Oko 400 parova na čekanju
Decu ometenu u razvoju uglavnom usvajaju stranci
Autor: Nevena Erac | 30.11.2007 - 06:56

U Srbiji 434 usvojitelja čekaju da im se dodele deca, a kod 27 postupak usvojenja je u toku. Svake godine 130 do 150 dece koju su roditelji napustili pronađe dom u ovakvim porodicama, a među njima dvadesetak usvoje strani državljani. Usvojitelji iz Srbije ne žele mališane sa mentalnim smetnjama, pa ovakvu decu uglavnom usvajaju parovi iz drugih zemalja, najčešće Švedske, a život u novoj porodici za njih zaista postaje kao iz bajke.

- Trogodišnja plava devojčica već šest meseci živi u svom novom domu u Švedskoj. Zbog nasilja u porodici jedan ovdašnji Centar za socijalni rad oduzeo je šestoro dece biološkim roditeljima koji su ih zanemarivali i zlostavljali. Ona je bila najmlađa, neko vreme je provela u Zvečanskoj, a kako je zbog blage retardacije niko od usvojitelja iz Srbije nije želeo, odobrili smo zahtev za usvajanje koji je podneo mladi bračni par iz Švedske. Oboje su visoko obrazovani, ekonomisti, odlično situirani, u Stokholmu imaju svoju kuću, puni su entuzijazma i uvek su nasmejani - priča Dobrila Grujić, iz Ministarstva rada i socijalne politike.

Mnogo zainteresovanih
Poslednjih godina najstrože je zabranjeno da budući usvojitelji posećuju domove za decu bez roditeljskog staranja i sami odabiraju decu, ali neće dobiti negativne poene ukoliko odbiju da prihvate ponuđene mališane.
- Verovanje da se dugo čeka na usvojenje proističe iz činjenice da je mnogo veći broj zainteresovanih usvojitelja od broja dece koja mogu da budu usvojena, pa zato mnogi nikada neće moći da ostvare ovu svoju želju. Trenutno je u postupku usvojenja 27 dece i više ih nema. Nema čekanja za decu za koju je doneta odluka da mogu da budu usvojena, jer je Centar za socijalni rad u obavezi da u roku od 30 dana pronađe pogodnu porodicu - kaže Dobrila Grujić.
Decu ometenu u razvoju uglavnom niko ne želi. U toku prošle godine od 330 dece za 61 nije bilo moguće pronaći usvojitelje ni u našoj zemlji ni u inostranstvu, jer su imali kombinovane smetnje, zaostajanje u intelektualnom razvoju i invaliditet, pa je odluka o usvajanju promenjena i smešteni su u hraniteljske porodice. Mališane koje zbog mentalnog oštećenja ne žele usvojitelji u Srbiji, često prihvataju parovi iz stranih zemalja, najčešće iz Švedske, zatim iz Francuske, Grčke, sa Kipra, iz Španije, Belgije i Nemačke.

Najbolje sa Šveđanima
- Najbolju saradnju imamo sa švedskim Centrom za adopciju. Pre nekoliko meseci tamo je otputovao mališan sa blagom mentalnom retardacijom, koji nije umeo da hoda. Referent ga je tri puta posetio. Zatekao ga je jednom sa ocem u kancelariji i kasnije u bašti porodične kuće. Dečak je hiperaktivan, nije se snalazio u prirodi, što je tipično za decu koja dolaze iz ustanove. Prema izveštaju, u početku su mu ograničavali obroke, jer nije znao koliko mu je dosta, ali sada to više nije potrebno. Piše da se još uvek pomalo sapliće u prirodi i da koristi govor tela, a priča i švedski i srpski. Naučio je da zatvori flašu, crta krugove i planiraju da ga upišu u vrtić kako bi se družio sa drugom decom - kaže Dobrila Grujić.
Kada decu usvoje strani državljani, kasnije ih kontrolišu ovlašćene agencije u njihovoj zemlji, koje u Srbiju šalju detaljne izveštaje o razvoju dece. Strani državljani koji podnose zahteve za usvojenje uglavnom su veoma bogati. Srbi koji žele da usvoje decu različitog su materijalnog statusa, a zahtev za usvojenje podnela su samo dva para koja imaju svoju decu i u starijim su godinama.

Trajanje procedure
Procedura oko usvajanja posle podnošenja zahteva, koja obuhvata procenu ličnosti i zdravlja porodice, kao i njihov materijalni i društveni status, traje oko dva meseca. Veoma mali broj zahteva bude odbijen, uglavnom zato što su podnosioci krivično kažnjavani ili nemaju dovoljno prihoda. Svi zahtevi su klasifikovani u jedinstvenom registru za usvojenje koji je baza podataka o usvojiteljima.


Izvor: Blic