Verovatno zato sto sa 13 nije potpuno dete. Za 2 godine ce morati da upise srednju, a ako zajebe stvar, smarace se jos 4 godine.
Ne mora da zna sta ce biti za 10 godina, ali mora da proba bar nesto, a ne da sedi i ceka da se nesto desi.

Većina današnje omladine ne zna gde je šuplja, a kamoli to šta žele da rade u životu.
No, to jeste ekstreman primer.

Koliko vas je znalo čime će se baviti u životu kad ste imali 13?

BTW, za dve godine treba da upiše srednju, da.
Dve godine, u tom životnom periodu, su dovoljne da se njegova ličnost promeni za 180^o.
Pored toga, pa šta i ako ne upiše srednju koju je želeo, tj. ako se na kraju ispostavi da je pogrešio?
Ukoliko je četvorogodišnja škola u pitanju, nema problema da upiše bilo koji faks, bez obzira koja je škola.
A ako, pak, ode u trogodišnju školu, uvek može da da razliku ispita za četvrtu godinu, i eto opet mogućnosti da upiše faks.

Ono što hoću da kažem jeste, rezimirano: neće niti pasti nebo na zemlju, niti njemu ili bilo kome kruna sa glave čak i ako upiše pogrešnu srednju školu.
Da je on pri kraju srednje, pa da ne zna šta bi upisao, razumela bih strepnju roditelja.
Ovako mi sve to izgleda kao da sile svoje dete da odraste, a za tim ne da samo nema potrebe, nego očito ima i kontraefekte.

Pustite dete da bude dete dok god je to moguće.
Ne nesposobni samoživi kreten, nego bezbrižno dete.

Ja se slazem u potpunosti.

I mislim da klinac uopshte nema problem, roditelj gledajuci sa strane svoje dete prechesto stiche pogreshan utisak i u pokushaju da odreaguje napravi daleko veci problem nego shto je postojao ako uopshte postoji. I cenim da je to ovde sluchaj. Drugim rechima, ostavite dete na miru.

Ako pitas dete od 5 godina sta ce biti, ono ti kaze bar nesto. Ovde se ne radi o tome da on mora da zna cime ce tacno da se bavi, vec cime bi zeleo, sta ga zanima, koja su mu interesovanja, posebno sto su  roditelji radi da mu to omoguce.

Kada se pojavi ono što ga istinski zanima, on će biti taj koji će se svim silama truditi da do toga i dođe.

Ako ga roditelji prisiljavaju da se odluči, rizikuju da im da neki pogrešan odgovor, samo da ih skine sa vrata, a oni da polete da mu to obezbede... i kad se ispostavi da ga ni to ne zanima, opet sledi novi krug razočarenja.

Kako god okreneš, silom neće postići ništa. Ako i postignu, to će biti samo kontraproduktivno.

Od 5 da, od 13 ne obavezno. Sa 13 je dovoljno veliki da ne moze da mashta o tome da ce biti astronaut, a ipak previshe mali da bi mogao da se odluchi ili da dobro proceni svoje mogucnosti. 13 godina je optimalno doba za ne znati shta cesh da budesh kad porastesh.

Slazem se sa Bambinom ,lepo i zrelo napisan post 

Hvala, L. 

Ljudi, koliko sam shvatio akcenat je na problemu sa drustvom, ovo drugo se da resiti samo svojim radom, ali druzenje zavisi samo polovicno od njega.

Komentar da bira drustvo i da su inferiorniji od njega (neko rece u komentaru) je besmislen... 7. razred, pa nema ni u teoriji sile da su svi koje je za 7 godina skolovanja upoznao inferiorniji od njega i da mu niko nije ni do kolena a on dva koplja iznad svih.

Problem sa drustvom koji preraste i u fizicki obracun je direktno ponet iz kuce - lepo kazes da je praksa da malo malo pa on vas preslisava i objasnjavam vam stvari pa se i zacudi ako nesto on zna a vi ne i oseca se iznad svih. Poblem je sto ste postavljanje zdrave granice zamenili floskulom "necu da gusim njegov duh" i on iz kuce nosi kao najprihvatljiviju osobinu da je ok druge ismevati ili im konstantno ukazivati kako nemaju pojma a on ima. Onda naleti na klinca ciji je cale takodje preterao, pa kada se klinac sa njim prepire, on posle granice koju je postavio zavali malom samarcinu. Tvoj mali poneo kad normalno iz kuce da nema granice u pokazivanju pameti i soljenju iste drugima a ovaj mali poneo iz kuce sablon da kada neko pretera u prici normalno je da sledi samar.

Na zalost, i pored najbolje tvoje namere ti si pogresio u vaspitanju podjednako kao i netolerantni otac koji deli samare kada mu nije dan a dete ne shvata da je dosta. Ima sasvim dovoljno vremena da se to ispravi ali to je zaista nesto sto zavisi od tvoje volje i istrajnosti.


P.S. Neko rece da smatra da jedan roditelj treba da bude strog a drugi blazi - nikako. To su one situacije kada jedan roditelj kazni a drugi pusti/ukine kaznu ili kaze "ma ne misli tata tako". Podriva se autoritet i stice se utisak da ce uvek neko da te izvuce iz problema. Roditelj ne treba da bude ni strog ni blag, treba samo da bude pravican i da ima realna ocekivanja od deteta.

Mislim da ovde negde lezi problem...
Mozda ce poredjenje biti malo drasticno, ali tvoj sin me podseca na jednu komshijsku devojcicu kod mojih u Prijepolju... dete od nekih 7-8 godina... Otac u inostranstvu, majka k'o svaka majka, voli dete... do te mere da su razmazenost i drskost termini za malu macu u poredjenju sa malom azdajom. Devojcica je otprilike u stanju da psuje kao malo odraslih koje znam, da majku na prevaru izvuce iz stana i zakljuca joj vrata... da izvredja uciteljicu pred razredom, a onda sutra majka dodje i trazi da se uciteljica zameni...

U principu odgovornost je na roditelju. Mnogo ustupaka, mnogo povladjivanja, malo postavljanja granica i primene pravih vaspitnih stilova, rezultira razmazenim detetom koje bi da bude u centru paznje po svaku cenu.

Da si ovu temu postavio pre 5-6 godina, i vec tad poceo sa radom na oblikovanju ponasanja svog deteta, verujem da bi mnogo vise moglo da se ucini nego danas.
Ono sto je svakako moj predlog, je koordinacija razrednog staresine, skolskog pedagoga i tebe. Razredni na casovima moze posebnu paznju da posveti pravilnoj socijalizaciji deteta u skolskom okruzenju, ne bi bilo lose da jednom nedeljno na kraju casova svrati kod pedagoga, a ti, kao roditelj, na kome lezi najveca odgovornost za nacin na koji se dete ponasa, pokusas da ispravis greske.

Nemoj detetu da govoris sta treba da radi, vec sta ne treba. Nemoj da se postavljas strogo i da popujes, jer u tim godinama deca to karakterisu kao "smaranje matoraca". Vidi u cemu je problem... da li u tome sto dete nem radne navike i nece da uci? Ili ga sredina ne prihvata? Ako je tako, zbog cega? Pokusaj da dopres do njega, i shvatis koren njegove neuspesnosti u drustvu... onda, kad budes znao sa cim ima problem, mnogo ce biti lakse da nesto konkretno i preduzmes, nego da tapkas u mraku i na silu pokusas da dete promenis - jer to ne ide.

Nevezano za temu, neki psiholozi kazu da je kombinacija inteligencije, sujete, i tvrdoglavosti odlika teskih ljudi, sa kojima je nemoguce raditi