Biografija

Dejan Bodiroga je rođen 2. marta 1973. u porodici Vase i Milke Bodiroge. U početku je trenirao fudbal, a košarkom je počeo da se bavi sa 13 godina u košarkaškom klubu Mašinac (Servo Mihalj) pod nadzorom trenera Radeta Prvulova. U prvi tim Mašinca ga je sa 15 godina uveo Miodrag Nikolić, bivši košarkaš OKK Beograda i jugoslovenski reprezentativac.
Mnogi ljubitelji košarke ga smatraju najboljim igračem koji nikada nije igrao u NBA ligi. Sa reprezentacijom Jugoslavije Bodiroga je osvojio srebro na Olimpijskim igrama 1996., dva Svetska prvenstva i 3 Evropska prvenstva. Dejan Bodiroga je poznat je zbog liderstva, košarkaške inteligencije i sposobnosti da igra na svim pozicijama.Član je humanitarne organizacije Grupa 7.

Zadar

Bodirogina profesionalna karijera je započela kada ga je, sa 17 godina, primetio Krešimir Ćosić na kampu u Puli. Ćosić je ubedio Bodiroginu porodicu da dozvole njihovom sinu da 1989. pređe u KK Zadar. Za Zadar nije mogao da igra prve sezone zbog nerešenog statusa sa Vojvodinom, sa kojom je navodno potpisao ugovor. U Zadru je trenirao dva puta dnevno pod palicom Josipa Grdovića, trenera juniorskog tima. Režim treninga se sastojao od jutarnjeg tročasovnog (od 7 do 10) i četvoročasovnog večernjeg treninga (od 8 uveče do ponoći). U to vreme se prvi put pojavio u mlađim selekcijama Jugoslavije. Bio je najmlađi igrač juniorske reprezetnacije koja je osvojila peto mesto na Evropskom prvenstvu u Hroningenu, u Holandiji. Ovde je zbog godina malo igrao, ali je Svetskom juniorskom prvenstvu 1991. u Edmontonu bio najkorisniji igrač prvenstva. Jugoslavija je u utakmici za treće mesto poražena od Argentine. 4. jula iste godine je debitovao u porazu seniorske reprezentacije od Španije na Mediteranskim igrama u Atini.

Bodirogina karijera u Zadru je došlao do preuranjenog kraja kada je izbio rat u Hrvatskoj. Život u Zadru je postojao nepovoljan za Bodirogu, pa je njegov mentor Ćosić (koji je u to vreme trenirao AEK) organizovao probe u AEK-u i Olimpijakosu. Oba kluba su nudila Bodirogi ugovor pod uslovom da uzme grčko državljanstvo, ali je Bodiroga odbio. Ćosić je onda procenio da je za njega najbolja sredina Trst, čiji je košarkaški tim, u kom su radili Bogdan Tanjević i Aleksandar Nikolić i kog je finansijski podržavao Stefanel, ušao u prvu ligu.


Trst

Bodiroga nije mogao da igra u početku za Stefanel, jer su mesta za strance popunili Leri Midlton i Silvester Grej. Sportski list Gazeta delo sport ga je krajem 1992. svrstao na 15. mesto liste najboljih igrača Evrope, zajedno sa Slovencem Jurijem Zdovcem.

Već u svojoj prvoj profesionalnoj sezoni imao je prosek od 21,2 poena. Prvu briljantnu partiju odigrao je 10. januara 1993. kada je u meču protiv Benetona 93:77 postigao 32 poena. 1. marta 1993. Stefanel je u Trstu savladao ekipu Panasonika sa 90:89, a on je postigao 51 poen. Bodiroga je predvodio Trst do plej-ofa iz kog ih je izbacio Kantu.

Dejan Bodiroga je imao još jednu odličnu sezonu u Trstu, a ovog puta je Trst stigao do polufinala u kom ih je sa 3-0 savladao Skavolini iz Pezara predvođen Karltonom Majersom. Krajem 1993, na Božićnom turniru u Madridu, proglašen je za najboljeg igrača, a Stefanel je zauzeo treće mesto. Realu je dao 31 poen, reprezentaciji Brazila i Estudijantesu po 21. Trst je stigao i do finala Kupa Radivoja Koraća u kome je poražen od solunskog PAOK-a u kome su igrali Zoran Savić, Volter Beri i Bane Prelević. Sa ovim se završava Bodirogina karijera u gradu Trst, pošto je ekipa izgubila podršku Stefanela, koji je postao sponzor Olimpije, zbog čega su trener Tanjević i većina igrača Trsta (Gregor Fućka, Alesandro De Pol, Fernando Đentile) prešli u Milano.

