Biografija

Dejan Bodiroga je rođen 2. marta 1973. u porodici Vase i Milke Bodiroge. U početku je trenirao fudbal, a košarkom je počeo da se bavi sa 13 godina u košarkaškom klubu Mašinac (Servo Mihalj) pod nadzorom trenera Radeta Prvulova. U prvi tim Mašinca ga je sa 15 godina uveo Miodrag Nikolić, bivši košarkaš OKK Beograda i jugoslovenski reprezentativac.
Mnogi ljubitelji košarke ga smatraju najboljim igračem koji nikada nije igrao u NBA ligi. Sa reprezentacijom Jugoslavije Bodiroga je osvojio srebro na Olimpijskim igrama 1996., dva Svetska prvenstva i 3 Evropska prvenstva. Dejan Bodiroga je poznat je zbog liderstva, košarkaške inteligencije i sposobnosti da igra na svim pozicijama.Član je humanitarne organizacije Grupa 7.

Zadar

Bodirogina profesionalna karijera je započela kada ga je, sa 17 godina, primetio Krešimir Ćosić na kampu u Puli. Ćosić je ubedio Bodiroginu porodicu da dozvole njihovom sinu da 1989. pređe u KK Zadar. Za Zadar nije mogao da igra prve sezone zbog nerešenog statusa sa Vojvodinom, sa kojom je navodno potpisao ugovor. U Zadru je trenirao dva puta dnevno pod palicom Josipa Grdovića, trenera juniorskog tima. Režim treninga se sastojao od jutarnjeg tročasovnog (od 7 do 10) i četvoročasovnog večernjeg treninga (od 8 uveče do ponoći). U to vreme se prvi put pojavio u mlađim selekcijama Jugoslavije. Bio je najmlađi igrač juniorske reprezetnacije koja je osvojila peto mesto na Evropskom prvenstvu u Hroningenu, u Holandiji. Ovde je zbog godina malo igrao, ali je Svetskom juniorskom prvenstvu 1991. u Edmontonu bio najkorisniji igrač prvenstva. Jugoslavija je u utakmici za treće mesto poražena od Argentine. 4. jula iste godine je debitovao u porazu seniorske reprezentacije od Španije na Mediteranskim igrama u Atini.

Bodirogina karijera u Zadru je došlao do preuranjenog kraja kada je izbio rat u Hrvatskoj. Život u Zadru je postojao nepovoljan za Bodirogu, pa je njegov mentor Ćosić (koji je u to vreme trenirao AEK) organizovao probe u AEK-u i Olimpijakosu. Oba kluba su nudila Bodirogi ugovor pod uslovom da uzme grčko državljanstvo, ali je Bodiroga odbio. Ćosić je onda procenio da je za njega najbolja sredina Trst, čiji je košarkaški tim, u kom su radili Bogdan Tanjević i Aleksandar Nikolić i kog je finansijski podržavao Stefanel, ušao u prvu ligu.


Trst

Bodiroga nije mogao da igra u početku za Stefanel, jer su mesta za strance popunili Leri Midlton i Silvester Grej. Sportski list Gazeta delo sport ga je krajem 1992. svrstao na 15. mesto liste najboljih igrača Evrope, zajedno sa Slovencem Jurijem Zdovcem.

Već u svojoj prvoj profesionalnoj sezoni imao je prosek od 21,2 poena. Prvu briljantnu partiju odigrao je 10. januara 1993. kada je u meču protiv Benetona 93:77 postigao 32 poena. 1. marta 1993. Stefanel je u Trstu savladao ekipu Panasonika sa 90:89, a on je postigao 51 poen. Bodiroga je predvodio Trst do plej-ofa iz kog ih je izbacio Kantu.

