Krpelj-opasnost vreba iz trave

...Na jugu Srbije su ovih dana zabeleženi slucajevi novog obolenja za koje se tvrdi da se prenosi ujedom krpelja.

Ljubitelji prirode, koji ce i ovoga leta spas od visokih temperatura potražiti u brdima i planinama, ali i na moru, moraju dobro da otvore oci zbog krpelja. Za mnoge, a narocito za decu, posebno zadovoljstvo predstavlja sedenje ili cak valjanje u travi. S dolaskom proleca bude se i krpelji, što može da predstavlja potencijalnu opasnost svima koji cesto odlaze u prirodu. Nakon blage zime ove sitne životinjice i te kako su se namnožile i bez obzira na to što se na prvi pogled cine bezopasnim, one, i coveku i životinjama, mogu da donesu brojne zdravstvene probleme.

Aktivnost krpelja uglavnom traje od proleca do jeseni. Oni se hrane krvlju gmizavaca, ptica i sisara. Krpelji ceo život provode kao paraziti na "domacinu" cijom se krvlju hrane, i na taj nacin prenose razne mikroorganizme.

Ima više od 10.000 vrsta krpelja, a cak oko 20 vrsta ih živi na našim prostorima. Najopasniji je onaj koji u narodu zovu pseci ili šumski krpelj. Ova "bubica" koja podseca na malog pauka ne ujeda, vec ubada rilicom koja se, kada se zavuce pod kožu, širi.

Ono što na podrucju naše zemlje predstavlja dodatnu opasnost jeste, vec duže vremena skrivana, radioaktivnost zemljišta. Nakon bombardovanja, osiromašeni uranijum nije negativno delovao samo na ljude vec i na biljke i životinje. S obzirom na to da krpelji žive i razmnožavaju se na tlu koje je zagadeno osiromašenim uranijumom na njima su, iako se to krije u javnosti, evidentne brojne promene koje su pogubne po ljude. Zapravo, pod radioaktivnim dejstvom tla, u organizmu ovih sitnih životinjica desile su se znacajne promene tako da je došlo do mutacije i uvecavanja pojedinih delova njihovog tela. Rilica, koja je nekada bila dužine nekoliko milimetara, sada se uvecala za cak jedan santimetar i kao takva lakše prodire u kožu "žrtve". Osim što na taj nacin krpelji lakše stižu do cilja, sada ih je mnogo teže i izvaditi jer je sada rilica, osim što je duža, šira i cvršca pa se prilepljuje za kožu i otežava njeno vadenje.

Medutim, velicina krpelja ne bi zadavala "glavobolje" našim lekarima da krpelji nisu i prenosioci, za sada neidentifikovane, nažalost, smrtonosne bolesti.

Do sada su krpelji bili prenosioci krpeljnog meningoencefalitisa, odnosno virusne upale mozga i moždanih opni, zatim bakterijskih bolesti - poput lajmborelioze koja je u narodu poznatija kao lajmska bolest i, kod nas doduše prilicno retke, erlihioze.

Iako se lajmska bolest napada ceo organizam, a narocito kožu, nervni sistem, zglobove i srce, smatra se izlecivom, dok krpeljni meningoencefalitis može da bude i smrtonosan.

Medutim, nova bolest koju prenose mutirani krpelji, prema recima lekara pirotske bolnice (u okolini Pirota je otkriveno vec 10 slucajeva!), ima mnogo kracu inkubaciju (svega 3 dana) i brže napada organizam.

Za sada su zaražena cetiri muškarca, pet žena i jedno šestogodišnje dete koje se igralo na travi nadomak sela Izvor.

Kod deteta je situacija mnogo teža, nego kod odraslih pacijenata, jer mlad organizam nije spreman za "borbu" i teže podnosi promene.

Ono što je lekare navelo da posumnjaju da se radi o istoj, za sada bezimenoj bolesti, jeste klinicka slika koja je identicna kod svih zaraženih.

