Dejvid Livingston :: Istorija sveta ~ Mitovi i Legende

Veoma je mali broj Evropljana koji je doprineo istraživawima Afrike kao ovaj izuzetni misionar. ( Inače, moj idol, ako se to tako može reći.)
On je bio veoma neobičan čovek, lekar, istraživač, naučnik i borac za oslobađanje robova.
Proveo je 30 godina u Africi, istražio je skoro trećinu ovog prelepog kontinenta, od najjužnijeg dela, pa gotovo do Ekvatora. Primio je zlatnu medalju od Kraljevskog geografskog društva u Londonu jer mu je prvom uspelo da pređe afrički kontinent od zapada na istok. On je prvi belac koji je uopšte video Viktorijine vodopade (koji se, dakako nisu tako zvali), a iako nije otkrio izvorište Nila, dao je smernice kasnijim istraživačima I olakšao im posao.
Zanimljivo je da je dr Livingston bio veoma popularan i poštovan među domorodačkim stanovništvom zahvaljujući tome što je naučio njihove jezike, poštovao njihove običaje I kulturu, no prave neprijatelje je stekao među belim doseljenicima. !!!!1843. dr Livingston je ranio lava, koji ga je potom napaoi teško mu povredio ruku.

1865. kada je imao 52 godine, dr Livingston se uputio na svoje poslednje i najčuvenije putovanje.Ubrzo je ostao bez lekova, hrane i nosača, ali je nastavio put gotovo potpuno sam.
Na reci Lualaba bio je svedok masakra nad domorodačkim stanovništvom, koji su počinili trgovci robljem. Pismo, koje je poslao engleskoj vladi, a u kom je detaljno opisao ovaj stravični događaj je toliko uzburkalo i razbesnelo javnost da je engleski parlament izvršio pritisak na sultana od Zanzibara da se prekine sa trgovinom robljem. Ta akcija nije u potpunosti uspela jer su Portugalci započeli sa trans atlantskom trgovinom oko 1530 godine.
Potom je, 1562. Sir John Hawkins započeo trgovinu robljem sa zapadne afričke obale-direktno u praktično tek otkrivenu Ameriku.
10.11.1871. u selu Ujiji, na istočnoj obali Tanganjike, dr Livingstone se sreo sa Henri Stenlijem. Henri Stenli je bio novinar koga je poslao New York Herald Tribune da pomogne dr Lingstonu u istraživanju, a ovom je trebalo više od godinu dana da ga uopšte pronađe.
Ipak, Stenlijeve zalihe hrane i lekova pomogle su dr Livingstonu da nastavi sa istraživanjima iako je već bio iscrpljen, slab i bolovao je od dizenterije. 30.4.1872. dva crna asistenta su ga pronašla mrtvog, u položaju za molitvu. Balzamovali su njegovo telo i zajedno sa svim njegovim beleškama, krenuli su na jedanaestomesečno putovanje u Zanzibar. Bio je to put od 1 000 milja. Domorodci su njegovo srce, kako je on želeo, zakopali u Africi, a telo je vraćeno u Englesku. Sahranjen je u Vestminsterskoj opatiji.
Eto, to je ukratko. Nastavak sledi.