sta da vam kazem....hmmmm sta je depresije...evo ja sam vam taj slucaju, mada se polako vracam sebi-"thanks to therapy"....imala sam mnogih i vecih problema, koji su me doveli do ovog stanja, jer neke probleme niti sam mogla da rijesim, niti sam znala kako da se pomirim sa njima...jednostavno pored toga svega sto se desavalo i desava, izgubila sam nadu za bilo sta, pocela sam se izolirati od ljudi, volju ni za sta nisam imala...niti sam citala, niti sam trcala, u skoli sam pocela da propadam, nisam vise imala moc da radim ista sto sam nekada voljela.......toliko sam se bila pogubila, da samo totalno kontrolu izgubila (hehehehehe, bas se rimuje  :wink: )...sada kad su me diagnozirali depresijom, dobijam profesionalnu pomoc...i meni ide na bolje  :wink:   ...zelim vam svima sretno

...moji susreti sa depresijom...
sta reci o depresiji? pocne sasvim bezazleno- jednom crnom mislju. A onda jos jednom, i jos jednom, i jos jednom... i tako unedogled. Nacesce kad sam sama, i to uvece- onda pocinje nekim strahom- ni sama ne znam strahom od cega. Mozda od samoce, tisine... Ne znam. Isto kao sto se ne znam braniti od nje. Jednostavno se prepustim, sve dok sama ne odustane od mene. Sta raditi protiv nje? Pokusala sam... razgovarati sa prijateljima...porodicom...nepoznatim ljudima... Nije islo. Odustala sam od toga. Shvatila sam da je najbolje otrpiti. A kako? Moj ritual je-patetisanje. Sjednem u sobu, pustim neku laganu muziku (preporuka-Guns'n'Roses-Don't &Scorpions-Still loving you ili O& Led Zeppelin- Stairway to & Deep Purple- Soldier of fortune), zapalim cigaretu i pustim misli da lutaju kuda hoce sve dok same ne odluce da je dosta i da je vrijeme da se skupe. Naravno, ne ide uvijek lako, ali prevazidjem je. BAr do sad sam.

sto se mene tice, nisi su samo nezgodne misli koje su me dovele do ovoga...nego eto, od smrtnih slucajeva u familiji, pa sve do o.d blizeg kruga prijatelja...ljubav uffffffffffffffffffff, karijera aaaaaaaa, pa cak i zdravlje poce nekako da se kotrlja...ma sve je otislo van kontrole, a ja nikako da se snadjem i da se pomirim sa tim (mada vjerujem kada se nekome ovo desi, da se slabo ko moze da pomiri sa svim ovim)...neki lijek za depresiju ne znam..jedino savijet koji mogu da dam..je, sto god da se desava u zivotu samo i dalje gledati uvijek na sebe...tesko nama koji smo osjetljivi..ja evo sada priblizavam se kraju sa terapijom...lijekove sam i prestala da pijem...a vratila sam se poprilicno svim svojim redovnim aktivnostima..onaj ko vec pati od depresije, njemu je najbolje da trazi profesionalnu pomoc..a onaj ko je blizu tome...sport, joga i meditacija su naj- lijekovi.......zelim stvarno da mogu sto vise ljudi da pomognem sto se ovoga tice, i zelim da ako je ikako moguce da se nikome ovako nesto nedesi, mada toga je bilo i toga ce biti...ali eto znam barem iz svog iskustva, da depresija stvarno donosi covjeka u jednu nezgodnu situaciju   ....UFFFFFF...bit ce bolje  :wink:  

Jedini spas od depresije je NIKAD ne gubiti nadu kompletno...Znam da ume da bude veoma gusto ali dok god ima i jedan trachak nade, mali, mali, mali - dovoljno je.  Jer kad si dole postoji samo jedan put kojim mozesh da ides ---->  GORE.  To je mene spasilo.

Kod mene postoje dve vrste depresije.
Prva, opasnija, je zbog neke brige, najcesce oko posla ili ranije faxa.
Ona se javlja oko 5-6 ujutru, probudi me i onda mislim da nema izlaza, da nista necu uraditi, da sam totalno propao. To je jedan od najgorih osecanja koje mogu da imam.

Druga, manje opasna ili bezopasna, me hvata kad je los dan, kad pada kisa i umotava me kao jorgan. Nemam zelju ni zasta, cak ne zelim ni da dobijem tu zelju, nego mi je lepo u toj depresiji.
Tu depresiju zovem Depresija a la Garfild

upravo si svoju depresiju izlozio kao salu, sto je dobro...

Mene depresija uhvati navece, kada legnem da spavam. Tada mislim o najgorim stvarima, o smrti, samoci, kako nista necu postici u zivotu, kako cu biti sama i napustena. Toliko mislim, da ne mogu da spavam. Zaspem tek pred zoru i obicno sanjam uzasne stvari. Najgore je, sto nemam s kim da pricam.

ajde , koja od Vas hoce da me vadi iz depresije .... please

ja se od jutros osecam jako potisteno, sto zbog svojih muka, sto zbog muka mojih priljatelja
evo sad sedim u polumraku i slusam tesku muziku...
jednostavno osecam pritisak na dushi, veliki... crne misli, tuga...

ajde , koja od Vas hoce da me vadi iz depresije .... please