А мени брже иде да само кажем како је највећа економска слобода, слобода од принудног рада. Где принуда на рад може бити и економска. Развој цивилизације, барем онај технички, ишао је у том смеру. Дакле слобода је кад сваки појединац може да ради колико му одговара и колико је заинтересован, а узима колико му треба. Савремена технологија би то углавном могла да испрати. Проблем је у систему.
Рецимо да неко напорним радом заради стан од двеста квадрата. Шта ће му то све, ако му је мртвом уморном доста да има два квадрата - колико је потребно да спава, сам...

vidim da nisi hteo ili nisi imao vremena da procitas tekst, nadam se da ces ga ipak na kraju procitati bar u trenucima velike dosade. prinudom se bave samo na pocetku kao teorijskom uvertirom.
a ovo je konretan odgovor na tvoje pitanje. nalazi se nesto nize u tekstu!

Renomirana institucija Heritage foundation bavi se (pored drugih) procenom i merenjem stanja ekonomskih sloboda u svetu. U njenim godišnjim analizama procenjuju se sledeći činioci ekonomskih sloboda:

trgovina, fiskalno opterećenje,
vladin intervencionizam,
monetarna politika,
strane investicije,
bankarstvo/finansije,
plate/cene,
vlasnička prava,
regulacija i
crno tržište.

Nema prosperiteta i jacanja drzave bez efikasnih metoda prinude na rad . Ako se ekonomske slobode shvate kao slobode da se drugi prinudjavaju na rad onda su one svakako dobre 
Moze biti da si u pravu da bi nivo tehnickog napretka omogucio utopiju , ali kada bi se to sprovelo u nekim drzavama , uvek bi se nasle one koje bi se razvijale i jacale starim dobrim metodama i na kraju porobile ove prve .

Drug Staljin je uprkos snaznim defektima komunizma razvio vrlo snaznu ekonomiju koristeci neke od najefikasnijih metoda prinude na rad . Gulag je bio najveca korporacija u drzavi koja je sve proizvodila za svoje potrebe i jos mnogo za ostatak SSSR . Eeee , a kako su ih terali na rad ? Pa nije tamo bilo one komunisticke sigurnosti radnog mesta pa da zaposlene boli kurac za sve . Hranu su dobijali na osnovu ispunjenih rezultata , ko ne ispuni normu ne dobije ssita taj dan , ko  prebaci normu dobije nagradu . Otkaz je znacio ili smrt od gladi ili streljanje . Uprkos svim navodno politickim razlozima za masovno slanje ljudi u Sibir vidi se da su razlozi bili pre svega ekonoimski , a ne politicki , kao sto su i Englezi nekad slali u  Australiju za ukradenu veknu hleba .
Ufff sto mi je bio merak kad sam citao knjigu nekog YU komuniste koji je otisao u SSSR tridesetih godina , a oni ga smotali za Sibir ( mislim da se zove "Sedam hiljada dana u Sibiru" ) pustili su ga tek kad je bacuska Staljin umro 

Honduras
posted by Slaviša Tasić at Monday, June 29, 2009.  Trzisno resenje

Živimo u doba neograničene demokratije. Priče o konstitucionalnoj demokratiji, demokratiji ograničenoj vladavinom prava i ustavom su za akademske rasprave i udžbenike. U praksi, demokratija je neograničena.

Pogledajte jučerašnji slučaj Hondurasa. Popularni predsednik je pokušao da za sebe, protivno ustavu, obezbedi još jedan mandat, jer je tako hteo narod. Ali ustavna ograničenja mandata postoje baš zbog toga što je neko popularan, da nije tako ona ne bi ni bila potrebna. Vrhovni sud je odlučio da predsednik Zelaja ne može raspisati referendum o novom mandatu (jer po ustavu to može samo kongres), ali je Zelaja odlučio da ignoriše odluku. Vojska je zapretila da će reagovati ako odluka suda ne bude poštovana, ali je Zelaja onda otpustio načelnika vojske. Sud je odlučio da je i taj otkaz neustavan. Na kraju su generali izvršili puč, uhapsili Zelaju, sproveli odluku vrhovnog suda i sprečili kršenje ustava od strane trenutno popularnog predsednika.

