cao svima,
vec duze vreme imam jedan problem i bila bih veoma zadovoljna ako neko moze da mi pomogne i da savet. problem je u tome sto sam prestala da verujem ljudima, uvek kada sam sa drugaricama ili u nekom drustvu puno razmisljam sta sam rekla...itd... Nekoliko puta sam se razocarala u prijatellje, tako da ne znam da li je to razlog. Osecam se jako lose, o svemu mislim crno, mislim da me niko ne voli, da sam niko i nista i da ne znam zasto zivim. Inace imam 24 godine, studiram...
hvala puno

a da nisi malo promasila forum?

Selim...

izvinite sto je na pogresnom forumu...izbrisite poruku ako mozete...
sorry

...

svi mi ponekad dotaknemo dno...
preziveces

Mislim da moras odmah da nadjes neku stvar koja ti prija i da joj se posvetis vise nego inace.
Tako ces da se okrenes sebi i bices zadovoljnija i ispunjenija.

Moras da pocnes da razmisljas drugacije o svojim prijateljima da ih vise ne uzimas zdravo za gotovo.
Bukvlano moras da ih iskuliras.
Posto pretpostavljam da si se ti vise trudila u tom prijateljstvu nego oni.
Sad je vreme da se oni trude.A ljudi kojima je stalo do tebe ce se bez pogovorno potruditi.

Tako nekako.

24 godine a tako se osecas? jako mi je cudno    ne znam sta da kazem,verujem da ce proci...
pronadji nove prijatelje,nisu svi isti.neka ti uspeh na fakultetu bude satisfakcija

ma, nije problem u prijateljima, porodici, poslu...
potrebno je da malo stisne muda, prestane da se plasi i suoci se sa cinjenicom da je zivot lep...
znam... bila sam i ja u toj anksioznoj fazi, pa mi je na kraju dosadilo da sedim i sazaljevam se...
znaci, poruka: prestani da trazis izgovore, pokreni se

Ja sam to isto osećala kad sam imala 18-19 godina. Sad mi je kristalno jasno da sem svojoj porodici i bliskim prijateljima ne treba nikome verovati. Mislim, ništa što drugi urade ili kažu me ne dotiče.