Olimpija Milano

Sezona 1994/1995 je išla dobro po Bodirogu. Olimpija je u evropskim takmičenjima stigla do finala Kupa Radivoja Koraća, u kom ih je savladala berlinska Alba Svetislava Pešića, koji će igrati veliku ulogu u kasnijoj Bodiroginoj karijeri. U prvenstvu Italije tim je stigao do polufinala, u kom su poraženi 3-2 od kasnijeg šampiona Baklera, za koji je tada igrao Predrag Danilović.

U leto 1995. Bodiroga sa reprezentacijom osvaja Evropsko prvenstvo u košarci 1995. u Atini u jednom od najuzbudljivijih finala u istoriji evropskih prvenstava protiv Litvanije, za koju su igrali Šarunas Marčuljonis, Arvidas Sabonis i Rimas Kurtinaitis. Istog leta Bodirogu su na draftu odabrali Sakramento Kingsi kao 51. pika u drugoj rundi.

Sledeće sezone Olimpija je osvojila Kup Italije, ali je opet put poražena u finalu Kupa Radivoja Koraća od turskog Efes Pilsena. U prvenstvu Italije Bodiroga je postizao prosečno 23,3 poena na 32 utakmice i doveo tim do plej-ofa. U polufinalu su se revanširali Bakleru 3-1, a u finalu je poražen Timsistem Saše Đorđevića, Karltona Majersa i Alesandra Frozinija.

Na Olimpijskim igrama 1996. u Atlanti Bodiroga je osvojio srebrnu medalju nakon što je Jugoslavija 30 minuta mučila Tim snova za koji su igrali Šakil O'Nil, Čarls Barkli, Skoti Pipen, Hakim Olajdžuon, Dejvid Robinson i drugi.

Real Madrid

Bodiroga je u leto 1996. prešao u madridski Real koji je tada trenirao Željko Obradović za milion dolara po sezoni. Sa Realom je stigao do finala plej-ofa, ali je Real izgubio u petoj utakmici od svog večitog rivala Barselone, za koji su igrali Đorđević i Arturas Karnišovas. Real je morao da se zadovolji osvajanjem evropskog Kupa pobednika kupova.

Sa reprezentacijom Bodiroga je odbranio zlato na Evropskom prvenstvu 1997. u Barseloni.

Sledeće sezone Real je napustio Željko Obradović i prešao u Beneton. Plej-of se za Bodirogu završio jednu rundu ranije pošto je Real u polufinalu ispao od TDK Manrese. Dejan Bodiroga je proglašen za najkorisnijeg igrača lige u sezoni 1997/1998.

Na Svetskom prvenstvu 1998. u Atini. Bodiroga je osvojio zlatnu medalju. U polufinalnoj utakmici protiv Grčke Bodiroga je igrao pod inekcijama i postigao je 30 poena. U finalu je poražena Rusija 64:62, Bodiroga je proglašen za najkorisnijeg igrača prvenstva, a krajem godine za najboljeg sportistu Jugoslavije i najboljeg košarkaša Evrope za 1998.

Panatinaikos

U leto iste godine Bodiroga je potpisao za grčki Panatinaikos, koji je te sezone osvojio nacionalno prvenstvo nakon 14 godina čekanja, a predsednik tima Pavlos Janakopulos je stvarao tim koji bi bio sposoban da osvoji Evroliga. Bodiroga je bio poslednji deo slagalice koja je već uključivala Dina Rađu, Fragiskosa Alvertisa i trenera Slobodana Subotića. Panatinaikos je uspeo da odbrani prvenstvo, ali nije uspeo da osvoji Evroligu, ali je Dejan Bodiroga proglašen za najboljeg igrača grčkog prvenstva.

Na Evropskom prvenstvu u košarci 1999. u Francuskoj, Jugoslavija je osvojila bronzanu medalju, izgubivši u polufinalu od Italije 71:62. Bodiroga je zbog povreda nekoliko igrača igrao plejmejkera veliki deo prvenstva.

Sledeće sezone Panatinaikos, pojačan novim trenerom Željkom Obradovićem i Željkom Rebračom je osvojio prvenstvo Grčke i Evroligu, savladavši u finalu izraelski Makabi Tel Aviv, dok je Bodiroga ponovo uzeo titulu najboljeg igrača grčkog prvenstva.