Dejan Bodiroga je imao još jednu odličnu sezonu u Trstu, a ovog puta je Trst stigao do polufinala u kom ih je sa 3-0 savladao Skavolini iz Pezara predvođen Karltonom Majersom. Krajem 1993, na Božićnom turniru u Madridu, proglašen je za najboljeg igrača, a Stefanel je zauzeo treće mesto. Realu je dao 31 poen, reprezentaciji Brazila i Estudijantesu po 21. Trst je stigao i do finala Kupa Radivoja Koraća u kome je poražen od solunskog PAOK-a u kome su igrali Zoran Savić, Volter Beri i Bane Prelević. Sa ovim se završava Bodirogina karijera u gradu Trst, pošto je ekipa izgubila podršku Stefanela, koji je postao sponzor Olimpije, zbog čega su trener Tanjević i većina igrača Trsta (Gregor Fućka, Alesandro De Pol, Fernando Đentile) prešli u Milano.

Olimpija Milano

Sezona 1994/1995 je išla dobro po Bodirogu. Olimpija je u evropskim takmičenjima stigla do finala Kupa Radivoja Koraća, u kom ih je savladala berlinska Alba Svetislava Pešića, koji će igrati veliku ulogu u kasnijoj Bodiroginoj karijeri. U prvenstvu Italije tim je stigao do polufinala, u kom su poraženi 3-2 od kasnijeg šampiona Baklera, za koji je tada igrao Predrag Danilović.

U leto 1995. Bodiroga sa reprezentacijom osvaja Evropsko prvenstvo u košarci 1995. u Atini u jednom od najuzbudljivijih finala u istoriji evropskih prvenstava protiv Litvanije, za koju su igrali Šarunas Marčuljonis, Arvidas Sabonis i Rimas Kurtinaitis. Istog leta Bodirogu su na draftu odabrali Sakramento Kingsi kao 51. pika u drugoj rundi.

Sledeće sezone Olimpija je osvojila Kup Italije, ali je opet put poražena u finalu Kupa Radivoja Koraća od turskog Efes Pilsena. U prvenstvu Italije Bodiroga je postizao prosečno 23,3 poena na 32 utakmice i doveo tim do plej-ofa. U polufinalu su se revanširali Bakleru 3-1, a u finalu je poražen Timsistem Saše Đorđevića, Karltona Majersa i Alesandra Frozinija.

Na Olimpijskim igrama 1996. u Atlanti Bodiroga je osvojio srebrnu medalju nakon što je Jugoslavija 30 minuta mučila Tim snova za koji su igrali Šakil O'Nil, Čarls Barkli, Skoti Pipen, Hakim Olajdžuon, Dejvid Robinson i drugi.

Real Madrid

Bodiroga je u leto 1996. prešao u madridski Real koji je tada trenirao Željko Obradović za milion dolara po sezoni. Sa Realom je stigao do finala plej-ofa, ali je Real izgubio u petoj utakmici od svog večitog rivala Barselone, za koji su igrali Đorđević i Arturas Karnišovas. Real je morao da se zadovolji osvajanjem evropskog Kupa pobednika kupova.

Sa reprezentacijom Bodiroga je odbranio zlato na Evropskom prvenstvu 1997. u Barseloni.

Sledeće sezone Real je napustio Željko Obradović i prešao u Beneton. Plej-of se za Bodirogu završio jednu rundu ranije pošto je Real u polufinalu ispao od TDK Manrese. Dejan Bodiroga je proglašen za najkorisnijeg igrača lige u sezoni 1997/1998.

Na Svetskom prvenstvu 1998. u Atini. Bodiroga je osvojio zlatnu medalju. U polufinalnoj utakmici protiv Grčke Bodiroga je igrao pod inekcijama i postigao je 30 poena. U finalu je poražena Rusija 64:62, Bodiroga je proglašen za najkorisnijeg igrača prvenstva, a krajem godine za najboljeg sportistu Jugoslavije i najboljeg košarkaša Evrope za 1998.

