Uprkos upozorenjima, građani često u državne institucije ulaze sa slamnatim šeširima, u papučama i kratkim pantalonama

Ispred Petog opštinskog suda u Beogradu proteklih dana zabeležen je i sledeća slika: žena izuva supruga i na suđenje ulazi u njegovim cipelama, dok on ishod parnice čeka ispred vrata – u njenim papučama.

U ovim vrelim danima mnogi naši sugrađani ne razmišljaju o tome da većina državnih institucija ima strogi kodeks oblačenja koji mora da se poštuje, jer je za njih sasvim logično da se protiv 40 stepeni bore papučama, majicama na bretele ili kratkim pantalonama.

Jedna od prvih institucija koja je pokrenula donošenje pravilnika o oblačenju na poslu bila je Narodna banka Jugoslavije, još decembra 2001. godine. Danas ove pravilnike imaju sve državne institucije, a na ulazu u ova zdanja postoje natpisi koji jasno ističu šta je zabranjeno. Tako su se u Petom opštinskom na spisku zabranjenih stvari, uz pištolje i mobilne telefone, našle i – papuče.

Mirjana Drljačić, sudija ovog suda, ipak priznaje da sudski pravilnik i natpisi o estetskom redu postavljeni na ulazu u zgrade za klijente uglavnom nemaju nikakvog značaja.

– Zanimljivo je da su žene, bez obzira na to u koje ustanove dolaze, problematične u izboru odeće i obuće i to uglavnom u dva detalja – papuče i dubina dekoltea. Stalno nam se dešava da stranke dolaze neprikladno obučene i misle da tako mogu da se pojave bilo gde. Ako klijent može poluodeven da uđe u banku, onda pomisli da bi mogao i u bilo koju drugu ustanovu. Obezbeđenje ima prava da spreči ulazak u objekat građanima koji su „nepristojno” obučeni, ali bi, možda, novčana kazna bila najproduktivnije rešenje – ističe Drljačićeva i dodaje da i za zaposlene u ovom zdanju postoje estetska pravila koja se poštuju, pa se tako ženama preporučuje nošenje suknje pristojne dužine (10 centimetara iznad kolena gornja je granica pristojnosti), pantalone po kroju i vrsti materijala ne smeju biti ekstravagantne, frizura mora biti uredna uredna, a šminka i nakit u granicama pristojnosti.

I u Skupštini Srbije se od novinara, u skladu sa značenjem i ulogom koju imaju i pravilima koje poštuju sami poslanici, traži da se odevaju na prikladan način kada izveštavaju iz skupštinske sale. Ozbiljni „dres kod” najviše zakonodavne institucije zabranjuje muškarcima da na posao dolaze u patikama i farmerkama. Zaposleni mogu doći u košulji dugih ili kratkih rukava uz kravatu ili u slobodnijoj formi, a kada nema nekog važnog sastanka u majici sa kragnom ili rolki. Od žena se zahteva da poslove obavljaju u suknji prikladne dužine i obući sa zatvorenim prednjim delom. Obezbeđenje ima pravo da vrati sve, uključujući i novinare i fotoreportere koji se pojave u patikama, sandalama, papučama „za plažu”, majicama na bratile, farmerkama ili šortsevima. Takođe, ni vrata kabineta predsednika Srbije ne mogu da otvore drečave boje ili odeća za plažu.

U bankama navode da, što se odevanja tiče, nemaju problema sa zaposlenima, već – strankama.

– Nevolje nastaju kada ljudi ulaze sa šeširima od trske na glavi, naočarima za sunce ili kačketima. U većini slučajeva popustimo, jer su mušterije uglavnom nervozne i prave probleme kada ih opomenemo, pa je bolje da ih pustimo da što pre obave posao zbog koga su došli. Zaposleni, pogotovu oni na višim funkcijama, moraju nositi košulje i kravate, dok sužbenice za šalterima na svom radnom mestu ne smeju nositi dekoltiranu odeću – ističe Živojin Savić, izvršni direktor Komercijalne banke za poslove sa stanovništvom.

U domovima zdravlja za zaposlene se podrazumeva ispeglani beli mantil i zakačena identifikaciona kartica na vidnom mestu, vozači javnog prevoza više ne mogu upravljati volanom sa peškirom oko vrata i neupasanom majicom, a ni taksisti ne mogu više da nose šortseve i papuče. Ako to važi za sve, zašto ne bi i za građane, barem prilikom ulaska u zvanične institucije.


Izvor: Politika