Na Olimpijskim igrama 2000. u Sidneju je izostao uspeh, pošto je Jugoslavija zauzela šesto mesto.

U junu 2001. osvojio je treću uzastopnu titulu prvaka Grčke. U sezoni 2000/01 bio je i najprecizniji igrač prvenstva Grčke za dva poena (64,2 %).

Uoči Evropskog prvenstva 2001. u Istambulu Dejan Bodiroga je izabran za kapitena reprezentacije Jugoslavije. Na ovom prvenstvu je odigrao svoj 100. meč za nacionalni tim protiv Estonije (86:73). Reprezentacija predvođena selektorom Svetislavom Pešićem je ponovo postala prvak Evrope, savladavši u finalu domaćina Tursku sa 78:69.

Sledeće sezone Panatinaikos je ponovo osvojio Evroligu.

Najveći uspeh u Bodiroginoj karijeri je zlatna medalja na Svetskog prvenstva 2002. u Indijanapolisu. U finalu je Argentina vodila sa 74:66, dva minuta i 17 sekundi pre kraja, a Bodiroga je sam doneo produžetak, postigavši svih devet poena za Jugoslaviju poslednja dva minuta.

Te godine dobio je tri priznanja za najkorisnijeg igrača: za finale Svetskog prvenstva, za TOP 16 Evrolige, za finalni turnir Evrolige. Kao najbolji igrač sveta mimo NBA prešao je tog leta u Barselonu.

Barselona

Već u prvoj sezoni u Barseloni, opet pod palicom Svetislava Pešića, je osvojio trostruki trofej: prvenstvo i kup Španije, kao i titula prvaka Evrope na fajnal-foru u Barseloni. U roku od tri meseca poneo je dva trofeja za najkorisnijeg igrača: na finalnim turnirima Kupa Kralja i Evrolige.

13. jula 2003. se oženio Ivanom Medić. Bodiroga nije igrao za reprezentaciju te godine na Evropskom prvenstvu 2003. u Švedskoj, koja je te godine bila šesta. Leto 2003. je bilo prvo leto od 1995. da Bodiroga nije bio u reprezentaciji.

Barselona je 2004. odbranila titulu prvaka Španije, ali ne i Evrope. Dejan je proglašen za najboljeg igrača španske lige i uvršten je u idealnu petorku Evrolige.

Iste godine je sa reprezentacijom doživeo svoj najveći neuspeh - 11. mesto na Olimpijskim igrama 2004. u Atini.

Lotomatika

U leto 2005. Bodiroga se vratio u Italiju, ovaj put u Lotomatiku, opet kod Svetislava Pešića. Na Evropskom prvenstvu 2005. u Srbiji i Crnoj Gori, Bodiroga se oprostio od reprezentacije, nakon poraza 74:71 od Francuske u četvrtfinalu.

Lotomatika je te sezone ispala u osmini finala ULEB kupa, tesno izgubila u finalu Kupa Italije od Napolija i završila na šestom mestu u prvenstvu Italije. Bodiroga je regularni deo sezone završio sa prosekom od 15,7 poena po utakmici.

U prvom kolu plej-ofu Lotomatika se suočila sa favorizovanom Sijenom. Nakon poraza u prvoj utakmici, Virtus je pobedio u sledeće tri utakmice, a Bodiroga je na svakoj utakmici postizao najviše poena za svoj tim.

Nakon poraza u polufinalu prvenstva Italije od Montepaskija, Bodiroga je okončao karijeru i prihvatio je ponudu Lotomatike da bude sportski direktor u sledeće tri godine.

Волео бих да живим у Београду
Поводом завршетка кошаркашке каријере Дејан Бодирога рекао да се двоуми између понуде да буде генерални менеџар римске Лотоматике и доласка у српску престоницу

Као што је "Политика" најавила, прослављени кошаркашки репрезентативац Дејан Бодирога (34) је на јучерашњој прес-конференцији у Риму објавио да је завршио каријеру започету пре 18 година у зрењанинском Пролетеру. Пред више од 50 новинара из многих угледних медијских кућа, прочитано је писмо градоначелника Рима Валтера Ветронија који је с нескривеним одушевљењем описивао Бодирогу и десетоминутне овације 11.000 навијача прошле недеље у Лотоматикиној хали.

Новинарима се обратио и Лотоматикин председник Клаудио Тоти чија је велика жеља да Бодирога остане у клубу као генерални менаџер. Ту идеју је с великим очекивањима подржао и градоначелник Велтрони, осведочени симпатизер римског кошаркашког клуба који се уз Бодирогину помоћ вратио на велику евроспку сцену.