I kakve su svetske reakcije na ovaj slučaj? Svi, SAD, Evropska unija i Ujedinjene nacije su osudili vojni udar! To su naravno uradili i Fidel Kastro i Hugo Čavez, a svetski mejnstrim se u ovome slaže sa njima.

Niko ne voli vojne pučeve. Ali vladavina prava ili demokratija pod ustavom podrazumeva da volja naroda bude ograničena nekim opštim principima slobode i bude podvrgnuta dugoročno stabilnim pravilima igre. Anglosaksonskim i zapadnoevropskim zemljama to danas ide relativno lako. Politička kultura je takva da političari uglavnom poštuju pravila igre i bez da ih neko posebno prisiljava na to. Ali u drugim delovima sveta to ne ide glatko. Političari se ne osećaju vezani ni tradicijom, ni kulturom, ni pritiskom medija, civilnog društva i glasača. I zato što se ustavi tamo ne sprovode sami od sebe, iza njih mora da postoji realna pretnja. Tako turska vojska, s vremena na vreme, sasvim opravdano interveniše. Zloglasni Pinoče je uradio nešto slično, jer je Aljende tridesetak puta prekršio ustav pre nego što su generali odlučili da ga sklone. Ali Pinoče se danas jednoglasno osuđuje zbog udara na demokratiju, a Aljendeu se serijsko kršenje ustava oprašta, ako se uopšte ikada i pominje.

Na ovo se može gledati kao ideološki sukob levice i desnice, jer se levim autoritarnim populistima obično oprašta lakše nego konzervativcima. Ali važnija od toga je druga dimenzija i podela na demokratske romantičare i na pristalice vladavine prava. Demokratski romantičari, u koje danas spada ogromna većina političara i javnih intelektualaca, su skloni opravdavanju bilo čega što je po volji većine. Pristalice vladavine prava, kojih je u teoriji mnogo ali u praksi malo, hoće da demokratiju stvarno ograniče pravilima igre.

Pre nego što je, zajedno sa Hillary Clinton, osudio honduraški puč, Barack Obama je mogao da se seti da je 1950-ih predsednik Eisenhower poslao vojne trupe u Arkanzas, da sprovedu odluku Vrhovnog suda o prestanku rasne segregacije. Sud je tako odlučio, odluka se na tadašnjem jugu nije mogla sprovesti sama od sebe i Eisenhower (kojem se ta odluka tadašnjeg ultraliberalnog suda takođe nije sviđala), je shvatio da je ustav ponekad potrebno sprovesti. Da je tada bilo neograničene demokratije, rasna segregacija ne bi prestala. Sada u Hondurasu vojska postupa slično i, doduše mimo predsednika, sprovodi ustav i odluku Vrhovnog suda. Ali retko ko je spreman da to brani i to nam najbolje govori da ustavna demokratija polako gubi bitku i postaje relikt prošlosti. Ostala je samo demokratija.

Чек само, хоћемо на овој теми о свим антиамеричким, или бар антиглобалистичким демократијама и њиховим проблемима... 


Глупост најобичнија.
Ако је тако зашто не постоје уставна ограничења за британског премијера или немачког канцелара?! И они могу бити популарни, а могу бити на власти деценијама, као Кол рецимо. Само зато што се нешто зове "председник" треба да буде ограничено, а ако се другачије зове јок!
А аутор текста вероватно мисли да су Слободан Милошевић, Владимир Путин и Мило Ђукановић примери демократије, јер нису мењали уставе, него него селили моћ са својом функцијом. Приметимо да наводим ову тројицу која немају много заједничког, осим те чињенице.


