Roditelji bolesne devojčice koji su s teškom mukom prikupili 26.000 evra za njeno lečenje, sav taj novac dali su drugoj porodici u nevolji, pošto su saznali da njihovom detetu nema leka.



Kevin i Kristin Vilijams iz Velike Britanije nadali su se da će novcem koji su prikupili preko donacija uspeti da plate lečenje stem ćelijama za njihovu sedmogodišnju Ebigejl, koja pati od smrtonosne genetske bolesti.

Međutim, lekari su im rekli da je stanje neizlečivo i da je davanje tolikog novca na dalje tretmane čisto rasipanje.

Zato su odlučili da kompletnu sumu daju trogodišnjem Kajlu Viveru, kako bi mu pomogli da prohoda po prvi put.

“Nije fer da nam na računu leži 26.000 evra nadajući se za lek, koji možda nikad neće doći, dok jednom mališanu u nevolji treba novac za operaciju”, kaže Kevin.

Kevin i Kristin pokrenuli su “Ebigejl Fond” kako bi prikupili novac za lečenje devojčice koja pati od Batenove bolesti.

Ona se podvrgla neuspešnoj terapiji matičnim ćelijama u Kini i porodica se nadala daljim tretmanima u Americi.

Međutim, sav taj novac dali su Kajlu, koji pati od cerebralne paralize.

“Ebigejl se ne oseća dobro. Nažalost, poslednjih 12 meseci se mnogo mučila. Još dugujemo ogromnu zahvalnost ljudima koji su želeli da joj pomognu, ali to je sada Kajlov novac. On će ga trenutno bolje iskoristiti. Nadam se da će ljudi razumeti”, kaže Kevin.

Roditelji mališana Sajmon i Samanta Viver iz Severnog Velsa kažu da su bili zapanjeni ovom velikodušnom donacijom.

Oni su pokušavali da prikupe 67.000 evra za operaciju koja bi trebalo njihovom sinu da omogući hodanje.

Batenova bolest od koje pati mala Ebigejl je smrtnosni nasledni poremećaj nervnog sistema koji počinje da se manifestuje u detinjstvu.

U nekim slučajevima prvi simptomi su gotovo neprimetni – vide se promene u ponašanju, slabija mogućnost učenja i nespretnost.

Oni se javljaju zato što poremećaj izaziva gomilanje lipopigmenata u tkivima tela.

Prvi simptomi mogu se videti na oftalmološkom pregledu.

Vremenom dete počinje da ima sve veće teškoće sa kretanjem, epileptične napade i mentalno zaostaje u odnosu na vršnjake.

Za sada ne postoje lekovi za bolest, ali se napadi mogu kontorolisati određenim medikamentima.

Fizikalna terapija olakšava kretanje, ali je na duge staze bolest nemoguće kontrolisati.

Kod obolelih smrt najčešće nastupa do dvadesete godine života.

Izvor: B92


 

Свака им част.

Колико болести, чудим се како смо уопште живи.

Mali heroji spasli bebi život


Roki Hurt (9) i Itan Vilson (10) su dečaci koji su pritrčali u spas mladoj majci i proveli je kroz proces reanimacije, zahvaljući čemu je uspela da spase svoju dvomesečnu bebu.



Kada je mali Isaja iznenada prestao da diše, Suzana Rom, njegova majka je počela da vrišti, pošto u panici nije mogla da nađe svoj mobilni telefon pa tako i da pozove hitnu pomoć.

"Sedela sam u dnevnoj sobi sa bebom kada sam primetila da ne reaguje na moj osmeh. Stavila sam mu prst pod nos i shvatila da ne diše!“

Obzirom na to da nije imala fiksni telefon iznela je bebu na trem i počela da vrišti da neko pozove hitnu pomoć.

Preko ulice su se igrali Roki i Itan, i iako se se u početku uplašili, dotrčali su do nje.

"Čak i da je bio provalnik, rekao sam da moramo pomoći“ priseća se Roki.

Itan je zvao policiju i dočekao hitnu pomoć dok je Roki proveo Suzan kroz proces reanimacije.



"Rekao sam joj da pritiska grudi od pet do deset puta sa dva prsta, zabaci bebinu glavu, stisne joj nozdrve i daje veštačko disanje u usta“ objašnjava Roki.

„Govorio je sa toliko samopouzdanja da sam ga slušala i slepo pratila instrukcije“ priseća se Suzan.

Par sekundi kasnije, beba je krenula da vrišti, posle čega je brzo stigla i hitna pomoć.

"Da mi dečak nije pokazao šta da radim i kako i gde da pritisnem bebin grudni koš, moj sin sada ne bi bio živ“ objašnjava mlada majka i dodaje:“Ne možete zamisliti koliko sam im zahvalna“.

Momci su objasnili da su reanimaciju naučili sa postera koji je zakačen u kafeteriji njihove osnovne škole.

Suzana Rom je rekla da je mali Isaja proveo dve noći u bolnici i da mu je dijagnostikovana apneja.



Izvor: B92


Impresivno! 

 

Svaka čast, alal vera

Stari CPR, ali dobro, posluzio je

Taksisti u Peruu osvetili pistu da bi avion poleteo ka bolnici
Beta, Fonet | 10. 04. 2013. - 13:31h | Komentara: 0

Oko 300 peruanskih taksista došlo je da osvetli pistu kako bi avion s troje teških bolesnika, bebom, majkom i jednim mladićem mogao poleteti za bolnicu.



Voditelj lokalne radio stanice u Kontamani, jednom od najsiromašnijih područja u Peruu, pozvali su taksiste da dođu i osvetle pistu kako bi avion prevezao troje teško bolesnih ljudi u bolnicu.

Uskoro, iz gradića koji ima oko 26.000 ljudi, ali i okolnih mesta, stiglo je oko 300 taksista koji su osvetlili pistu.

"Naši ljudi su ljudi sa srcem", rekao je voditelj nakon što su bolesnici smešteni u bolnicu.



Njihov gradić nema bolnicu, nema ni osvetljenu pistu pa avioni saobraćaju samo danju.

Najbliža bolnica je u Pukalpi, koja je udaljena 18 sati vožnje brodom po reci.

U avionu su bile dva dana stara beba, njena majka i sedamnaestogodišnji mladić koji je, kako javlja peruanska štampa, preminuo od posledica bolesti.

Mladić Samuel Tamani bolovao je od leptospiroze, bolest koja se prenosi urinom štakora i može biti smrtonosna. On je predugo čekao na pomoć.



Tri sata je putovao brodićem do Kontamane odakle je nastavio avionom do najbliže bolnice, one u Pukalpi.

Životi tridesetjednogodišnje majke i bebe bili su ugroženi zbog teškog poroda.

Blic

+1 

Ima stvarno sjajnih ljudi. 

WOW!!!  

Не дозволимо да ова тема умре и нека буде примера људскости са свих страна