У интервјуу за "Политику", који минут после прес-конференције у Риму, Дејан Бодирога је пре свега желео да понови своје речи захвалности:

– Ово је за мене тешка одлука која је временом сазрела. Врло сам задовољан и поносан што после свега могу да кажем да не бих променио ниједну своју одлуку у каријери. Хвала председнику Лотоматике Тотију што ме је довео у Рим и што је желео да продужимо сарадњу, хвала градоначелнику Велтронију који ме је лепо прихватио и пренео ми љубав према Риму и што би волео да останем део Лотоматике и Рима. Хвала свим председницима клубова за које сам играо, хвала свим тренерима који су ме тренирали – Ћосићу, Тањевићу, Обрадовићу, Ивковићу, Пешићу, Репеши, хвала свим навијачима и саиграчима без којих моја каријера не би била овако успешна. Хвала и новинарима на лепој сарадњи и дружењу за ову деценију и по, јер смо такорећи живели заједно. Највећу захвалност дугујем мојој породици – оцу Васи, мајци Милки, брату Жељку, супрузи Ивани и сину Николи – јер они су ми давали највећу подршку. Богу захваљујем што ми је дао здравље и таленат и омогућио једно овакво искуство у животу.

Већ сте наговестили да се двоумите да ли ћете Ваше прве послове после каријере везати за Београд или Рим?

– Београд је моја будућност без обзира на то да ли ћу радити нешто везано за кошарку или не. У Београду бих волео да живим. Лотоматика ме жели за свог генералног менаџера,  жели да напредује у Евролиги... Још се двоумим Рим или Београд, а одлуку ћу донети за неколико дана. Веће су шансе да то за почетак буде Рим. Хтео бих прво да се консултујем с породицом, јер то увек чиним пре сваке важне одлуке.

Раније сте изјављивали да бисте волели да завршите каријеру у Партизану?

– Играо сам у највећим европским клубовима, а одувек сам био навијач Партизана. Док сам био млађи имао сам велику жељу да обучем дрес Партизана, али је то касније, стицајем околности, постало неизводљиво. Моја каријера је добила другачији ток... Бићу увек навијач Партизана.

Пре три године нисте изабрани у једну од комисија МОК. Да ли Вас занима ангажовање у организацијама какве су МОК, ФИБА, Евролига, КСС...?

– Кад су многи наслутили да ћу да завршим каријеру појавило се одређено интересовање за моје будуће ангажовање у кошарци. Тако би и Евролига на одређени начин хтела да се веже за мене, што је за мене част. За сада су најупорнији људи из Рима...

Како бисте поређали незаборавне тренутке у Вашој каријери?

– Већ на почетку моје каријере у Италији одиграо сам неколико незаборавних мечева. Остаће за историју 51 поен против Панасоника и победнички кош за Стефанел у последњем секунду, затим велико надиграваље против Бенетона и Кукоча и моја победа против једног таквог аса, затим три трофеја Евролиге, победа против америчког тима снова на СП у Индијанаполису као и победа у финалу против Аргентине, па полуфинале са Грцима на СП у Атини 1998... Тешко је извдојити један меч. Моје велико задовољство је то што сам имао прилику да играм за неке од највећих клубова у Европи и да живим у најлепшим градовима. Ипак, највећу част и највеће задовољство представљала ми је репрезентација. Највећа је привилегија представљати своју земљу и доносити медаље и радост свом народу.

Вашу каријеру је пратио и имиџ доброг момка о чему сведочи и то што сте свуда били омиљени?

– Много ми значи то што сам био омиљен свуда где сам играо, и као кошаркаш и као личност. Драго ми је да сам у тим клубовима и градовима оставио и лични траг. Био сам неизмерно срећан кад су ми навијачи Панатинаикоса у Атини приређивали незаборавне дочеке, иако нисам више био њихов играч. Још више су ме изненадиле овације 10.000 навијача у Тел Авиву јер никада нисам играо за неки израелски клуб.

И данас је нејасно како је дошло до тога да пре деценију и по одете у Задар а не у Партизан?