Да ли је неко жалостан због тога?!
Ево, ја кажем да немам ништа против боље улоге Америке и детанта (да употребим стари добри израз). То би ме у великој мери оставило без "посла" (антиамериканизма), али боже мој... Време је за копачке о клин


Ево га једно правило:
vox populi vox dei

Кажу, односно чуо сам АНАЛитичаре, како је подршка том председнику пала на 30%. Према томе, изгубио би могуће референдум, или следеће изборе.
Овако је испао жртва.
Што је добро


Драги господине Тасићу, тај превазиђени секуларизам не подржава одавно ни ЕУ, која нема проблема са исламистима. Видим да имате оригиналне ставове, па ево препуштам вам палицу.
Мени ће бити велико задовољство да будема мало "мејнстрим".

Може се бити оригиналан и ван политике

Но лепо је видети да неко отворено подржава војну хунту. Да ли је подржава у Мјанмарској Унији?! Не!? Зашто? Зато што му се тамошњи режим не свиђа. Лепо, он има свој укус, ја имам свој... Све је то ре-ла-тив-но

reci to tasicu na trzisnom resenju u delu za komentare.

mislim da mu je primer sa turcima vrlo los, a i pinoce nije postovao ustav (mada ne sporim da je terorom sprecio teror i na dug rok spasio cile)

medjutim, apsolutno se slazem sa ovim
i to je i razlog sto sam tasicev post preneo ovde.

sta smo imali u hondurasu?
baja hoce da menaj ustav i da ga prilagodi svojoj zelji na bazi glasova koje je dobio na poslednjim izborima pre tri god. on nije u kampanji pominjao promenu ustava. dakle, glasove zloupotrebljava.
ustavni sud odlucuje da ustav ne moze da se menja i da referendum ne moze da se odrzi.
baja ignorise odluku ustavnog suda (a ustavni sud je ustavni sud u ozbiljnim zemljama).
oficiri vrse puc (da li je ovo pozitivna odluka, zavisice od toga da li ce vojna diktatura raspisati demokratske izbore.).
baju hvataju i o drzavnom trosku ga salju u zemlju gde te gluposti drustvo tolerise.

srz problema jeste gore citirana tasiceva recenica.
gladan vlasti, predstavnici vlasti u poslednjoj godini mandata populizmom osvajaju glasove. zloupotreba vlasti i budzeta moze doneti potrebnu vecinu i podrsku u narodu za neku politicku opciju, bez obzira sto je realno politika te opcije pogubna i losa za drustvo u celosti (g17 kod nas je dobar primer).
na bazi zloupotrebe vlasti, para poreskih obveznika, protivljenju odluke ustavnog suda raspisati referendum je nesto sto opravdava delovanje oficira. da li ce ovaj potez u celosti biti dobar, zavisice od toga da li ce raspisati  dem. izbore ili ne.

zamena teza!
nigde nije tvrdio da je postovanje ustava jedina odrednica demokratske vlade.
zapravo, govori o nekoj drugoj dimenziji problema demokratske vladavine, nesto sto bi mogli da nazovemo demokratsko nasilje ili demokratijom do nasilja.
ovo je logicno samo onome ko uvazava svest o individualnoj slobodi. to ne moze biti predmet odlucivanja ni vecine ni manjine. to je van interesne zone bilo kakve vlade i naroda.

Да да ... лепо речено ... ''селили моћ са својом функцијом'' 

Уосталом мора да се зна чија је прва и последња. Тамо где се сви питају за све имамо анархију ... Друга ствар је питање смењивости ''оног ко се пита за све''

Пошто већ помињеш Србију, и неки популизам овде, да разјаснимо неке ствари.
Конкретно: да ли си за интервенцију војске овде?

Прво, аналогија са овим случајем. Мислим да је спречавање промене устава референдумом по процедури (истина, не знам да ли је тачно испоштована, али сложићеш се да власт не би мењала устав арбитрарно, него легитимитетом већине бирача, ако је буде, референдум је иначе стандардни део процедуре) веома лоше. И какав је то устав који уопште не би могао да се промени?!
Дакле аналогија: да неко хоће да из устава Србије избаци "косовску" преамбулу, и покрене процедуру, треба ли војска да интервенише?

