500 miliona dolara? Pa brate Borderlands 1 ima više produkciske vrednosti nego ovo čudo koje traje 6 sati gameplaya, sa malo priče, i neiskorišćenim potencijalom glumaca koji daju glasove.

Najskuplja igrica na svetu: Igrali smo Destiny


Video igra oko koje se digla ogromna prašina stigla je na naše tržište. Jedna od najiščekivanijih igara, Destiny, kombinacija je pucačine i multiplejer onlajn igre.


Platforme: PlayStation 3, PlayStation 4, Xbox 360, Xbox One. Cena: Od 7.999 dinara u Computerlandu

Igra je smeštena 700 godina nakon današnjice, u postapokaliptičnom svetu i prati događaje u zlatnom dobu koje obiluje tehnološkim napredovanjem. Zemljani su kolonizovali planete Sunčevog sistema, ali nakon jednog nemilog događaja taj mir se urušava i čovečanstvo dolazi na rub uništenja.
 
Tada na scenu stupaju Zaštitnici koje čine tri rase, Ljudi, Probuđeni i Exo. Igrač bira jednu od rasa sa kojom želi da odbrani Sunčev sistem.
 
Svi koji su igrali Halo ili su upoznati sa ovom igrom videće dosta sličnosti sa njom.
 
Brza akcija, puno različitog oružja i agresivni protivnici su samo neke od stvari koje čine ovu igru zaraznom.
 
Naravno, napredovanjem kroz igru dobijate mogućnost da nadograđujete svoj lik, kao i oružje koje koristi.
 
Iako postoji dosta dodatnih misija, Destiny se drži ključne priče i ne dozvoljava previše odstupanja. Uprkos tome ne gubi na dinamici, dok su filmovi između nivoa, kratki i informativni.
 
O grafici i načinu kontrole igrača možemo dati samo pohvale.
 
Muziku takođe čini veliki deo atmosfere u igri, a njeno komponovanje je povereno odličnim muzičarima, među kojima se nalazi i Pol Makartni.

Destiny je igra uz koje će mnogi provesti sate i iz nje izvući kvalitetnu zabavu.

Izvor: Blic

Igra je žešće pukla, vidim da je igraju samo Fanboy-evi koje je marketing omađijao i koji u gomili s***a koje je igra donela i dalje pravdaju igru kao nešto na šta se čekalo, i na nešto što je donelo revoluciju. Iako igra ima dosta vrlina, dosta lošeg je jednostavno previše očigledno.

U novom Svetu Kompijutera je dobila 71 kao ocenu.

Тешко проваљујем којим критеријумима се служе. Неке игре се прецјењују. Друге подцјењују. Људи који пишу описе често не познају историји наслова. Немају представу шта циљна публика жели и тражи од неког производа.

Из искуства примјећујем да најбоље отићи на Метакритик. Погледати Метаскор и јузер скор и узети средину између та два. У овом случају то је 77-65 >> дакле 71. Тачно колико је дао СК. 

Svet Kompijutera je inače polaritet među časopisima o Kompijuterima, ali mislim da je i ta ocena previsoka. To oko 60 i kusur je realno. Mada opet, grafički je ispolirana i sređena, i pucanje je solidno odrađeno.

Све си одлично примјетио. Али пази колико се све рангира према буџету уложеном у пројекат. Преко 75+ добијају сви мегаломански пројекти на МК-у. А сигурно и сам знаш колико одличних игара су медији дебело подцјенили само зато што нису толико улагали у рекламу. Односно што нису њима трпали паре у џеп. Па имаш мноштво случајева када се на МК појави 5/10 уз жалопојке "разочараних" аутора часописа. Док са друге стране играчи одушевљени држе 8.5.... У овом случају је обрнуто. Аутори су плаћени а играчи разочарани.   

Slazem se skroz.

Mada nekad mogu i user-i zajebat.  Odusevljenost igrama koje su kao indie ili dobar fazon.

Npr Goat Simulator.. igra koja je raspadnuti besmisleni haos, ali eto, ljudima se to svidja

--
A najbolji primjer obrnute situacije je Diablo 3.

Kriticari postuju kvalitet produkcije a user-i oce da je sahrane jer je dosadna ko k i cashgrab. 

Па када ти за игру са "добром продукцијом" треба рачунар од 3000 евра а једва играш колико је досадна онда то и јесте ЕПИК ФЕЈЛ. Људи који професионално опсију игре све гледају само кроз паре и тотално губе из вида неку поенту играња који старији играчи умију препознати.