Kod pomenutih Pirocanaca primetan je gubitak ravnoteže (zbog toga se sumnja da bolest napada najpre mali mozak jer je centar za ravnotežu u njemu), intenzivno povracanje koje dovodi do dehidratacije organizma, ali je iznenadujuce to što se koža ne suši, što je inace slucaj kod gubitka tecnosti, vec pocinje da "bubri", odnosno stvaraju se edemi po citavom telu. Nažalost, edemi nisu samo spoljašnji vec se stvaraju i unutar organizma. Najcešce se javlja edem dušnika, tako da zaraženi pored ostalih simptoma imaju problema i sa disanjem. Naravno, svi ovi simptomi bi se mogli sanirati postojecim lekovima, medutim lekovi u ovom slucaju ne deluju. Nakon kratkog poboljšanja usled dejstva lekova, bolest se ponovo vraca. S obzirom na to da su našim lekarima "zavezane ruke" u borbi protiv ove opake bolesti, svi oboleli o trošku Medunarodne zdravstvene organizacije, u najvecoj tajnosti, poslati su na lecenje u Švajcarsku gde ce se nad njima vršiti detaljna istraživanja.

S obzirom na to da je celokupno tlo naše zemlje "bogato" osiromašenim uranijumom, veoma je bitno povesti racuna o zaštiti ljudstva od, u prvom redu, krpelja. Treba istaci da krpelj nakon što dospe u organizam domacina oko 6 sati traži pogodno mesto za hranjenje, 2 sata buši kožu, a potrebno je najmanje 10 sati da siše krv da bi se osoba zarazila. Ovaj prikaz nam govori da vremena za delovanje ima dovoljno, ali mora da se vodi racuna o tome da se krpelj pravilno izvadi.

Telo krpelja se prilikom nestrucnog vadenja kida, pa najcešce u organizmu ostaje glava s prednjim parom nogu. Medutim, kako kažu lekari, glava i nije toliki problem, pa mnogi savetuju da se ona ostavi jer ce je organizam sam izbaciti gnojem.

Vecu opasnost predstavlja telo i stomak ovog napasnika. Naime, dok je "gladan", krpelj je veoma sicušan, ali kada se nasisa krvi, uveca se za nekoliko puta. Najbolje je na vreme se obratiti lekaru hirurgu, ali ako se ipak odlucite da ga uklonite sami, treba ga uhvatiti pincetom, što bliže glavi i veoma polako ga okretati u suprotnom smeru od smera kazaljki na satu. Izvadenog krpelja ili njegovo telo odmah treba spaliti.

Cesto se može cuti preporuka da se mesto, gde je krpelj ušao, pre njegovog vadenja namaže acetonom, benzinom ili nekim aromaticnim uljem, kako bi se on omamio i tako lakše izvadio. Ovo pravilo u poslednje vreme se ne primenjuje, jer prilikom premazivanja krpelj može da povrati inficirani sadržaj iz stomaka, pa se pravi više štete nego koristi.

Medutim, kod svake bolesti je najbitnija preventiva, a u ovom slucaju ona podrazumeva to da ne idete bosi po travi i da je najbolje obuci pantalone dugackih nogavica, a prilikom povratka kuci pažljivo sva mesta na telu, kao i odecu, treba pregledati. Valja naglasiti da krpelj i po nekoliko sati može da traži najpogodnije mesto gde ce zariti rilicu, jer je prilicno izbirljiv i bode tamo gde je koža najmekša. Neki epidemiolozi smatraju da, ukoliko se krpelj odstrani u prvih 24, pa cak i 36 sati, mogucnost zaraze krpeljnim bolestima jeste gotovo nemoguca.

Vreme pogoduje krpeljima

Zbog opšteg otopljavanja i promene klime pojedine vrste insekata počele su da se pojavljuju u atipičnim staništima, ali stručnjaci smatraju da u Srbiji još nema mesta strahu od pojave tropskih bolesti.

