Дејан Рамбо Петковић :: Fudbal ~ Kladionica ~ Fantasy ~ Navijaci

Bar jednom za Srbiju!

ČITAV svet bruji o srpskom Rambu. Sa dva gola Dejan Petković je srušio Palmeiras (2:0), vodeći tim brazilskog prvenstva, i to na njegovom bunjištu. A, kakvi su samo golovi bili!? Ne zna se koji je bio lepši i atraktivniji: prvi posle solo prodora, kada je nanizao nekoliko igrača i poslao loptu pod prečku, ili drugi koji je postigao direktno iz kornera.
- Ma, to su slučajni golovi - šali se Rambo i ne pokušavajući da glorifikuje svoje sjajne igre.
Ona izreka o godinama i vinu kao da je nastala za Petkovića. U 37. godini igra, da ne kažemo u životnoj formi pošto je u Brazilu briljirao nekoliko sezona, ali svakako u - reprezentativnoj. A upravo je nacionalni tim bolna tačka nekadašnjeg kapitena Crvene zvezde i igrača Real Madrida, jer se u dresu sa državnim grbom nije naigrao. Samo sedam utakmica i jedan gol, u periodu od 1995. do 1999. godine.
- Bilo, prošlo - neće da govori na tu temu fudbaler koji je doživeo da ga brazilski mediji veličaju i traže da dobije njihov pasoš, kako bi zaigrao za reprezentaciju petostrukog šampiona sveta.
Rambo nije hteo da ulazi u polemiku koja se oko njegovog imena vodila godinama. Prvi kratak spoj nastao je u Buenos Ajresu, na utakmici Argentina - Jugoslavija (1:0), kada je tadašnji selektor Slobodan Santrač hteo da ga uvede u igru nekoliko minuta pre kraja. Rambo je odbio i od tada je počela priča o “neposlušnom mladiću”. Epilog: Petković nije pozvan na SP 1998. godine.
Vratio ga je u septembru iste godine Milan Živadinović. Rambo je kao igrač Vitorije Baia obukao državni dres upravo protiv Brazila u Sao Luisu (1:1), a na utakmicu je doputovao zajedno sa reprezentativcima “karioka”.
U decembru 1999. godine čak je nosio kapitensku traku na dve prijateljske utakmice odigrane u Španiji, tada je iz Venecije prešao u Flamengo gde je briljirao, ali je opet izostao poziv za Evropsko prvenstvo 2000, kada je selektor bio Vujadin Boškov.
Iako se naširoko pričalo i pisalo da nemamo vođu na sredini terena, a Rambo je takav tip igrača uvek bio, selektori su ga zaobilazili. I sada, sa 37 godina, Rambo je i paker i strelac, a trči više nego kada je bio mlad.
- Vreme donosi svoje - objašnjava Petković. - Kada sam bio mlad i, zašto ne reći nadobudan, jer sam verovao u sebe, onda sam rezonovao u stilu: “Dajte meni loptu, a ja ću da završim akciju, golom ili asistencijom, svejedno.” E, kada omatoriš shvatiš da si deo ekipe i kroz kolektivnu igru tražiš rešenja. I dobro mi ide. Mada, išlo mi je i ranije dobro...
Posle svega, nameće se pitanje: da li Rambo razmišlja o reprezentativnom pozivu? S obzirom na to da je Palermo, samo godinu dana mlađi, odveo Argentinu na Mundijal, da je još stariji Blanko bio najbolji igrač Meksika u kvalifikacijama, da je selektor Dunga vratio Adrijana, a verovatno će i Ronalda, da je selektor Engleske Kapelo vaskrsao Bekama...
- Ne, zaista nisam razmišljao o tome - iskren je Petković. - Reprezentacija Srbije igra odlično, što je pokazala plasmanom u Južnu Afriku. Tim je oformljen i zašto bi selektor Antić menjao ono što je dobro. Uz to, on ima sve igrače pred sobom, a ja sam ipak daleko, imam i 37 godina. Nije prirodno da sada dobijem poziv, pa ga i ne očekujem. Moje reprezentativno vreme je prošlo, a mogu samo da žalim što nisam nosio dres sa državnim grbom kada sam zaista igrao sjajno.
Rambo je za trenutak zastao, a onda rekao ono što mu, očigledno leži na srcu.
- Voleo bih jedino da odigram bar jednu utakmicu u dresu Srbije. Jednu, prijateljsku, da kažem da sam igrao za svoju zemlju, za Srbiju. Ono je bila Jugoslavija, a to svakako nije isto.
Kažemo Rambu da bi ovoj, nesporno jakoj selekciji, i te kako dobro došao plejmejker njegovog kova...
- Znam kako igra reprezentacija, gledao sam neke utakmice, možda i nedostaje igrač mog profila, ali kada to godinama unazad nije smetalo nekim ljudima da me ne zovu, kada sam možda bio i neophodan, zaista ne očekujem da se nešto drastično promeni. Zaista je teško pozvati igrača sa 37 godina, bez obzira na to kako igra.
Rambo Petković, uvek iskren i pošten, i prema sebi i prema drugima.

NAJBRŽI GOL
U DRESU kadetske reprezentacije, sa 15 godina, Dejan Petković je u postigao najbrži gol. Naime, na Kipru, Rambo se upisao u listu strelaca tek što se krenulo sa centra, lopta je putovala samo tri sekunde pre nego što je završila u mreži.