Panatinaikos

U leto iste godine Bodiroga je potpisao za grčki Panatinaikos, koji je te sezone osvojio nacionalno prvenstvo nakon 14 godina čekanja, a predsednik tima Pavlos Janakopulos je stvarao tim koji bi bio sposoban da osvoji Evroliga. Bodiroga je bio poslednji deo slagalice koja je već uključivala Dina Rađu, Fragiskosa Alvertisa i trenera Slobodana Subotića. Panatinaikos je uspeo da odbrani prvenstvo, ali nije uspeo da osvoji Evroligu, ali je Dejan Bodiroga proglašen za najboljeg igrača grčkog prvenstva.

Na Evropskom prvenstvu u košarci 1999. u Francuskoj, Jugoslavija je osvojila bronzanu medalju, izgubivši u polufinalu od Italije 71:62. Bodiroga je zbog povreda nekoliko igrača igrao plejmejkera veliki deo prvenstva.

Sledeće sezone Panatinaikos, pojačan novim trenerom Željkom Obradovićem i Željkom Rebračom je osvojio prvenstvo Grčke i Evroligu, savladavši u finalu izraelski Makabi Tel Aviv, dok je Bodiroga ponovo uzeo titulu najboljeg igrača grčkog prvenstva.

Na Olimpijskim igrama 2000. u Sidneju je izostao uspeh, pošto je Jugoslavija zauzela šesto mesto.

U junu 2001. osvojio je treću uzastopnu titulu prvaka Grčke. U sezoni 2000/01 bio je i najprecizniji igrač prvenstva Grčke za dva poena (64,2 %).

Uoči Evropskog prvenstva 2001. u Istambulu Dejan Bodiroga je izabran za kapitena reprezentacije Jugoslavije. Na ovom prvenstvu je odigrao svoj 100. meč za nacionalni tim protiv Estonije (86:73). Reprezentacija predvođena selektorom Svetislavom Pešićem je ponovo postala prvak Evrope, savladavši u finalu domaćina Tursku sa 78:69.

Sledeće sezone Panatinaikos je ponovo osvojio Evroligu.

Najveći uspeh u Bodiroginoj karijeri je zlatna medalja na Svetskog prvenstva 2002. u Indijanapolisu. U finalu je Argentina vodila sa 74:66, dva minuta i 17 sekundi pre kraja, a Bodiroga je sam doneo produžetak, postigavši svih devet poena za Jugoslaviju poslednja dva minuta.

Te godine dobio je tri priznanja za najkorisnijeg igrača: za finale Svetskog prvenstva, za TOP 16 Evrolige, za finalni turnir Evrolige. Kao najbolji igrač sveta mimo NBA prešao je tog leta u Barselonu.

Barselona

Već u prvoj sezoni u Barseloni, opet pod palicom Svetislava Pešića, je osvojio trostruki trofej: prvenstvo i kup Španije, kao i titula prvaka Evrope na fajnal-foru u Barseloni. U roku od tri meseca poneo je dva trofeja za najkorisnijeg igrača: na finalnim turnirima Kupa Kralja i Evrolige.

13. jula 2003. se oženio Ivanom Medić. Bodiroga nije igrao za reprezentaciju te godine na Evropskom prvenstvu 2003. u Švedskoj, koja je te godine bila šesta. Leto 2003. je bilo prvo leto od 1995. da Bodiroga nije bio u reprezentaciji.

Barselona je 2004. odbranila titulu prvaka Španije, ali ne i Evrope. Dejan je proglašen za najboljeg igrača španske lige i uvršten je u idealnu petorku Evrolige.

Iste godine je sa reprezentacijom doživeo svoj najveći neuspeh - 11. mesto na Olimpijskim igrama 2004. u Atini.

Lotomatika

U leto 2005. Bodiroga se vratio u Italiju, ovaj put u Lotomatiku, opet kod Svetislava Pešića. Na Evropskom prvenstvu 2005. u Srbiji i Crnoj Gori, Bodiroga se oprostio od reprezentacije, nakon poraza 74:71 od Francuske u četvrtfinalu.