То је хипотетички. А имали смо стваран случај да се одлука уставног суда није поштовала када је ДОС избацивао посланике из скупштине. Имамо још стварнији случај да уставни суд Србије углавном и не ради. Да ли је војна интервенција решење? Имамо случај да се актуелан устав не поштује, тачније рокови предвиђени уставним законом, што је скоро па исто. Хоће регионализацију (и промену устава), а још нису ни постојећи испоштовали кад је реч о надлежностима градова и општина. Дакле, децентрализација, укључујући и онај несрећни статут северне покрајине, где не смеју истини да погледају у очи...
И шта онда - војна интервенција

Колико је то реално? Наша војска је углавном смешна, али такве су и ове од банана република.


А ја говорим да се може измајмунисати и шта је онда поштеније.
По теби је Чавез диктатор, а он је први пут изгубио референдум једним промилом. Који диктатор то ради?
И ниси ми одговорио како то премијер може колико хоће, и тамо где је то јака власт (Британија). Шта само зато што се нешто зове "председник"
Мени је то све лицемерје.


А Хондурас је озбиљна земља
У Србији је уставни суд 1997. рекао да није било крађе избора
А 2000. је донео противуставну одлуку о поништавању гласова.

Je l ovo prodemokratska ili antiamerichka tema ?
Shto neko ko je demokrata mora bezuslovno podrzhavati SAD ?

Kukate za demokratiju u Meksiku a podrzhavate Ahmedina ... mislim, malo ste me zbunili.

Moj lichni stav je da, pod broj jedan, svako ko sistematski maltretira i ubija svoj narod je olosh. Bez izuzetka.
Pod dva, da se poshtuje izborna volja.

Hajde da se borimo za ljude, makar ovako verbalno ako nishta drugo, a ne za i protiv SAD-a. Jer smorili ste sa Amerikom za medalju. Mnogi ovde ne bi imali smisao zhivota da Amerika propadne.

nisam za intervenciju vojske, sem u pojedinim slucajevima.
ovde se radi o krsenju odluke ustvnog suda, u zemlji u kojoj se odluke ustavnog suda postuju.
dakle, ovo je jedan ekstremni slucaj gde se pravni poredak stiti upotrebom sile.
ovo nema smisla zagovarati ni u jednoj zemlji, a pogotovu u srbiji gde se odluke ustavnog suda retko kada postuju. ovde su i drzavne agencije, npr. rra iznad ustavnog suda, tako da je besmisleno govoriti da bi vojska trebala da intervenise.
kada bi postojao kontinuitet pravne drzave u srbiji, i kontinuitet postovanja odluka suda... mozda bi mogli da govorimo o nekoj opravdanosti intervencije.

nemoj gubiti iz vida da mu je po vazecem zakonu ustavni sud doneo odluku da referendum nije pravno moguc, sto je on ignorisao.

kada me vec pitas i za srbiju, moram da ti kazem da ocena da li je puc nesto sto je prihvatljivo za neku situciju zavisi i od rezultata puca. ako se odmah odrze demokratski izbori, ako se radi o krsenju pravnih i ustavnih procedura, podrzao bih vojsku u "mirnoj" puc intervenciji.
zna se procedura kako se menja ustav i ona mora biti ispostovana.
istina je da moze da se "izmajmunise", ali takav ishod uslovljava i ocenu puca. organizatori bi bili zlocinci i verovatno bi kasnije bili kaznjeni. to je rizik sa kojim oni kalkulisu. verovatno nije svejedno onim vojnicima koji trce a narod ih udara, dok oni ne smeju da im se odupru. razlikujem puc koji ima za cilj ima odbranu i puc koji za cilj ima prisvajanje vlasti.

britanci postuju ustav.

generalno, ja ne sporim tvoju poentu da je puc visokorizicna i gotovo neprihvatljiva kategorija u ogromnoj vecini drzava. samo kazem da postovanje ustava i zakona nekada moze ici i do ove tacke.
civilizacijski je izazov spreciti nasilje iz demokratije.
ono sto je u ovoj prici interesantno meni, jesu oblici i funkcionisanje demokratije, a ne pucevi.