– Када се Крешимир Ћосић вратио у Задар 1989. почео је да тражи таленте по Југославији. Ја сам тада, са непуних 16 година, био на проби у Партизану у којем нису баш били заинтересовани да ме доведу. Рекли су ми да сачекам мало. Пошто је тада владао фер-плеј међу клубовима, Ћосић је прво позвао људе у Партизану да их пита да ли може да ме одведе у Задар, и добио је потврдан одговор. После седам дана у Задру није ми се остајало, јер ми је било тешко да се одвојим од породице. Ипак, Ћосић је дошао у Зрењанин и после разговора с мојим родитељима ја сам некако пристао. Ћосић је био изузетна личност.

Да ли ћете организовати опроштајну утакмицу?

– Још нисам размишљао о томе, али ако се то догоди Београд ће бити прва опција. Људи из Лотоматике су ми већ понудили да то буде у окторбу у Риму, на утакмици Лотоматика – Торонто, али ја бих ипак још мало да размислим.

--------------------------------------------------------------------------

И после Бодриоге – Бодирога

Италијански новинари су јуче у Риму питали Бодирогу шта би свом сину Николи (3) саветовао ако и он буде хтео да се бави кошарком?

– Да као отац уме да одабере праве клубове. Ипак, тешко да ће ме икада победети један на један... – одговорио је Бодирога уз аплауз и осмехе свих новинара.

--------------------------------------------------------------------------

Седам медаља са "плавима"

Клубови

1989/90 Пролетер (З)
1990-91 Задар
1991-94 Стефанел, Трст
1994-96 Олимпија, Милано
1996-98 Реал, Мадрид
1998-02 Панатинаикос
2002-05 Барселона
2005-07 Лотоматика, Рим

--------------------------------------------------------------------------

ТРОФЕЈИ

Клупски

Првенство Италије   
Олимпија (М)   
1995/96

Купа победника купова   
Реал   
1996/97

Три пута Првенство Грчке   
Панатинаикос   
1999-01

Два пута Првенство Шпаније   
Барселона   
2003-04

Куп Шпаније   
Барселона   
2002/03

Три пута првак Европе   
Панатинаикос   
1999/00, 2001/02

    
Барселона   
2002/03



 

Репрезентација

Два пута првак света   
1998, 2002.

Три пута првак Европе   
1995, 97, 01

Сребрна олимпијска медаља   
1996

Бронзана европска медаља   
1999


--------------------------------------------------------------------------

Лична признања

Најбољи играч СП у Атини 1998

Најбољи играч финала СП у Индијанаполису 2002

Најбољи играч шпанске лиге 1997/98

Најбољи играч грчке лиге 1998/99, 1999/00

Најбољи играч фајнал-фора Евролиге: 2001/02, 2002/03

Најбољи играч Купа Шпаније 2002/03

Најбољи играф финала шпанске лиге 2003/04

Члан идеалног тима Евролиге 2001/02, 2002/03, 2003/04

Најбољи играч Топ 16 Евролиге 2001/02


http://www.politika.rs/rubrike/Sport/t31168.sr.html

BOG!!!

Meni je ovo nezaboravno kako je crnce terao da skakucu ko deca za loptom 

Napad na Bodirogu
Posle polufinalnog meča Olimpijakos - Partizan navijači ekipe iz Pireja nasrnuli su na Dejana Bodirogu koji je izlazio iz dvorane "Bersi".


Ka nekadašnjem igraču Panatinaikosa i reprezentativcu Srbije i Crne Gore i Jugoslavije letele su čak i flaše, praćene gromoglasnim pogrdnim poklicima, a neki od prisutnih su pokušali i da nasrnu na ovu košarkašku legendu.


Incident je potrajao jer masa nije imala nameru da se raziđe. Brza reakcija policije, njih oko 60, uspela je da Dejana Bodirogu vrati u dvoranu i time sprečila neki tragičniji događaj jer namere agresivnih pristalica Olimpijakosa nimalo nisu bile naivne.




http://www.b92.net/sport/

 

+1
gamad

Bodiroga: Koliko su samo patili...

Dejana Bodirogu nimalo nije iznenadilo to što su navijači Olimpijakosa nasrnuli na njega dok je izlazio iz dvorane Bersi posle polufinala. “Bodi Bond” zna zašto je omražen u Pireju.

- Poznato je koliko su navijači Olimpijakosa propatili za četiri godine koliko sam igrao u Panatinaikosu. Izgleda da ih to i dalje drži, da ih boli, čak i posle osam godina - objašnjava Bodiroga za kosarka.rs.

Nije bilo nikakvog fizičkog kontakta?

