Ne nego sto su crveni generali to dopustili, kao i ona hladnjaca.

grešiš

Anto Nobilo: Branio bih Mladića

Srna    | 07. 11. 2010. - 09:35h
Hrvatski advokat Anto Nobilo ocenio je da tužba Hrvatske za genocid protiv Srbije i protivtužba Srbije nisu pravno osnovane, te da ni jedna ni druga strana neće uspeti na sudu. On je dodao i da bi, načelno, branio bilo kog optuženog za ratne zločine, pa i Ratka Mladića.

"Hrvatska tužba za genocid je suviše često korišćena u političke svrhe radi dobijanja popularnosti sadašnje vlade, tako da je ovoj vladi teško doneti odluku o povlačenju", rekao je Nobilo i dodao da to da li će tužbe biti povučene zavisi od političke volje hrvatske i vlade Srbije.
 
Na pitanje da li bi pristao da brani klijente koji mu nisu bili po volji, konkretno bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića, Nobilo je rekao da prema kodeksu advokatske etike ne može birati klijente prema simpatičnosti.
"Načelno, branio bih svakoga, pa i Ratka Mladića. Međutim, kako sam 10 godina proveo u Hagu braneći Tihomira Blaškića, više nisam spreman da putujem van Hrvatske i živim u Holandiji, a u profesionalnom smislu izbegavam da branim optuženike za ratne zločine, jer sam se 10 godina bavio samo ratnim zločinima i teško bi me bilo nagovoriti da se opet vratim na tu staru temu", naglasio je Nobilo.
 
Govoreći o procesuiranju odgovornih za ratne zločine nad Srbima u Hrvatskoj, Nobilo je rekao da je to pitanje trenutno ostavljeno po strani i da je u Hrvatskoj sada pravosuđe usmereno maksimalno ka borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.
 
"U haškim presudama, pa čak i u činjeničnom opisu krivičnih dela, imamo niz osoba koje su apostrofirane kao osnovano sumnjive da su počinile teška krivična djela. Samo nekima se sudi u Hagu dok svi ostali žive mirno u Hrvatskoj i nikakvog krivičnog postupka prema njima nema", rekao je Nobilo za "Nezavisne novine".
 

Jutarnji u lovu na haškog begunca
RATKO MLADIĆ ŽIVI U GAGARINOVOJ?!
(3)    Nedelja, 7. Novembar, 2010.| Autor:
Tražiti ga u toj ulici sa stotinama stambenih blokova i hiljadama stanova, u šumi sivih, oronulih nebodera, gotovo je jednako pronalaženju igle u plastu sena

Tražiti ga u toj ulici sa stotinama stambenih blokova i hiljadama stanova, u šumi sivih, oronulih nebodera, gotovo je jednako pronalaženju igle u plastu sena.

LIst podseća da je srpska vlada  podgla prošlog četvrtka nagradu za informaciju o Ratku Mladiću na deset miliona evra i prenosi izjavu osobe bliske Timu za hvatanje  ratnih zločinaca (a preostala su još dvojica - Ratko Mladić i Goran Hadžić) da je gotovo nemoguće očekivati da bi neko od sadašnjih Mladićevih pomagača otkucao policiji gde je njegovo sklonište.

“Gde se Mladić skriva zna vrlo malen broj ljudi. Možda samo dvoje-troje njegovih najodanijih, fanatičnih jataka. A to su tipovi koji ni za sve blago ovoga sveta ne bi izdali gde se nalazi”, kaže naš sugovornik.

List prenosi i izjavu Rasima Ljajića, srpskog ministra rada i socijalne politike i šefa Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim sudom, da  “Mladić više nema logistiku i zato ga je puno teže naći".

" Ako se skrio u neki od tih nebodera, ako ga onde posećuje samo dvoje ljudi koji mu donose hranu, lekove i potrepštine, ako ne izlazi iz zgrade - kako ćete otkriti gde se krije?” pita Ljajić.

U jednoj od stepenastih zgrada u Gagarinovoj, koja se poput nanizanih domina različitih veličina spušta od puta prema maloj zelenoj oazi, samo na ulazu 118 - gde se neko vreme skrivao Mladić - nalaze se 64 stana. Takvih je ulaza u toj zgradi četiri. A takvih zgrada u nizu više od tuce. Samo taj, nekoliko stotina metara dugačak blok, ima više od tri hiljade stanova. A to je tek mali, neznatni deo nepregledne Gagarinove ulice.

List dodaje da je u tom mravinjaku mnogo stanova bez ikakvih oznaka, bez imena stanara, ali i mnogo različitih firmi.

Moguće je, kažu naši sugovornici, da je Mladić u stanu gde je prijavljena neka mala firma, koja nešto radi, stvarno ili fiktivno, i koja je samo kamuflaža za njegovo skrivanje.