Lotomatika je te sezone ispala u osmini finala ULEB kupa, tesno izgubila u finalu Kupa Italije od Napolija i završila na šestom mestu u prvenstvu Italije. Bodiroga je regularni deo sezone završio sa prosekom od 15,7 poena po utakmici.

U prvom kolu plej-ofu Lotomatika se suočila sa favorizovanom Sijenom. Nakon poraza u prvoj utakmici, Virtus je pobedio u sledeće tri utakmice, a Bodiroga je na svakoj utakmici postizao najviše poena za svoj tim.

Nakon poraza u polufinalu prvenstva Italije od Montepaskija, Bodiroga je okončao karijeru i prihvatio je ponudu Lotomatike da bude sportski direktor u sledeće tri godine.

Волео бих да живим у Београду
Поводом завршетка кошаркашке каријере Дејан Бодирога рекао да се двоуми између понуде да буде генерални менеџар римске Лотоматике и доласка у српску престоницу

Као што је "Политика" најавила, прослављени кошаркашки репрезентативац Дејан Бодирога (34) је на јучерашњој прес-конференцији у Риму објавио да је завршио каријеру започету пре 18 година у зрењанинском Пролетеру. Пред више од 50 новинара из многих угледних медијских кућа, прочитано је писмо градоначелника Рима Валтера Ветронија који је с нескривеним одушевљењем описивао Бодирогу и десетоминутне овације 11.000 навијача прошле недеље у Лотоматикиној хали.

Новинарима се обратио и Лотоматикин председник Клаудио Тоти чија је велика жеља да Бодирога остане у клубу као генерални менаџер. Ту идеју је с великим очекивањима подржао и градоначелник Велтрони, осведочени симпатизер римског кошаркашког клуба који се уз Бодирогину помоћ вратио на велику евроспку сцену.

У интервјуу за "Политику", који минут после прес-конференције у Риму, Дејан Бодирога је пре свега желео да понови своје речи захвалности:

– Ово је за мене тешка одлука која је временом сазрела. Врло сам задовољан и поносан што после свега могу да кажем да не бих променио ниједну своју одлуку у каријери. Хвала председнику Лотоматике Тотију што ме је довео у Рим и што је желео да продужимо сарадњу, хвала градоначелнику Велтронију који ме је лепо прихватио и пренео ми љубав према Риму и што би волео да останем део Лотоматике и Рима. Хвала свим председницима клубова за које сам играо, хвала свим тренерима који су ме тренирали – Ћосићу, Тањевићу, Обрадовићу, Ивковићу, Пешићу, Репеши, хвала свим навијачима и саиграчима без којих моја каријера не би била овако успешна. Хвала и новинарима на лепој сарадњи и дружењу за ову деценију и по, јер смо такорећи живели заједно. Највећу захвалност дугујем мојој породици – оцу Васи, мајци Милки, брату Жељку, супрузи Ивани и сину Николи – јер они су ми давали највећу подршку. Богу захваљујем што ми је дао здравље и таленат и омогућио једно овакво искуство у животу.

Већ сте наговестили да се двоумите да ли ћете Ваше прве послове после каријере везати за Београд или Рим?

– Београд је моја будућност без обзира на то да ли ћу радити нешто везано за кошарку или не. У Београду бих волео да живим. Лотоматика ме жели за свог генералног менаџера,  жели да напредује у Евролиги... Још се двоумим Рим или Београд, а одлуку ћу донети за неколико дана. Веће су шансе да то за почетак буде Рим. Хтео бих прво да се консултујем с породицом, јер то увек чиним пре сваке важне одлуке.

Раније сте изјављивали да бисте волели да завршите каријеру у Партизану?

– Играо сам у највећим европским клубовима, а одувек сам био навијач Партизана. Док сам био млађи имао сам велику жељу да обучем дрес Партизана, али је то касније, стицајем околности, постало неизводљиво. Моја каријера је добила другачији ток... Бићу увек навијач Партизана.