- Ma kakvi. Nije se ništa dešavalo, verovatno su mislili da ću da se uplašim. Ne smeju oni da se zatrče. Jedan navijač Partizana ili Panatinaikosa je kao hiljadu Olimpijakosovih – odgovorio je na prozivke Pirejaca Bodiroga i potom prokomentarisao meč Olimpijakos-Partizan:

- Partizan je odigrao sjajno. Imali su odličan odnos prema utakmici, svi su dali maksimum. Nisu se štedeli u odbrani i napadu, igrali su iznad 100 odsto želje i pre svega pametno. U jednom momentu, na šest razlike, Olimpijakos je dao dva laka koša i vratio se u utakmicu. Olimpijakos je sigurno jak tim, ali odnos njegovih igrača u polufinalnoj utakmici me je prosto iznenadio, da igraju tako ležerno u borbi za jedno finale... Nisu imali pristup kao momci iz Partizana. Stvarno sve pohvale na račun crno-belih.

Bodiroga nije tu stao sa kritikama na račun Pirejaca...

- Oni beže od odgovornosti. Svi osim Teodosića, koji nikada nema problema da uzme loptu i odgovornost, kao i Papalukas. Ostali imaju strah, nemaju samopouzdanje. Veliki je pritisak na njima, to je donekle razumljivo, ali ekipa sa takvim igračima mora više – završio je Bodiroga.


car!!!

Ne car, Bog!

sex,droga i bodiroga 

Teo je novi Bodiroga ali treba jos mnogo da pokaze.

sta ako teo predje u pao:D

Pa neka predje.

Svaka cast na odgovoru 

Секунде су стрмоглаво падале на семафору када је селекција Аргентине два минута и седамнаест секунди пре краја финала Светског првенства у Индијанаполису имала капиталних осам поена предности. Било ме је страх, али сам веровао у победу. Погледао сам саиграче и одлучио да преузмем одговорност.

До краја меча постигао сам девет поена, а Аргентинци један. Када сам стао на линију за слободна бацања, у последњем нападу морао сам да погодим оба пута да бисмо изборили продужетке. Зујало ми је у ушима и имао сам осећај да у рукама држим тону челика, а не лопту. Нисам чуо публику, већ само како лопта пролази кроз мрежицу, почиње исповест за „Блиц недеље“ Дејан Бодирога.


Нема предаха

У продужецима смо глатко победили Аргентину и постали прваци света. Нација ме је славила као хероја, а у свим кафићима у Индијанаполису се чула наша музика. Следећег дана смо славили у Београду, а селектор Светислав Пешић ми је рекао: „Дејане, сутра летимо у Барселону.“ Викнуо сам: „Па дај ми неки слободан дан, побогу, постали смо прваци света.“ Погледао ме је и кратко добацио: „Тамо нас чекају нови тренинзи и победе. Боље је да почнемо што пре.“ Слегнуо сам раменима и рекао океј. Те сезоне су млади играчи Барселоне гледали како актуелни светски првак остаје пола сата после сваког тренинга и вежба шут. Пришао ми је тада Наваро и рекао: „Шампионе, свака част.“ Те сезоне смо освојили дуплу круну и први пут у историји Барселоне европску титулу. Град је био у трансу.

Херцеговци

Бодироге су Херцеговину масовно почеле да напуштају после Другог светског рата. Преко океана је својевремено отишао и мој деда Мићо. Његов син а мој отац Васа рођен је у херцеговачком селу Бодирога које се налази на двадесет километара од Требиња, али уместо преко океана запутио се у Зрењанин у колонизаторском возу без возног реда. Тамо је такође из Херцеговине стигла и моја мајка Милка. Рођена је у Невесињу, али је боље животне околности потражила у војвођанској равници. Неколико километара од села Бодирога налази се село Загора где је рођен отац прослављених кошаркаша Дражена и Александра Петровића.

Лична карта

Прослављени кошаркаш рођен је у Зрењанину 1973. Каријеру је почео у тамошњем Машинцу, а касније је играо за Задар, Стефанел, Олимпију из Милана, Реал, Барселону, Панатинаикос, Лотоматику. С репрезентацијом Југославије је освојио сребрну медаљу на ОИ у Атланти и два светска и три европска првенства. Члан је хуманитарне организације Група 7. У дресу Барселоне и Панатинаикоса је постао клупски првак Европе.

