BEOGRAD - Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić smatra da Srbija ne bi smela više da povećava javni dug, koji je već premašio 45 odsto BDP-a.
"Naš javni dug je prešao 45 odsto BDP-a. Veliki deo našeg duga je dug u devizama. Otuda kretanje kursa utiče i na nivo našeg duga. Ako ima depresijacije onda će dug mnogo lakše da probije granicu od 45 odsto BDP-a", upozorio je Šoškić u intervjuu za magazin "Biznis".

Sa druge strane, Ministarstvo finansija je danas objavilo da je javni dug Srbije na kraju januara 2012. godine bio je 14,47 milijardi evra, što je 43,2 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Kada je reč o najavljenom osnivanju Razvojne banke, Šoškić je rekao da ona može da pomogne u afirmaciji želje da se Srbija brže razvije i da ostvari stabilan dugoročni privredni rast, ali je podsetio da Srbija već ima institucije koje su razvojnog karaktera "i one ne daju baš očekivane rezultate". "Formirati još jednu, a da nismo obezbedili mehanizam odlučivanja koji je u potpunosti nezavistan, nije nužno korak u dobrom pravcu. Za Razvojnu banku je potrebna puna profesionalnost i nezavisnost u odlučivanju", istakao je guverner NBS.

Kako podsećaju iz Ministarstva, na kraju 2011. godine javni dug je iznosio 14,46 milijardi dinara i imao učešće od 45,1 odsto u BDP-u.

Učešće javnog duga u BDP je Zakonom o budžetskom sistemu ograničeno na 45 odsto.

Na pitanje kako će Srbija finansirati javni dug ove godine, Šoškić je upozorio na opasnost od rasta riziko premije zemlje, koji se može desiti i zbog odlaganja dogovora sa MMF-om.

On je precizirao da to može da se odrazi i na uslove i strukturu finansiranja javnog duga.

"Po svoj prilici, uslovi mogu biti nepovoljniji nego što su bili 2011. godine", upozorio je Šoškić i napomenuo da kao odgovorna država, moramo na vreme da pravimo alternative, a ne da budemo iznenađeni „snegom koji je pao u januaru“, kad mu je i vreme.

Govoreći o zaustavljanju aranžmana sa MMF-om, Šoškić je ocenio da bi vreme do njegovog nastavka Srbija trebalo da iskoristi za reformu javnog sektora i poreskog sistema.

Po njegovim rečima, nema razloga za paniku, ni za destabilizaciju i imamo mogućnost da sve nastavimo tamo gde smo stali.

Guverner NBS je naglasio da reforma javnog sektora mora da se ostvari bez obzira na to što je politički nepopularna i tema broj jedan za svaku vlast.

"Zaista verujem da je trebalo da učinimo napor da se ta pozitivna revizija aranžmana ostvari jer je to najjednostavniji način čuvanja poverenja prema Srbiji. Kako će se odsustvo pozitivne revizije aranžmana sa MMF-om odraziti na riziko premiju - sigurno ne dobro", kazao je Šoškić i naglasio da je od posebne važnosti da u ovom narednom periodu pokažemo da i bez nadzora MMF-a vodimo kredibilnu fiskalnu politiku.

U odgovoru na pitanje šta se planira sa sadašnjim državnim bankama, Šoškić je predočio da nova regulativa banaka - Bazel 2 zahteva dokapitalizaciju banaka jer se uvodi jedan novi rizik u obračun adekvatnosti kapitala.

"Zbog toga je većina stranih banaka izvršila dokapitalizaciju. To treba da se uradi i kod domaćih banaka", objasnio je guverner i napomenuo da neke domaće banke još uvek nemaju adekvatan kapital za nivo rizičnosti njihovih portfolija.

NBS je zbog toga uvela prinudnu upravu u jednu od tih banaka (Agrobanka), jer mora da se obezbedi puna solidnost svake finansijske insitucije i da kapital bude adekvatan rizicima u bilansima, jer je očuvanje finansijske stabilnosti ključno za Srbiju, smatra Šoškić.


Izvor: Seebiz.eu