Karla Del Ponte u svojim memoarima “Gospođa tužiteljica” piše da je srpska vojna obaveštajna služba locirala čak 518 stanova koje bi mogle biti Mladićevo sklonište. Pretražena su i 192 vojna stana, ali ni u jednom od njih nije bilo najtraženijeg begunca.

Od Novog Beograda, koji ima više od 400.000 stanovnika i čini petinu dvomilionske srpske prestonice, teško da je moguće naći bolje mesto za skrivanje.

Ljudi se onde međusobno ne poznaju. U Gagarinovoj, naravno, nije tako udobno kao u vilama u Ulici Blagoja Parovića, gde je na broju 117a Ratko Mladić plandovao dok se oko njega nije počeo stezati obruč.

To elitno naselje na Košutnjaku, toliko različito od onih depresivnih zgrada u Gagarinovoj, samo nekoliko stotina metara od velikog sportskog centra i kompleksa bazenâ, nekoć je - u vreme Jugoslavije - bilo diplomatska oaza službenika  različitih ambasada. Danas su tu , uglavnom, novokomponirani tajkuni.


LIst navodi da se u dobro obaveštenim krugovima može čuti da se agenture stranih tajnih službi u Beogradu do sada nisu proslavile osobitim otkrićima.

“Jedina korisna informacija koju smo od stranaca dobili”, kaže naš sugovornik, “odnosila se na bivšeg načelnika obaveštajne uprave vojske bosanskih Srba, Ljubišu Bearu. Dali su nam apsolutno tačne podatke, doslovce nacrtali put kojim treba ići da bismo došli do njegova skrovišta. Nešto su, ali u mnogo manjoj meri, pomogli kod potrage za Milanom Lukićem. Imali su samo jedan telefonski broj koji se ipak pokazao kao dobar trag.”

Svi sugovornici - kako obični građani s ulice, tako i ljudi iz sveta politike i diplomatije  - sigurni su da Mladićevo hapšenje ne bi dovelo do masovnih protesta ni do destabilizacije Srbije.
 

“Ako je iza nedavnih nereda na gej paradi možda i stajao blagi mig Tome Nikolića i njegove Srpske napredne stranke”, objašnjava jedan politički analitičar, “kod mogućeg hapšenja Mladića to se sigurno ne bi dogodilo. Nikoliću bi bilo draže da se to dogodi sada, nego kada eventualno bude premijer ili predsednik Srbije, što su sigurno njegovi planovi.”

Rasim Ljajić  kaže kako hapšenje Ratka Mladića više nije stvar političke volje.

"To je čisto tehničko pitanje. Politička volja apsolutno postoji: jedino što preostaje je ono - identifikovati, locirati, uhapsiti i prebaciti. Uhapsićemo ga čim doznamo gde je”, kaže Ljajić.

Vesti: rasim ljajić, Haški tribunal, R. A.

Mladić nas košta po 159 EUR mesečno
8. novembar 2010. | 08:02 | Izvor: Press
Beograd -- Svaki građanin Srbije mesečno izgubi 159 evra zato što haški optuženik Ratko Mladić još nije uhapšen i isporučen Međunarodnom sudu pravde, kaže Bruno Vekarić.



Zamenik tužioca za ratne zločine kaže da bivši komandant Vojske RS košta državu ukupno 1,2 milijarde evra godišnje, jer je zbog njega blokiran prijem Srbije u EU.
A samo neposredni trošak angažovanja 10.000 operativaca koji su svakodnevno u potrazi za Mladićem iznosi godišnje između 10 i 12 miliona evra.
Vekarić kaže da "činjenica da Ratko Mladić i Goran Hadžić nisu u Hagu, Srbiju košta mnogo u ekonomskom, političkom i moralnom smislu. Mladić nas košta 1,2 milijarde evra godišnje, što znači da svaki građanin plaća mesečno oko 159 evra zato što je on i dalje na slobodi".