Biometeorolog gradskog Zavoda za javno zdravlje Vera Gburčik rekla je da je pojava većeg broja krpelja u Srbiji potpuno očekivana, jer se sva živa bića prilagođavaju i menjaju staništa, krećući se ka oblastima koja im prijaju.

- Druga pojava je razvijanje mikroorganizama koji utiču na lanac ishrane, pa je u tim situacijama pojava crevnih bolesti i alergija normalna stvar, rekla je Gburčikova.

Najveće posledice promene klime trpeće meteoropate, odnosno osobe osetljive na svaku klimatsku promenu, tako da će glavobolje, vrtoglavice i pospanost biti uobičajena stvar za njih.

U Zavodu za dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju kažu da je još rano davati bilo kakvu prognozu o uticaju tople zime na razvoj komaraca i krpelja.

Direktor Zavoda Veselin Radonjić rekao je da je za sada primećena samo „aktivnost“ krpelja koji su se javili ranije nego inače, ali da se situacija „budno prati“.

L. G.

    Nema tigrastih komaraca

    Vest o pojavi tigrastih komaraca proširila se Beogradom neverovatnom brzinom, ali se na kraju ispostavilo da ovakva vrsta komaraca ipak ne postoji, potrvrdili su stručnjaci Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja Beograda, Vojnomedicinske akademije i Instituta za biologiju.


Izvor: Blic

Ne moze covek bez straha ni u sumu da ide, ja sam blizu Pirota ( Nis) a puno vremena provodim u prirodi, bas je tema za razmisljanje, a krpelji me oce samo tako. Ajde ako saznas nesto o prezivelima objavi.

S proljećem stižu i nametnici

Lijepo vrijeme koje nam je donijelo proljeće idealno je da sa svojim ljubimcem odete u prirodu, da se istrčite i uživate u zajedničkim igrama. No topli dani sa sobom nose i niz problema, odnosno nametnika koji će, ako ga dobro ne zaštitite, napasti vašeg psa, ali i mačku ukoliko slobodno šeće vrtom ili dvorištem.


Krpelje sa svog ljubimca nemojte ih nasilno skidati nego ih natopite uljem ili petrolejem

Stoga je vrijeme da svojim ljubimcima obnovite zaštitu protiv raznih nametnika. Izabrati možete između ogrlica koje su doista učinkovite, a možete ih za pedesetak kuna kupiti u opremljenim specijaliziranim trgovinama, ili ampula koje po mišljenju nekih veterinara pružaju učinkovitiju zaštitu.

U svakom slučaju, buhe, krpelji i ostale napasnike puno je bolje spriječiti nego liječiti. Buhe izazivaju jak svrbež zbog čega pas može izgrepsti kožu, a da bi se to spriječilo, pregledajte ga svaki dan nakon povratka iz šetnje i potražite eventualne nezvane goste u njegovoj dlaci.

Krpelji će se također rado ugnijezditi na vašem ljubimcu i doslovce mu piti krv, a pritom mu mogu prenijeti i tešku bolest babeziozu koja napada crvena krvna zrnca. Prvi simptomi bolesti javljaju se već nakon dva dana, u rjeđim slučajevima nakon nekoliko dana.

Simptomi babezioze su povišena temperatura, crvenilo oko mjesta ugriza, blijeda sluzokoža i tamnija mokraća, a pas je obično neraspoložen i bezvoljan. Posebno oprezni s krpeljima trebaju biti vlasnici pasa, ali i mačaka, koji žive sjevernije od rijeke Save.


Pregledajte mačke nakon skitnje kako biste na vrijeme otkrili 'nepozvane goste'

Ako na svom psu uočite krpelje, nemojte ih nasilno skidati nego ih natopite uljem ili petrolejem i nakon nekoliko trenutaka oni će sami otpasti. Ako je potrebno, odnosno ako se pojave neki od prethodno navedenih simptoma, potražite pomoć veterinara.

