Roditelji igraju važnu ulogu u mentalnom razvoju svojih mališana


LJubav, srdačnost, vrednovanje, poštovanje i priznanje pružaju detetu osećaj zbrinutosti i veoma su važni za razvoj životne sigurnosti

Svi vrlo dobro znamo koliko su prve tri godine života bitne za rast i razvoj svakog deteta. Nova istraživanja iz neurobiologije pokazuju da su prvih sedam godina u životu čoveka od posebnog značaja. Bečki psiholog Julija Umek tvrdi da roditelji igraju važnu ulogu u mentalnom razvoju svojih sinova i ćerki. Jako je važno da ulijete deci snagu za život. LJubav, srdačnost, vrednovanje, poštovanje i priznanje pružaju detetu osećaj zbrinutosti i veoma su važni za razvoj životne sigurnosti. Kada deca osećaju da imaju svoje gnezdo i da su dobro zaštićeni od mame i tate, oni razvijaju osobine koje će im kasnije život učiniti lakšim. Umek predlaže pet činilaca koji će dete lakše osposobiti za život.

Poklonite detetu bezuslovnu ljubav. Ono mora da zna da ga vi volite, nezavisno od toga da li postiže dobre ili loše rezultate, da li je bilo dobro ili nije. Iskustvo da je dete voljeno najvažnija je hrana te male duše. Pohvalite svaki rezultat opširno i sa dobrim objašnjenjem na šta se vaše pohvale odnose. Na primer: „To si uradio odlično, zato što je važno da naučiš ...“, ili „zato što soba treba da ti bude uvek uredna“, tako da vaše dete dobro zapamti kada je nešto dobro uradilo. Prihvatite i poštujte činjenicu da vaše dete možda drugačije razmišlja od vas, da ga neke druge stvari interesuju nego vas. Poklonite mu pažnje što više možete, pitajte ga zašto mu je to interesantno i podržavajte ga da ide svojim putem. Ulijte mu veru da će pronaći svoj sopstveni put. Deci su potrebne bajke. Pričajte deci puno bajki ili mu čitajte. Bajke su za razvoj deteta važne i pomažu mu da nauči ne samo da uvidi probleme i opasnosti, nego mu se nude i moguća rešenja na koja ono samo možda ne bi došlo. Čak se i podsvesni strahovi mogu prepoznati. Mnoge bajke prosleđuju nadu i samopouzdanje.

Ukažite detetu da je ono slobodan čovek. Dopustite mu što češće da ima mogućnost izbora, na primer „Želiš li danas da obučeš džemper ili jaknu. Prednost jakne je po mom mišljenju ..., a džemper nije dobar zbog ...“. Pitajte dete šta ono misli o tome, tako jačate njegovu volju. Naravno ukažite mu da i drugi žele svoju slobodu. Tako će ono samo prepoznati granice i biti motivisano da poštuje granice drugih ljudi. Postoji izreka: „Sa detinjstvom punim ljubavi može se pola života izdržati u hladnom svetu.“

Autor:Dragana Rodić


Izvor: Glas Javnosti

ja hocu pitati sve vise koliko mogu da sta oseti ili sta svidja, sta kako i zasto razume moj sincic. al iskreno to je zanimljivo, da zaboravili smo traume iz detinjstvo, ne samo suvise velike nego i manje. ja mislim to je i prirodno, ako uzmemo tu u obziru da male dece su bili prvenstveno plen za grabljivcima, onda za to treba da postoji negde mnogo veca aurosal u umu, odnosno strepnju, mislim sa zrescenjem to sredimo, to popunjavamo, sa projekcijom na roditeljima, a posle zato ce biti nama toliko bitne kako su roditelji ponasali u naseg detinjstvu. tog projekciju zato je bilo bitno jer jedini nacin da prezive dece ako su bili u cvrsto, sve vise cvrsiti interakciju sa roditeljima i sa osatali odraslima iz coporu, jer na taj nacin je bilo moguce prezivljavanje, za prvenstvenu plenu za grabljivcima. odnosno jako treba voleti naseg decu. al to i dodje bez icega...

Ateista sam, ali zanimljivo je za procitati...

"A tako, ti bi me hteo intervjuisati?", upita Bog.
"Ako imas vremena", rekoh.
"Moje vreme je vecnost - sta si me hteo pitati?"
"Sta Te najvise iznenadjuje kod ljudi?"
Bog odgovori:
"To sto im je detinjstvo dosadno. Zure da odrastu, a onda prizeljkuju da ponovo budu deca.
To sto trose zdravlje da bi stekli novac, a onda trose novac da bi vratili zdravlje.
To sto, misleci sumorno o buducnosti, zaborave na sadasnost. Na taj nacin ne zive ni u sadasnjosti ni u buducnosti.
To sto zive kao da nikada nece umreti, a potom umiru kao da nikada nisu ni ziveli."
Zatim sam upitao:
"Kao roditelj, koje bi zivotne pouke hteo da Tvoja deca nauce?"
On mi odgovori:
"Da nauce kako nikoga ne mogu naterati da ih voli. Mogu samo dopustiti da budu voljeni.
Da nauce kako nije najvrednije ono sto imaju, vec ko su u svom zivotu.
Da nauce kako nije dobro uporedjivati se sa drugima.
Da nauce kako nije bogata ona osoba koja najvise ima, nego ona kojoj najmanje treba.
Da nauce kako su potrebne sekunde da se nacine duboke rane u voljenoj osobi, a zatim godine da se te rane zalece.
Da nauce kako oprastati tako da sami oprastaju.
Da nauce kako postoje osobe koje ih nezno vole, ali koje jednostavno ne znaju kako izreci ili pokazati svoja osecanja.
Da nauce kako dve osobe mogu posmatrati jednu istu stvar, a videti je razlicito.
Da nauce kako nije uvek dovoljno da im drugi oproste. Moraju i sami sebi oprastati.
I da nauce da sam ja tu - uvek."