NOVE KOPAČKE
SPECIJALNO za Petkovića “Adidas” je napravio nove kopačke, sa njegovim imenom i grbom Brazila i Srbije. Pored našeg Ramba iste kopačke imaju još samo Mesi, Adebajor i David Vilja.

ŽIVADINOVIĆ: “VEZA” ANTIĆA I PETKOVIĆA
JEDINI selektor koji je bez rezerve verovao Dejanu Petkoviću bio je Milan Živadinović, tokom jeseni 1998. i početkom 1999. godine.
- Rambo je igrao sjajno i nisam imao dilemu da li ću ga zvati. Znao sam da je vrhunski fudbaler još iz vremena kad sam mu bio trener u Zvezdi, i smatrao sam da treba da igra u selekciji koja je u to vreme bila šesta na FIFA rang-listi - podseća Živadinović.
O Petkoviću i danas ima najlepše mišljenje.
- Prošao je težak put da bi postao ovo što jeste. Dejan je čovek s izraženim individualizmom, veliki znalac i nikad nije želeo da bude nečija potrošna roba. Baš to ga je i koštalo, jer su kod nas samo takvi prolazili.
Živadinović vidi “vezu” između Petkovića i selektora Antića.
- Iskreno poštujem Antića i sve što je postigao. I on je imao težak put, trebalo je čak 25 godina da se dokaže u svojoj zemlji. Kao i Petkovića krase ga jak individualizam i principijelnost. Verujem da će Antić to prepoznati u Rambu, kao i vanserijski kvalitet i da će ga pozvati u nacionalni tim, bez obzira na njegove godine. (B. C.)

* * * * *

KUATEMOK BLANKO (36)
Rođen: 17. januara 1973.
Reprezentacija: Meksiko (105 utakmica - 37 golova)
Posle silaska Uga Sančeza sa scene, Meksiko je lidera dobio u liku Kuatemoka Blanka, snažnog ofanzivnog veziste koji se dobro snalazi i kao napadač. Godinama je bio mozak i duša nacionalnog tima i predvodio selekciju na dva mundijala (1998. i 2002). Kada se spremao da zaigra i na trećem, tadašnji selektor Lavolpe precrtao je Blanka sa spiska reprezentativaca i od Nemačke 2006. do aprila ove godine trajalo je njegovo izgnanstvo iz nacionalnog tima. Dolaskom selektora Agirea vratio se i Blanko, a poverenje je opravdao sa četiri gola na tri kvalifikaciona meča, čime je dao vetar u jedra Meksiku ka Svetskom kupu 2010.
Blanko je kapiten i najbolji igrač američkog kluba Čikago Fajer.

MARTIN PALERMO (36)
Rođen: 7. novembra 1973.
Reprezentacija: Argentina (10 mečeva - 6 golova)
Da nije Palerma, jednog od najvećih buntovnika modernog fudbalskog doba, ni Argentina se ne bi direktno plasirala na Svetski kup 2010. Šatirani golgeter s nadimkom Ludak, čiju su karijeru obeležili mnogobrojni incidenti, bizarne povrede i tri promašena penala na jednom meču, vratio se u argentinsku selekciju posle 10 godina egzila. Selektoru Dijegu Maradoni se odužio za poverenje postigavši pobedonosni gol u 93. minutu kvalifikacione utakmice protiv Perua (2:1), kao i dva pogotka u prijateljskom meču protiv Gane (2:0).
Posle trogodišnjeg izleta u Evropu već pet sezona igra za Boku juniors i prvi je strelac ekipe.

DEJVID BEKAM (34)
Rođen: 2. maja 1975.
Reprezentacija: Engleska (115 mečeva - 17 golova)
Ikona engleskog fudbala Dejvid Bekam bio je predvodnik novog talasa “gordog Albiona”, koji je na scenu stupio u jesen 1996. Mag centaršuteva i slobodnih udaraca, godinama je izazivao i divljenje i kritike, tresao mreže, asistirao, ali i pravio skandale kao što je dizanje srednjeg prsta ka navijačima 2000. Baš te godine promovisan je u kapitena i predvodio je Engleze na SP 2002. i 2006. i na EP 2004. Posle kraha na Mundijalu u Nemačkoj odrekao se trake, a novi selektor Meklaren je odlučio da ga ne poziva. Nakratko se vratio naredne godine, ali je tek dolaskom Kapela, početkom 2008, ponovo postao legitimni član selekcije. Bekam broji poslednje dane u Los Anđelesu i od januara će ponovo biti član Milana, a na leto i među 23 putnika za Južnu Afriku.

RONALDO (33)
Rođen: 22. septembra 1976.
Reprezentacija: Brazil (97 mečeva - 69 golova)
Jedan od najboljih svetskih fudbalera svih vremena predvodio je Brazil do planetarne titule 2002. godine, postao najbolji strelac svetskih prvenstava svih vremena, vlasnik “zlatne lopte” i “zlatne kopačke”. Ipak, baš on je platio ceh za neuspeh na Mundijalu 2006. (eliminacija u četvrtfinalu), pošto je novi selektor Dunga rešio da napravi rez i eliminiše velike zvezde iz tima. Da sve bude gore po Ronalda, usledila je još jedna teška povreda kolena i duga pauza.
Ovogodišnji preporod u dresu Korintijansa (23 meča i 16 golova) naterao je Dungu da opet razmišlja o neprevaziđenom “debeljku”, koji ne krije želju da zaigra na još jednom mundijalu.(B. CVETOJEVIĆ)

novosti.rs