Пре три године нисте изабрани у једну од комисија МОК. Да ли Вас занима ангажовање у организацијама какве су МОК, ФИБА, Евролига, КСС...?

– Кад су многи наслутили да ћу да завршим каријеру појавило се одређено интересовање за моје будуће ангажовање у кошарци. Тако би и Евролига на одређени начин хтела да се веже за мене, што је за мене част. За сада су најупорнији људи из Рима...

Како бисте поређали незаборавне тренутке у Вашој каријери?

– Већ на почетку моје каријере у Италији одиграо сам неколико незаборавних мечева. Остаће за историју 51 поен против Панасоника и победнички кош за Стефанел у последњем секунду, затим велико надиграваље против Бенетона и Кукоча и моја победа против једног таквог аса, затим три трофеја Евролиге, победа против америчког тима снова на СП у Индијанаполису као и победа у финалу против Аргентине, па полуфинале са Грцима на СП у Атини 1998... Тешко је извдојити један меч. Моје велико задовољство је то што сам имао прилику да играм за неке од највећих клубова у Европи и да живим у најлепшим градовима. Ипак, највећу част и највеће задовољство представљала ми је репрезентација. Највећа је привилегија представљати своју земљу и доносити медаље и радост свом народу.

Вашу каријеру је пратио и имиџ доброг момка о чему сведочи и то што сте свуда били омиљени?

– Много ми значи то што сам био омиљен свуда где сам играо, и као кошаркаш и као личност. Драго ми је да сам у тим клубовима и градовима оставио и лични траг. Био сам неизмерно срећан кад су ми навијачи Панатинаикоса у Атини приређивали незаборавне дочеке, иако нисам више био њихов играч. Још више су ме изненадиле овације 10.000 навијача у Тел Авиву јер никада нисам играо за неки израелски клуб.

И данас је нејасно како је дошло до тога да пре деценију и по одете у Задар а не у Партизан?

– Када се Крешимир Ћосић вратио у Задар 1989. почео је да тражи таленте по Југославији. Ја сам тада, са непуних 16 година, био на проби у Партизану у којем нису баш били заинтересовани да ме доведу. Рекли су ми да сачекам мало. Пошто је тада владао фер-плеј међу клубовима, Ћосић је прво позвао људе у Партизану да их пита да ли може да ме одведе у Задар, и добио је потврдан одговор. После седам дана у Задру није ми се остајало, јер ми је било тешко да се одвојим од породице. Ипак, Ћосић је дошао у Зрењанин и после разговора с мојим родитељима ја сам некако пристао. Ћосић је био изузетна личност.

Да ли ћете организовати опроштајну утакмицу?

– Још нисам размишљао о томе, али ако се то догоди Београд ће бити прва опција. Људи из Лотоматике су ми већ понудили да то буде у окторбу у Риму, на утакмици Лотоматика – Торонто, али ја бих ипак још мало да размислим.

--------------------------------------------------------------------------

И после Бодриоге – Бодирога

Италијански новинари су јуче у Риму питали Бодирогу шта би свом сину Николи (3) саветовао ако и он буде хтео да се бави кошарком?

– Да као отац уме да одабере праве клубове. Ипак, тешко да ће ме икада победети један на један... – одговорио је Бодирога уз аплауз и осмехе свих новинара.

--------------------------------------------------------------------------

Седам медаља са "плавима"

Клубови

1989/90 Пролетер (З)
1990-91 Задар
1991-94 Стефанел, Трст
1994-96 Олимпија, Милано
1996-98 Реал, Мадрид
1998-02 Панатинаикос
2002-05 Барселона
2005-07 Лотоматика, Рим

--------------------------------------------------------------------------

ТРОФЕЈИ

Клупски

Првенство Италије   
Олимпија (М)   
1995/96

Купа победника купова   
Реал   
1996/97

Три пута Првенство Грчке   
Панатинаикос   
1999-01

Два пута Првенство Шпаније   
Барселона   
2003-04

Куп Шпаније   
Барселона   
2002/03

Три пута првак Европе   
Панатинаикос   
1999/00, 2001/02

    
Барселона   
2002/03



 

Репрезентација

Два пута првак света   
1998, 2002.