Добра деца

Мене и брата родитељи су строго васпитавали. Учили су нас поштењу, поштовању, благости и части. Фудбал је био мој први спортски избор, маштао сам да постанем центарфор наше репрезентације. Често је после мојих волеја лопта завршавала под точковима аутомобила, али би истог момента сви клинци са терена одвојили неку пару од џепарца да купимо нови фудбал. Волео сам да идем у школу јер сам био знатижељно дете. Ликовно и музичко су били исувише апстрактни предмети за мене, али сам обожавао математику, хемију, историју. Док се нисам професионално посветио кошарци, све време сам био одличан ђак.

Кошарка

У лето 1986. гледао сам пренос финалног меча Светског првенства у кошарци у којем је Југославија изгубила предност од девет поена у последњем минуту. Кошаркаши СССР-а предвођени легендарним Арвидасом Сабонисом убацили су три тројке за мање од шездесет секунди. Изгубили смо то финале у којем је најмлађи играч у репрезентацији Владе Дивац изгубио лопту у последњем минуту утакмице. Целу ноћ нисам спавао. Имао сам тринаест година и бунован сам следећег јутра буквално документарно оживљавао хиљаду пута изнова последњи минут финала.

Да осветим Дивца

Тог јутра сам одлучио да једног дана заиграм у дресу репрезентације и осветим Дивца и његове саиграче. Брат ме је водио у Београд да гледам спектакуларне мечеве Партизана и Југопластике и фудбал сам заувек заборавио. Кошаркашки ентузијаста Раде Првулов ме је научио првим кошаркашким тајнама у зрењанинском Машинцу. Увео ме је пред крај меча сениорског тима и успео сам да убацим два поена. Неописива срећа ме је опијала недељама после тога. Са петнаест година постао сам стандардни првотимац Машинца.

Упорни Ћосић

На припремном турниру за нову сезону у дресу Машинца сам екипи Задра убацио 32 поена. Крешимир Ћосић је џентлменски контактирао пријатеље из управе КК Партизана и рекао им да у Зрењанину тренира кошарку талентовани дечко. Како они нису реаговали, позвао ме је у Задар на седмодневни кошаркашки камп. Са Војводином сам већ потписао предуговор, али Крешо је био упоран. Дошао је код нас кући, разговарао с мојим родитељима и аргументовано ме охрабрио да кренем у Задар.

Далмација

У јесен 1989. стигао сам у Далмацију, али људи из Војводине нису имали разумевања за моје жеље и намере, па сам годину дана био приморан да играм само за јуниорску екипу Задра. Био је то невероватан период у мом животу. Задар је био приморски град по мојој мери, али је режим тренинга био убитачан. Никада нећу заборавити аутобус пун радника у којем сам се поспан у шест ујутро возио до дворане у Јазинама. Похађао сам Средњу економску школу Задру и тренирао кошарку.

Визионар

Крешо би нам у ретким тренуцима забаве на градској плажи доносио воће и продавао форе за удварање девојкама. Био је строг и упоран учитељ кошарке, али и велика лафчина. Он и тренери Јосип Грдовић и Славко Трнинић су ме научили свему што ме је у игри под обручима прославило. Довели су ми технику до савршенства и инсистирали на детаљима који су од мене касније направили великог играча детаља. Крешимир Ћосић је био визионар. Видео је у ком правцу ће се кошарка развијати пет година унапред.

Распад земље

Таман сам се прилагодио животу ван куће и одомаћио се у Задру, када је у крајем маја 1991. почело да се пуца у Хрватској. Било је јасно да ће се земља распасти и знао сам да ћу морати да напустим Далмацију. Ништа ружно ми се у Задру никада није догодило. Тамо сам научио кошарку и заволео живот поред мора. Те године сам на јуниорском првенству света у Едмонтону промашио напад за победу над репрезентацијом САД. Сви су били две године старији од мене, а за америчку селекцију су играле будуће НБА звезде као што је Ланг. Да није избио рат на простору СФРЈ, вероватно бих играо са својим идолом Драженом Петровићем у репрезентацији.

Пауза

За А-селекцију дебитовао сам 4. јула 1991. на Медитеранским играма у Атини, али већ тада дрес Југославије нису носили играчи из Хрватске и Словеније. Годину дана касније били смо на припремама за Олимпијске игре у Барселони, али нас је административна одлука о санкцијама за СРЈ спречила да изађемо на црту НБА суперстаровима које су предводили Џордан, Бирд и Пипен. Нова репрезентација Хрватске са Драженом Петровићем, Кукочем и Рађом изгубила је од њих у финалу. Ми смо три године били удаљени са репрезентативних турнира.

