupa. Smatraju se komplikacijama koje kompromituju dobru hiruršku proceduru. One nastaju kao posledica dijagnostikovanja, lečenja, ležanja i boravka u bolnici. Najčešće se javljaju usled propusta nege, kao i zbog nepoštovanja postupka sterilizacije i dezinfekcije medicinskih instrumenata i termolabilne opreme.
 
Broj infekcija u bolnicama - stroga tajna
Koliko je u kojoj zdravstvenoj ustanovi u Srbiji zabeleženo bolničkih infekcija, podatak je koji se u našoj zemlji čuva u tajnosti. "Tajnost podataka o zdravstvenim ustanovama je od moje strane zagarantovana. Podaci su javni dok ne dođu do mene. Sama strategija razvoja nije da podstičemo bolnice da se takmiče i to ne može da se shvati kao negativna konotacija", kaže dr Jelena Obrenović.
 
- U rizičnu grupu spadaju svi pacijenti koji bivaju podvrgnuti invanzivnim procedurama koje podrazumevaju prodor u unutrašnjost organizma. Ugroženi su i pacijenti kojima je plasiran urinarni kateter, centralni venski i periferni kateter, kao i pacijenti sa smanjenim imunitetom, hronični bolesnici - ističe dr Obrenović.
 
Ali slična je situacija i u razvijenom svetu, u dobro opremljenim bolnicama, s tim što se kod njih vodi ozbiljnija evidencija. U zemljama Evropske unije svake godine oko četiri miliona pacijenata zarazi se takozvanom zlatnom stafilokokom otpornom na antibiotike, a 37.000 ljudi umre od infekcije koje su dobili u bolnici. Generalno i u svetu raste broj obolelih od bolničkih infekcija, što produžava period bolničkog lečenja i značajno utiče na porast troškova lečenja. Osim toga, često su one prouzrokovane bakterijama neosetljivim na većinu antibiotika, pa se dešava da se zbog komplikacija završe smrtnim ishodom.
 
Teško je iskoreniti bolničke infekcije, ali se one mogu svesti na minimum ukoliko se svi protokoli u lečenju pacijenta ispoštuju. Redovnim pranjem ruku sestre i lekari smanjuju mogućnost prenošenja infekcije s jednog na drugog pacijenta. Osim redovnog pranja ruku, važna je i pravilna sterilizacija instrumenata, propisano stavljanje katetera, nošenje zaštitnih maski i rukavica.
 
- Prva i osnovna stvar je higijena ruku. To je i najjeftinija mera koja je ujedno i najznačajnija. Primera radi, ukoliko medicinska sestra ima hitan slučaj, a upravo je previjala pacijenta, ona nema vremena da opere ruke i da pomoć pruži drugom pacijentu. Zato smo mi iz Republičke komisije za prevenciju bolničkih infekcija dali preporuku da se na svakom krevetu u intenzivnoj nezi stave dispenzeri za higijenu ruke. To bi trebalo da imaju svi u intenzivnim negama. Veliki broj bolnica ih ima, ali ih još veći broj nema - zaključuje dr Obrenović.


Izvor: Blic

U Srbiji ogroman broj pacijenata umre jer bolnice ne žele da ih leče. Starim ljudima sa upalom pluća ili hroničnim oboljenjima koja imaju lošu prognozu dodatno se uskraćuje lečenje ili se bira minimalno lečenje. Odugovlači se sa procedurama dok pacijenti ne umru kod kuće bez ikakve nege i pomoći. To je morbidno i nehumano.

Па шта?
Гле,чуда,умире се у болницама.
Боље погледајте ове што умиру ван болница.
Неки од глади,неки што немају лекове,неки се смрзну,неки улете у размену аргумената две банде,а неки умру од обести: хероин,кокаин,...
Или ако имате пик на болнице,што неко не подигне глас на 200 000 убијене деце годишње?