Ljajić: Jurimo Mladića umesto kriminalce
Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa haškim sudom Rasim Ljajić kaže da u slučaju lociranja Mladića država trpi više vrsta štete. "Mi u savetu nemamo konkretan podatak koliko državu košta Mladić u finansijskom smislu, ali sigurno da je ta šteta ogromna. Međutim, kada je u pitanju potraga za Ratkom Mladićem, tu postoji nekoliko vrsta štete. A ja bih, pored te finansijske, izdvojio i to što mi izuzetno velike kapacitete fokusiramo na potragu za njim, umesto na borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije", smatra Ljajić.
"Neposredni trošak je plaćanje 10.000 operativaca koji tragaju za njim svaki dan. Rasim Ljajić je rekao da nas policajci koštaju 15.000-30.000 evra dnevno, odnosno 10 do 12 miliona evra godišnje. To je na nivou nagrade za informaciju koja bi dovela do hapšenja Mladića. Čak i da u trenutku date 10 miliona evra nekom informatoru, to je jeftinije od milijardi evra", dodaje on.
Posredni ekonomski gubitak odnosi se na lošiju realizaciju spoljnopolitičkih ciljeva Srbije, pre svega pristupanje Evropskoj uniji.
"Srbija do sada nije dobila status kandidata samo zbog Mladića i Hadžića. Da su u Hagu, država bi sad imala pristup fondovima EU, čija se visina meri milijardama evra, što diže standard Srbije kao buduće članice na visinu standarda ostalih zemalja EU. Time bi Srbija imala neuporedivo pogodniji ambijent za strana ulaganja, bila bi otvorena nova radna mesta, koja donose novac od poreza budžetu... ", priča Vekarić.
On navodi da "mi ne dobijamo kandidaturu i nemamo pristup EU fondovima zbog Mladića. I dok imamo tu blokadu bazirani smo na MMF i razne manje povoljne kreditne aranžmane, inflacija premašuje očekivani rast, dinar svaki dan rekordno slabi, izvoz stagnira, troškovi su u poslednjih pet godina duplo porasli, a raste nezaposlenost..." .
"Privatizacija preduzeća i dolazak stranih investitora se odlaže jer investitori prilikom odlučivanja da li će ući na neko tržište najpre gledaju dokle se stiglo u procesu priključivanja EU i kakav je rejting zemlje u međunarodnim institucijama. Na osnovu svih tih parametara došlo se do računice da nas Mladić godišnje košta više od milijardu evra", nastavlja Vekarić.

Vekarić smatra da lociranje, hapšenje i transfer haških optuženika ima i moralni aspekt i predstavlja odnos građana prema nedužnim žrtvama.
"Istraživanja pokazuju da je 51 odsto naših građana protiv hapšenja Mladića, ali je 67 odsto njih za ulazak u EU. Ali, krivci moraju dobiti ime ne samo iz ekonomsko-političkih, nego i iz moralnih razloga. Teret ratnih zločina, najmasovnijih u Evropi posle Drugog svetskog rata, ne sme da padne na čitav narod. Nije moralno da se Mladić i Hadžić kriju, dok su svi njihovi generali i saborci u Hagu", zaključuje Vekarić.
Inače, analitičari su još 2006. upozoravali da neizručenje haških optuženika vodi ka „izolaciji Srbije od evropskih tokova", što će negativno uticati na standard stanovništva zbog smanjenog obima donacija, rasta kamata, povećanja inflacije, rasta nezaposlenosti jer u državi visokog političkog rizika opada dinamika privatizacije i priliv stranih investicija.

---------------------------------------------------------------
Koji genijalno smišljen tekst, bar da tako vrše analize i za ostale zajebancije , koje mi plaćamo. Tipična analiza iz perioda S. Miloševića.

Haškog begunca čuvali u dva vojna objekta u Srbiji
Pavković i Tomić krili Mladića u „Stragarima“ i „Krčmaru“
Vuk Z. Cvijić | 07. 11. 2010. - 20:00h
Beograd - Nekadašnji čelnici Vojske SCG, među kojima su Nebojša Pavković i Aco Tomić, bili su pod istragom 2006. da su krili Ratka Mladića u dva vojna objekta u Srbiji do 1. juna 2002, a da su mu sve do marta 2003. pružali logističku podršku, saznaje „Blic”.
 U zahtevu za sprovođenje istrage koji je podnelo 15. avgusta 2006. Drugo opštinsko tužilaštvo u Beogradu navodi se da su genaral-pukovnik Nebojša Pavković (64), načelnika GŠ, general-majora Aco Tomić (62), načelnik Uprave bezbednosti, Ljubiša Vuković (65), pomoćnik komandanta Prve armije, Dragan Živanović (55), načelnik štaba Beogradskog korpusa, kao i kapetan Branislav Puhalo (47), šef Mladićevog obezbeđenja, krili haškog begunca od novembra 2000. u vojnom objektu „Stragari”, a zatim su ga organizovali njegovo prebacivanje februara 2002. godine u objekat „Krčmar”, koji se istovremeno zvao i „Cer”.
Prema navodima tužilaštva, njih petorica su omogućila Mladiću da u „Krčmaru” bude do 1. juna 2002, a zatim su mu omogućili da se prebaci u privatan stan. U zahtevu se navodi i da petorica osumnjičenih „ne preduzimaju radnje da bi obustavili snabdevanje Mladića hranom i drugim predmetima sve do oktobra 2002, a tehničko održavanje njegovog voznog parka sve do 5. maja 2003”.

U jeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee. Ala smo mi bogati.
 
Ovo je da nije zalosno, bilo bi smesno.

Samo se ti izčuđavaj, umesto da se i sam angažuješ u potrazi za Mladićem. Zamisli svakog meseca bi dobio po 159 eura, a možda bi ulovio i premiju od miliončeta.

Deset milionceta.