Италија

После мог боравка у Задру, имао сам понуде за прелазак у Олимпијакос и Панатинаикос, али услов је био да узмем грчко држављанство. Ћосић ме је препоручио Богдану Тањевићу који је преузео новог италијанског прволигаша Стефанела у Трсту. Опет нисам могао да играм јер су као странци у тиму била два Американца. Марљиво сам тренирао и већ следеће сезоне Бенетону сам убацио 32, а Панасонику 51 поен.

Најбољи стрелац

Тада је Тони Кукоч играо за Бенетон и после меча је ушао у нашу свлачионицу и честитао ми. Била је то велика част за мене. Те сезоне сам постао најбољи странац у италијанском првенству иако су у Палаканесто долазили играчи из НБА лиге. Трст је исто градић на мору, па ме је подсећао на Задар. Тамо сам научио многе ствари које живот чине лепшим. Уживао сам у доброј пасти и специјалитетима од морских плодова, почео да следим модна правила слушам канцону.

Мисони из Задра

Боравак у Италији је за мене представљао најбољу школу европске културе. После две године сам са тренером Тањевићем и још неколико играча прешао у Милано и почео да играм за Олимпију, клуб који има највише освојених првенстава у Италији. Када сам освојио куп и првенство са Олимпијом, цео град је био на улици. Играчи Интера и Милана су славили са нама. Маг моде Октавио Мисони је стално гледао наше утакмице и после тријумфа у првенству угостио је Бошу Тањевића и мене у својој резиденцији. Тада нам је причао да је рођен у Задру и да су га после тога животне околности довеле у Италију.

Грчка

Европско првенство у Грчкој 1995. је за нашу репрезентацију било много више од игре. Стигли смо у Атину на једвите јаде кроз пакао квалификација и тесну победу против Бугарске. Домаћу селекцију смо добили два пута. Последњи корак до злата је био најтежи јер су Литванци били уиграни и много јаки. До тада смо имали проблема са тврдим обручима. Чинило нам се да се лопта буквално судара с њима. У финалу смо све погодили и покварили славље Литванцима. Пред крај меча су због тога на неколико секунди одустали од меча, али смо их убедили да треба часно да заврше првенство.

Инцидент

На додели медаља репрезентативци Хрватске су били под великим политичким притиском и нисам сигуран да су они сами смислили да сиђу с постоља. Славили смо дуго у ноћ у Атини, али и у Београду с народом који нам је клицао од аеродрома до центра града. Коначно смо ујединили народ око неке витешке победе. Тада смо отворили балкон градске скупштине за славље са успешним спортистима.

Атланта

У финалу ОИ у Атланти супротставили смо се америчком тиму снова који је био састављен од НБА играча. Тридесет минута смо играли егал и у једном нападу после удвајања остао сам са лоптом у рукама испред легендарног центра Јуте Карла Мелоуна. Рукама је гестикулирао да га нападнем и викао „Цоме он“. Испунио сам му жељу. Финтом иза леђа сам га послао у десну страну, вратио лопту кроз ноге и положио је левом руком у кош. Гледао ме у неверици и нешто мрмљао. После десет секунди ме је у њиховом нападу ударио коленом у бутину и повредио вичући: „Ово ти је за ону бруку.“ Нога ме је толико болела, да до краја финалног меча нисам улазио у игру. Били су физички надмоћнији и ми смо из Атланте понели сребрне медаље.

Живот у Мадриду

Када сам потписао за Реал из Мадрида нисам знао у какав град треба да дођем. Било ми је драго да ћу сарађивати са Жељком Обрадовићем али нисам знао да у шпанској престоници живот почиње око поноћи. Кренуо сам са пријатељима увече у ресторан и до 11 сати смо били једини гости у локалу. Клубови се отварају у три сата ујутро а забава се наставља и у „срећним јутарњим сатима“. Потпуно невероватно.

Породица

Моју супругу Ивану упознао сам после Светског првенства у Атини. Имамо шестогодишњег сина Николу који се засад само игра. Планирамо проширење породице.

Вежбање фора

Сваког лета у Требињу организујем камп за децу из целог света. Буквално са свих континената нам стижу клинци који имају прилику да уче кошаркашке форе од асова као што су Даниловић, Ракочевић, Дивац…. Учим и ја своју чувену финту са лоптом иза леђа уз промену стране. Владика Григорије ме је охрабрио у вери и увек сам спреман да помогнем његовој епархији.


http://www.in4s.net/sport/43-sport/17816-2010-04-18-12-51-15

Бодирога-Краљ!
За Вјеке-Вјекова
Амин!