Detinjstvo na nadnici
Milena MARKOVIĆ, 23.09.2009 20:48:46   Ocena: 4.54 (Glasova: 40)    Komentara: 26


Stefan sa bakom Linom

 Dok se, povijen pod teretom nabreklog ranca vraća kući, dvanaestogodišnji Stefan Arsić naglas utvrđuje gradivo iz škole. Ono, životno, savladao je sa deset godina. Tada je postao radnik na tuđim njivama oko Ćuprije, kako bi prehranio bolesne, majku i sestru.
- Danas sam zaradio toliko da mama ima šta da nam skuva. A, sutra ću u školu - kaže nam. - Mora da se radi. Znam, mora i da se uči. A sve je manje vremena za školu. Za igru? Uh, za to nema vremena.
Arsići su, u junu 1999. godine, prognani sa Kosova. U Vitini, Ulica Stanka Spasića, imali su dom i sreću. Stefan je tada imao dve godine i ne pamti kad je mama Slađana imala samo toliko vremena da pokupi decu i krene za vojskom.
- Ni lična dokumenta nismo uspeli da ponesemo. Ništa! - govori dečak.
Prva stanica ove porodice - selo Jovac kod Ćuprije. I prvo utočište. Deca, mama Slađana i otac... nadali su se povratku kući. Vreme je prolazilo, a dom je bio sve dalji. Snalazili su se: najstariji Roža (23) završio je zanat, oženio se. Brine o svojoj porodici. Ćerka Sanja (20) udala se. Sandra (17), frizer, pokušava da se zaposli. Do tada radi šta stigne. Miodrag (18) napustio školu, i on mora da radi. Mama Slađana se razbolela. Sa njom su ostali Stefan i osmogodišnja Marija, rođena u Jovcu.
- Mama se od muke razbolela, kad nas je tata napustio - kaže Stefan. - Marija od rođenja ima proširene kapilare u mozgu. Radim za njih dve. I za sebe.
Druga adresa Arsića - Ćuprija. Na periferiji iznajmili staru, prizemnu kuću. U njoj, ništa nije njihovo. Ni stari šporet, ni razvaljeni krevet, ni sto, stolica. Dovde smo dopratili Stefana. Mama Slađana dečaku jedva skida ranac. On joj pruža i dvesta dinara.
- Nisam nešto bogzna danas radio. Nizao sam papriku za sušenje. Kod deda Loše i bake Line u Jovcu. A, dali su mi opet da imamo neki dinar - govori Stefan mami.
- E, sine, sine - kaže Slađana, pa će nama - kad treba da potrošim ovaj njegov dinar... plačem. Kad ga ujutru u pet budim i ispraćam na voz, isto. Ceo raspust smo proveli na tuđim njivama. Kopamo. Ja odustanem. On kopa do sumraka. To je život moga deteta.
Vraćamo se u Jovac da upoznamo ljude o kojima govore Arsići. Lina i Loša su Milorad i Veselinka Đorđević. Zatičemo ih u dvorištu. Obradovali su se Stefanu.
- On je dobro i vredno dete. Ali u školu mora - kaže baka Veselinka. - Gde je, sutra, prispeo bez škole. I nastavnici o njemu govore lepo, da je dobar đak.
Pričaju nam Đorđevići da su pre neki dan brali grožđe “gore u brdu”. Veselinka, Milorad i Stefan - radili ceo dan. Uskoro će i berba kukuruza. Opet će dečak s njima.
- I da znaš: možeš samo da bereš. Ne možeš ti šašu da vezuješ, teško je to za tebe - kaže baka Stefanu. I ponovo pakuje dečaku u ranac voće i povrće.
Ponovo voz, ode Stefan kući, a voleo bi da ga odvede u neko lepše detinjstvo.
- E, kad bi tako bilo - kaže dečak.   

NA ULICI
U KUĆI Arsića bili smo baš onog dana kada je stanodavac, koji odavno živi u Skoplju, najavio da dolazi po stanarinu. Osamdeset evra svakog meseca Arsići moraju da daju za ovo malo krša od kuće.
- Neću imati da im dam taj novac - reče Slađana. - Šta ću? Ne znam. Ide zima. Kuda ćemo? Ni drva, ni brašna. Ništa. Da nije onih ljudi u Jovcu koji nam pomažu, da nije Stefana, šta bismo Marija i ja.
Sutradan, javila nam je mama Slađana Arsić:
- Na ulici smo. Nismo imali da platimo stanarinu.
Gorko srce Stefana Arsića pamti novu nevolju.

Извор

Колике су плате нерадника у апаратури власти? Колико се дневно швалерки превезе службеним аутомобилима? Колико кошта један службени ауто? Колико пара дневно влада и њени чиновници потроше на службена путовања, дневнице и ждерање по ресторанима и хотелима? Колико...? Деца од 10 година ринтају ко коњи по њивама да би имали шта да поједу и преживе, а једина заслуга ове багре која сиса буџетске паре јесте чланска карта неке од безброј странака. Уста вас јебем одвратна! 

Јадан овај дечак,и сви они попут њега.Где је ту власт са својом социјално одговорном државом?Што се не огласе невладине организације?Шљам.

Не би било згорег и да су се аутори чланка мало потрудили,па отворили клинцу жиро рачун.Слично су урадили и са оним дечаком из Мионице мислим,што је био на телевизији.

нво не занимају деца, труднице и социјално угрожени. Они су ту да се брину за педере, мачке, кучиће, измишљање српских злочина, надувавање цифре страдалих у којекаквим сребреницама и тако неке глупости. нво би на текст о неком дечаку реаговале само у случају да је нпр. носио мајцу са ликом Ратка Младића, изјавио да не воли педере, одерао неко маче или куче и сл. 

А државу наравно боли курац за овакве и сличне случајеве (кад кажем државу мислим на све оне страначке јајаре у власти и око власти или боље да кажем лопове и буџетске пијавице).

Добро је да смо све проблеме решили у држави, незапосленост, социјалне програме и слично па сад можемо да се зајебавамо са навијачима, образом и педерима.

---

Биће сутра највероватније отворен жиро рачун за оне који су заинтересовани да помогну ове јадне и несрећне људе.  Отвориће га, како разумех свој извор, Делије (они што нападају редаре, бацају бомбе, пале амбасаде и мрзе праве Србе!)
Окачићу га сутра.

Zasto oni da ga otvaraju?
Neka njegova majka ode i otvori z-r u bilo kojoj banci, to je valjda besplatno...

Tako ce se bar znati kome idu pare...

Да је неке логике, не би нико морао да отвара рачун, јер би ово било већ регулисано већ до сада, и то Уставом загарантовано, међу људским слободама (које ми немамо у Уставу од 1888. ваљда, допуштам могућност да грешим (везано за годину, не за то што сам рекао)).

Слажем се да је чудно што они отварају, али боље било ко, него нико да не отвори, надам се да се слажеш.

ne bih da zvucim neosetljivo ali....


ima ih troje punoletne dece i jedna od sedamnaest godina....zar klinac mora da radi?
zar tom od 23 godine bolesna majka i sestra nisu bitne? i one su valjda porodica

   

Sad ce Rasim Ljajic da im ode u posetu i odnese kilo brasna i litar ulja, evo samo sto nije, ceka covek sto vise tv ekipa da uslikaju taj svecani cin.

nazalost ovo je samo jos jedna u moru slicnih zivotnih prica