Pred jezevom kucicom

Svi jure složno ka cilju svom,
kuda god produ – prasak i lom!
Pristigli ježa, glede: on stade
kraj neke stare bukove klade.
Pod kladom rupa, tamna i gluha,
prostirka u njoj od lišca suha.
Tu Ježic ude, pliva u sreci,
šušti i pipa gdje li ce leci.
Namjesti krevet, od pedlja duži,
zijevnu, pa leže i noge pruži.
Sav blažen, sretan, niže bez broja:
- Kucico draga, slobodo moja!
Palato divna, drvenog svoda,
kolijevko meka, lisnatog poda,
uvijek cu vjeran ostati tebi,
nizašto ja te mijenjao ne bi'!
U tebi živim bez brige, straha
i branit cu te do zadnjega daha!

Rastanak

Ježic se diže, njuškicu briše.
-Ja moram kuci, dosta je više.
Dobro je bilo, na stranu šala,
lisice draga, e, baš ti hvala.
-Moja je kuca cvrsta k'o grad,
prenoci u njoj – Kuda ceš sad?
Tako ga lija na konak sladi
a jež se brani, šta da se radi:
-Zahvaljujem se pozivu tvom,
al' mi je draži moj skromni dom!
-Ostani kume, lija sve guce,
moli ga, zove, za ruku vuce.
Al' jež tvrdoglav, osta pri svom
- Draži je meni moj skromni dom!
Šušte i šumom jež mjeri put,
kroz granje mjesec svijetli mu put.
Ide jež, gunda, dok zvijezde sjaju:
- Kucico moja, najljepši raju!

Slavni lovac

Po šumi, širom, bez staze, puta
Ježurka Ježic povazdan luta.
Lovom se bavi cesto ga vide,
s trista kopalja na juriš ide.
I vuk i medo, pa cak i – ovca,
poznaju ježa, slavnoga lovca.
Jastreb ga štuje, vuk mu se sklanja,
zmija ga šarka po svu noc sanja.
Pred njim dan hoda, širi se strava,
njegovim tragom putuje slava.

 Tri galamdzije

Medvjed i svinja i s njima vuja
grmnuše gromko prava oluja:
- Budalo ježu, bodljivi soju,
zar tako cijeniš stracaru svoju?!
Koliba tvoja prava je baba,
krov ti je truo, prostirka slaba.
Štenara to je, tijesna i gluha,
sigurno u njoj imaš i buha!
Kucicu takvu, hvališo mali,
za rucak dobar svakom bi dali!
Rekoše tako, njih troje, ljuti,
dok mudra lija po strani šuti.

Vuk

Požuri lija, necujna sjena,
paperje meko noga je njena.
Dok juri tako uz grobni muk,
pred njom na stazi, stvori se vuk.
-Grrr, kuda žuriš, kaži-der lovcu;
možda si negdje pronašla ovcu?
- Idem da doznam – lija sve duva -
zašto jež kucu toliko cuva.
-Eh, kuca, trice! – veli vuk zao.
-Ta ja bih svoju za jagnje dao!
Poci cu s tobom jer volim šalu,
hocu da vidim ježa – budalu!

 Ala je lep

ala je lep
Ovaj svet,
Onde potok,
Ovde cvet;
Tamo njiva,
Ovde sad,
Eno sunce,
Evo hlad!
Tamo Dunav,
Zlata pun,
Onde trava,
Ovde zbun,
Slavuj pesmom
Ljulja lug.
Ja ga slusam
I moj drug.
Jovan Jovanovic Zmaj, a peva Dragan Lakovic

Bracu ne donose rode

Jednog dana resio moj tata
za rodjendan da mi kupi brata.
Pitao je u ducanu gde prodaju suvu hranu
i kupus iz Srema, ali rekli su mu: "Nema."
Jednog dana resio moj tata
za rodjendan da mi kupi brata.
Pitao je u Banatu, trazio u internatu
isao do Srema, ali rekli su mu: "Nema."
Onda jednog lepog dana
dodje mama nasmejana
pravo iz porodilista kao da to nije nista
i rece sa vrata: "Donosim ti brata."
A tata?
A tata k'o tata
A tata zbori opet: "Dosta je bilo bajke.
Bracu ne donose rode vec ih radjaju majke.

Slon lepotan

Slon lepotan Dondolan
i slonica Mica
venčali se jednog dana
ispod krošnji od banana.

To je bila ljubav stara
ometana od šumara
i ostalih iz prašume
poprilične, brojne sume.

Venčanje je prošlo sretno
izvedeno vrlo spretno
u prisustvu šumske vlasti
i zvanica od počasti.

Slon lepotan Dondolan ...

Medveda su sa severa
zamolili za devera
a za dužnost starog svata
žirafinog mlađeg brata.

Zadovoljni svi su bili
najeli se i napili
ljutila se samo puma
zašto nije bila kuma.

Slon lepotan Dondolan...

Materina maza

Ima dete u selu,
Ime mu je Laza,
al' ga zovu drukcije -
Materina maza.

Kad sva deca ustanu,
On i onda spava,
Kad mu kažu: Ustani!
Njega ¨boli g'ava¨.

Kad ustane, ne ume
Da se sam obuce,
Ne sme da se umije,
Ište vode vruce.

Kad ga žulja cipela,
On cipelu tuce,
Tad ga ruka zaboli,
Pa onda jauce.

Kad mu dadu jabuku,
On bi hteo šljiva,
Kad mu pruže pogacu,
Onda bi koljiva.

Kad se malo ogrebe,
Place i zapeva:
¨Jao, jao, pomagaj,
Izic ce mi c'eva!¨

Kad je suvo, zamesi
Blata pa se kalja,
Kad ga mati pokara,
Legne pa se valja.

Kad mu uspu tarane,
On bi jeo riba,
Kad se ribe najede,
Tad ga ¨boli tiba¨.

Pa zato ga ne zovu
Po imenu: Laza,
Vecem jadno, žalosno:
materina maza!

Moja mama divno priča

Moja mama divno prica svake noci,
O nekakvim princevima sto ce doci,
i princeza ima neka u toj prici,
mama kaze da na mene ona lici....

A izmisli cini mi se vrlo cesto,
Imena i prezimena i sve resto,
Zatim pocne da mi peva neke pesme,
Sasvm tiho jer se nocu jace ne sme.

I sve tako dok ne zaspi,
Dok ne zaspi ona sama,
A ja tiho, sasvim tiho,
kazem tati: "Spava mama"