Dečja histerija   

Svaki roditelj će se uzrujati kad njegovo dete počne da vrišti. Ono što ne znaju svi jeste da u nekim situacijama dečje vrištanje treba jednostavno ignorisati, ma koliko to moglo da zvuči nehumano.

Naravno, ne mislimo na bilo koju situaciju kada je dete povređeno, kada vrišti zbog bola, kada mu je neophodna pomoć. Ipak, veliki broj dece između treće i pete godine starosti sklon je povremenim napadima besa. Ti napadi besa često su praćeni vrištanjem, bacanjem na pod, ili se dete uhvati za zid i vrišti. A, barem koliko vi možete da vidite, nije mu ništa - nije se udarilo, nije se povredilo, ništa mu se nije desilo.

Stručnjaci kažu da su u ovom uzrastu ovakvi napadi besa sasvim normalna pojava i da se ne treba uzrujavati oko toga. Dete nije povređeno i nije mu potrebna pomoć, zapravo, ovakav histerični napad je najbolje ignorisati. Neki roditelji ne mogu da se suzdrže, pa odmah prilaze detetu, pitaju ga šta mu je, šta hoće, i onda mu povlađuju u svemu što traži, ne bi li se smirilo. Takvo ponašanje je greška; sve što se time postigne jeste da dete zaključi da je vrištanje veoma efikasan način da dobije sve što poželi. Roditelji koji ovako postupe postanu robovi hirova trogodišnjaka (četvorogodišnjaka, petogodišnjaka - nekada se vrištanje i dreka nastave i nakon pete godine, ako dete zaključi da mu je to od koristi).

Šta učiniti kad mališan dobije histerični napad? Ako je dete zdravo, ako ste videli da nije povređeno, ignorišite njegovu histeriju. To je samo faza kroz koju prolazi, a ako tu fazu pravilno tretirate, to jest, ignorišete napade histerije, dete će s vremenom samo od sebe prestati. Znamo da to nije uvek lako, naročito ako su prisutni i drugi ljudi, ali ako jednom popustite, dete će izvoditi svoj "šou" svaki put kad nekog ima u blizini i očekivati da udovoljite svemu što mu padne na pamet.

Samo ignorisati  verujte mi na rec...iskusila x 3

kuliranje....definitivno

Treba mi pomoc
Verovatno da smo pogresili prvog puta ali nije bilo lako za gledati pa smo odreagovali. Dete sada ima 17 meseci. Kada nam se to prvo=i put dogodilo imala je nesto vise od godinu dana. Tada smo otisli u goste kod raditelja moje zene. Dok sam vadio stvari iz auta a moja zena se izuvala baba je uzela dete. Posle kratkog placa dete se zacenilo. Okrenula je oci i pocela da se grci. Nakon toga se opustila ne dajuci znake zivota. Zena ju je kvasila vodom duvala u lice ali dete nije odgovaralo na to, posle zeninog vriska utrcao sam u kucu i dao detetu vestacko disanje, mada pri prvom duvanju u usta ona se odmah povratila i ponovo briznula u plac mada ovog puta mnogo umerenije. A posle toga proslo je neko vreme dok nije to ponovila. Danas zna to da nam radi i po dva tri puta dnevno naravno ako nije po njenom ili ako se udari. Postaje sve uzasnije. Verovatno su ovo karakteristike razmazenog deteta ili kako sam cuo da manipulise sa nam. Ali dali moze biti i nesto drugo?

Pod hitno potrazite strucnu pomoc. To nije bas najuobicajnije ponasanje cak i veoma razmazenog deteta. Zabrinjava me to sto je dete gubilo svest. Treba iskljuciti bilo kakva ozbiljna obolenja, prema tome-pravac pedijatar i deciji psiholog.

nevjerovatno koliko mali ljudi mogu da budu perfidni.
mali emocionalni ucjenjivači...

što se tiče problema koji je postavljen...mislim da je liv u pravu.

imam malog rusa od 11 godina...pametno,hiperaktivno i slatko djete.
danas sam ga zatekla kako šeta po simsu na drugom spratu restorana u kojem smo svratili da ručamo.
ostali klinci su stajali sa strane i vikali:"možeš ti to.naprijed,naprijed....jeeeee"

prišla sam polako...uhvatila ga za ruku...i lagano smo prešli ostatak puta do kraja simsa.
na moje pitanje,kada smo kao odrasli ljudi on i ja sjeli da razgovaramo o ekstremnom sportu kojim se bavi,vrlo lagano sam mu se unijela u lice i pitala ga zašto je šetao po simsu...
rekao mi je da se ne brinem,da nije htio da se ubije i da mogu da kažem njegovom tati da je šetao po simsu,jer nije htio da mu kupi nov mobilni telefon

mene je groznica tresla tek nekoliko sati nakon naše morbidne šetnje po simsu...valjda sam tek tada shvatila šta je sve moglo da se desi.

Evo ovako, konsultovala sam se na brzinu sa strucnim licem. Dakle, dete se zacenilo od placa, koji je privremeno prekinuo dotok kiseonika u mozak, pa se dete onesvestilo. Kasnije je, verovatno, plakala od straha.   Treba iskljuciti epilepsiju ili neku drugu bolest koja je moguce muci i cini razdrazljivom. Bitno je da li nocu spava, koliko vremena provodi sa roditeljima, u kakvom okruzenju zivi, ko je cuva. Daj te parametre pa cemo videti u kom pravcu treba nastaviti.