Mačke koje izlaze van također je potrebno zaštititi, ali i pregledati nakon povratka iz skitnje. Iako im se to neće baš svidjeti, ta mala neugodnost može spriječiti puno veće probleme.

Još jednom ističemo - nemojte zaboraviti na zaštitu. Jednostavno se primjenjuje, učinkovita je, a i vama i vašem ljubimcu pruža sigurnost.

Izvor: Tportal

Stiglo proleće, stigli i krpelji

Proleće je stiglo, a sa njim i krpelji. Ovi mali i teško uočljivi paraziti su izazivači mnogih oboljenja. Podsetimo se mera zaštite.


Krpelj je zglavkar aktivan u proleće, leto i ranu jesen, hrani se krvlju čoveka i životinja, tako da posle uboda ostaje na koži još nekoliko dana.

Živi u travi i krošnjama drveća, na zelenim površinama dvorišta, parkova, livada i šuma. Ujed krpelja ne boli, ali može biti veoma opasan ako je insekt zaražen bakterijom koja kod čoveka izaziva lajmsku bolest.

Posle boravka u prirodi obavezno treba pregledati telo i odeću, naročito mesta pregiba. Ako primetite kpelja na koži, ne pokušavajte da ga izvadite sami - gnječenjem ili kidanjem povećavate opasnost od zaraze. Idite kod lekara koji će znati kako da izvadi celog krpelja, što vama možda neće poći za rukom.

Ako se mesto ujeda inficira, sprečavanje lajmske bolesti je proces sa neizvesnim ishodom. Zato je važno da krpelja u što kraćem periodu odstrani lekar, posebno ako se oko ujeda pojavi crvenilo. Lajmska bolest se leči ukoliko se otkrije na vreme!

Dakle, ako planirate da provedete vikend u prirodi, trebalo bi da obučete pantalone sa dugačkim nogavicama, ali bi i pored toga bilo pametnije da se ne zavlačite u žbunje. Kada dođete kući obavezno pažljivo pregledajte kožu i kosu, naročito one delove tela na kojima je koža nežnija - iza uha, ispod grudi.

Ukoliko se krpelj odstrani u roku od 24 sata od trenutka uboda, značajno se smanjuje mogućnost infekcije. Najbolje bi bilo da se obratite lekaru, ali ukoliko odlučite da ga uklonite sami, najvažnije je da pre nego što to učinite na mesto uboda ne stavljate nikakva hemijska sredstva, pa ni alkohol. Sredstva za dezinfekciju koriste se tek nakon intervencije, da bi se očistila rana koja je ostala od uboda.

Za Lajmsku bolest je karakteristično da se simptomi ne javljaju odmah nakon ujeda insekta, već može proći dosta vremena do pojave bolesti koja se manifestuje crvenilom oko zglobova koje se premešta sa jednog na drugi zglob, a u kasnijim fazama izaziva oštećenja perifernog nervnog sistema i encefalitis, odnosno upalu mozga.

Protiv krpelja se možete boriti i specijalnim sprejevima i kremama, nošenjem zatvorene obuće i čarapa, kao i garderobe sa dugačkim rukavima i nogavicama svetlijih boja jer se tako ovi insekti, koji su tamnije boje, lakše mogu uočiti.

Izvor: Mondo

krpelj je jako zafrkan mali gad...

posle svake setnje po travuljesini...obavezno po dolasku kuci..pretraziti cijelo tijelo...i garderobu...

gadu treba par sati da nadje mjesto gdje ce se zakaciti...


ako se gad zakacio..obavezno potraziti ljecnicku pomoc...

prtljanje i cupanje je jako zafrkano...i u dosta slucajeva u kojima su se pojavile komplikacije
do komplikacija je i doslo upravo zbog ceprkanja..
i ne poznavanja adekvatnog nacina na koji se skida taj mali gad...