Три пута првак Европе   
1995, 97, 01

Сребрна олимпијска медаља   
1996

Бронзана европска медаља   
1999


--------------------------------------------------------------------------

Лична признања

Најбољи играч СП у Атини 1998

Најбољи играч финала СП у Индијанаполису 2002

Најбољи играч шпанске лиге 1997/98

Најбољи играч грчке лиге 1998/99, 1999/00

Најбољи играч фајнал-фора Евролиге: 2001/02, 2002/03

Најбољи играч Купа Шпаније 2002/03

Најбољи играф финала шпанске лиге 2003/04

Члан идеалног тима Евролиге 2001/02, 2002/03, 2003/04

Најбољи играч Топ 16 Евролиге 2001/02


http://www.politika.rs/rubrike/Sport/t31168.sr.html

BOG!!!

Meni je ovo nezaboravno kako je crnce terao da skakucu ko deca za loptom 

Napad na Bodirogu
Posle polufinalnog meča Olimpijakos - Partizan navijači ekipe iz Pireja nasrnuli su na Dejana Bodirogu koji je izlazio iz dvorane "Bersi".


Ka nekadašnjem igraču Panatinaikosa i reprezentativcu Srbije i Crne Gore i Jugoslavije letele su čak i flaše, praćene gromoglasnim pogrdnim poklicima, a neki od prisutnih su pokušali i da nasrnu na ovu košarkašku legendu.


Incident je potrajao jer masa nije imala nameru da se raziđe. Brza reakcija policije, njih oko 60, uspela je da Dejana Bodirogu vrati u dvoranu i time sprečila neki tragičniji događaj jer namere agresivnih pristalica Olimpijakosa nimalo nisu bile naivne.




http://www.b92.net/sport/

 

+1
gamad

Bodiroga: Koliko su samo patili...

Dejana Bodirogu nimalo nije iznenadilo to što su navijači Olimpijakosa nasrnuli na njega dok je izlazio iz dvorane Bersi posle polufinala. “Bodi Bond” zna zašto je omražen u Pireju.

- Poznato je koliko su navijači Olimpijakosa propatili za četiri godine koliko sam igrao u Panatinaikosu. Izgleda da ih to i dalje drži, da ih boli, čak i posle osam godina - objašnjava Bodiroga za kosarka.rs.

Nije bilo nikakvog fizičkog kontakta?

- Ma kakvi. Nije se ništa dešavalo, verovatno su mislili da ću da se uplašim. Ne smeju oni da se zatrče. Jedan navijač Partizana ili Panatinaikosa je kao hiljadu Olimpijakosovih – odgovorio je na prozivke Pirejaca Bodiroga i potom prokomentarisao meč Olimpijakos-Partizan:

- Partizan je odigrao sjajno. Imali su odličan odnos prema utakmici, svi su dali maksimum. Nisu se štedeli u odbrani i napadu, igrali su iznad 100 odsto želje i pre svega pametno. U jednom momentu, na šest razlike, Olimpijakos je dao dva laka koša i vratio se u utakmicu. Olimpijakos je sigurno jak tim, ali odnos njegovih igrača u polufinalnoj utakmici me je prosto iznenadio, da igraju tako ležerno u borbi za jedno finale... Nisu imali pristup kao momci iz Partizana. Stvarno sve pohvale na račun crno-belih.

Bodiroga nije tu stao sa kritikama na račun Pirejaca...

- Oni beže od odgovornosti. Svi osim Teodosića, koji nikada nema problema da uzme loptu i odgovornost, kao i Papalukas. Ostali imaju strah, nemaju samopouzdanje. Veliki je pritisak na njima, to je donekle razumljivo, ali ekipa sa takvim igračima mora više – završio je Bodiroga.


car!!!

Ne car, Bog!