Ево управо сам окренуо црвени телефон и позвао Разнешеног да му честитам победу. Мени се првом јавио. Ипак се зна ко има највећи... Р-Е-С-П-Е-К-Т

Da otpora nije bilo, danas bi vecina bila nezaposlena, a oni koji bi i imali posao,
plata bi im bila oko 20-30 evra.

Uz to svakodnevno bi slusali Slobu slobodu na TV, a neki bi mu i dalje klicali.

Laze, nije tako bilo
Pa naravno, taj te upravo citira 

nema sanse....samo pogledaj analizu:


 

Gde je sada Otpor?

У историји.

Zar nije u koaliciji sa SPS-om. Podrzavali su Borisa Tadica.

Брате, отпор више не постоји. Били се накратко појавили неки пре неколико месеци, али они су брзо нестали.

Desetogodišnjica pokreta
„Otpor“ bio primer borbe protiv represivnih režima
Autor: I. Cvetković | Foto:M. Cvetković | 12.11.2008. - 07:45


Pokret „Otpor” nastao je pre deset godina i uz simbol stisnute pesnice suprotstavio se režimu Slobodana Miloševića. Iako je oktobra 1998. godine formiran kao studentski pokret, „Otpor” je prerastao u narodni pokret i ušao u istoriju kao primer nenasilne borbe protiv represivnih režima.

- Bio je to masovni pokret usmeren na obaranje režima koji je represivan, nedemokratski i diktatorski i koji nije hteo da prihvati volju i želju građana - kaže za „Blic” jedan od osnivača ovog pokreta Nenad Konstatinović.
Pripadnici „Otpora” do pada Miloševićevog režima izveli su brojne protestne akcije, zbog čega su mnogi bili hapšeni, a samu organizaciju predstavnici vlasti proglašavali su terorističkom. Nakon izbora 2000. godine, „Otpor” aktivno učestvuje u organizaciji 5. oktobra. U 2003. godini ovaj pokret prerastao je u političku partiju i samostalno izašao na parlamentarne izbore. Međutim, nova stranka nije prešla cenzus, pa se u septembru 2004. godine utopila u DS, čime je sa političke scene nestao jedan od simbola otpora Miloševićevom režimu.
Osnivači ovog pokreta danas se slažu da potreba za novim „Otporom” ili organizacijom sličnog karaktera ne postoji.
- Takav pokret nije više potreban u demokratski uređenom društvu u kojem postoji princip smenjivosti vlasti - smatra Konstatinović, dok njegov kolega Srđan Milivojević tvrdi da se „u Srbiji nikada više neće menjati vlast na ulici jer sada postoje predsednici vlade koji prihvataju rezultate izbora i odlaze sa vlasti kada izgube”.
- Postignut je ogroman napredak u odnosu na period od pre deset godina, ali borba protiv kriminala, korupcije, nepravde mora da bude prisutna - kaže Milivojević.
Još jedan od osnivača „Otpora” Ivan Andrić slaže se da ovakav pokret nema mesta u društvu danas, ali da ostaje borba za svaku od ideja za koju se pokret zalagao.
- I danas se borimo za slične ideje bilo kroz političke partije ili kroz privatne firme koje posluju dobro i bez ikakvih skandala - tvrdi Andrić.
Slobodan Homen smatra da smo postali zrelije i demokratskije društvo, ali da je „Otpor” doprineo promenama bez kojih ne bi bilo današnjih reformi. Homen ističe da će uvek podržavati bilo koji pokret mladih ljudi jer je „dobro da se studenti organizuju i da ukazuju na probleme u društvu i kritikuju vladu”.
Akcenat na potrebe današnjeg vremena Milja Jovanović ne stavlja na pokret sličan nekadašnjem, već na jačanje opozicije, jačanje nevladine scene koja se bavi zakonskim reformama a ne prošlošću, kao i na postojanje jakih i nazavisnih profesionalnih udruženja i sindikata.
- Treba nastaviti borbu da se umanji korupcija, nepotizam i negativna selekcija - zaključuje Jovanovićeva.
Povodom desetogodišnjice od osnivanja „Otpora”, na fasadama u gradovima širom Srbije osvanuće novi plakati ove organizacije, dok će u petak u Skupštini grada Beograda biti otvorena izložba fotografija i plakata iz akcija koje je organizovao ovaj pokret. U nedelji obeležavanja deset godina od osnivanja, predstavnici pokreta susrešće se i sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem.

Gde su danas „otporaši”
Pojedini osnivači „Otpora” ostali su u politici, dok su se drugi povukli iz javnog života. Nenad Konstatinović, Srđan Milivojević i Ivan Andrić poslanici su u republičkom parlamentu, dok je Dejan Ranđić šef odborničke grupe u Gradskoj skupštini. Slobodan Homen je državni sekretar u Ministarstvu pravde, Srđa Popović je savetnik potpredsednika Vlade Božidara Đelića, a Jovan Ratković savetnik predsednika Srbije za EU i NATO. Milja Jovanović i Branko Ilić, koji su 2000. godine u ime ove organizacije primili MTV nagradu „Free your mind”, povukli su se iz politike. Jovanovićeva danas radi u agenciji za advertajzing. Slobodan Đinović bavi se privatnim biznisom u oblasti internet tehnologije, dok je Ivan Marović napravio video-igru koja se bavi strategijama rušenja diktatorskih režima i trenutno živi u SAD.

Izvor: Blic

Другим речима желиш рећи да су ДС и Ђинђић доктор Зоран били неспособни да сруше Милошевића 1о година, што је иначе тачно