pa kad ej toliko lose u beogradu sto se narod ne iseljava iz njega nego samo doseljava? evo, recite mi koliki je stvarno prosecna plata u Beogradu? ja stajem iza toga da je u kragujevcu 15.000 dinara plata vecini! (sad ce jaguar(zensko ili musko,vodi se polemika  ) da nam objasni da ne vredimo 1000 eura,pa nemozemo u beograd zbog toga  )

Ko kaže da se ne iseljava? Ja u Beogradu ne mogu da nađem pola moje generacije, sve otišlo u emigraciju jer im u Beogradu nije bilo dobro.

izvinjavam se simijon,nsam lepo formulisao pitanje: ne iseljavaju u unutrasnjost ili na sever srbije?

E jebaga, imaš dom u Pčelicama koji bi trebao da bude idelano mesto za zaposlenje. Imaš deset hiljada senilno dementnih staraca sa kojima porodice ne znaju kako i šta. A zašto ne žele da ih pošalju u Pčelice? Zato što stoka siluje starice u domu i bije starce. Zato što prebiju lekara koji se suprotstavi.

donekle razumem mlade ljude koji odlaze u beograd ili novi sad u potrazi za dobrim poslom i kvalitetnijim zivotom...licno,nikad ne bih ziveo u beogradu ili novom sadu...plafon za mene je zrenjanin,sombor ili neki drugi grad slicne velicine
nazalost...svedok sam da mnogi koji su otisli u veliki grad sve cesce svracaju kod mame u selo na supicu

Kako volim ove tvoje jasne i duhovite komentare. 

Da, grad ima svoje prednosti i svoje mane. U gradu imaš dragstor ali na asvaltu ne kljuca kokoška nego za jaja moraš da platiš. Kvalitet života čini suma svih stvari. Neko će moći da ode na koncert za 300 dinara peške ali će morati da plati sve do šake mladih kopriva za razljevušu. Neko drugi neće platiti zelje i koprive ali mora da plati vožnju do grada.

nista bez supice  
gde nadje pčelice    pa ni u kovinu nije bolja situacija..... šalim se,ali situacija u pčelicama je odavno popravljena,ali ima mesta samo za 600 komada,pa ako imaš predlog reci.bureKdžije ne primamo,nema masna hrana na meniju 

fala simi

ja sam ipak za ono da zivim u miru i tisini bez gradske buke...da zivim u mirnom mestu okruzen drvecem i cvecem...i onda mi ne predstavlja problemda dva pua godisnje iskesiram kintu da dodjem u bg i odgledam maiden i ac/dc

Kako god okreneš nisu u pravi. Plaća se, a i roditelji plaćaju, ko ima i misli da je to njegovom detetu potrebno.
Ovo sa parama ne razumem ič, kakve to sad veze ima sa bilo čim. Ako je do profita i ekonomije, skroz je pogrešna logika da novac bude selekcija za bavljenjem sportom, umetnošću, pa čak i naukom. Najjeftinije je i najprofitabilnije uložiti malo, a to malo je ulaganje u omladinu. Talenti se traže u što većoj bazi, jer i ne biraju gde će da se rode. Evo ti primer Miloševića juniora, gde je tata isforsiro vozačku karijeru, para se potrošila, a nisi dobila ni boljeg čoveka, ni dobrog sportskog vozača. Pare se obrću na drugim mestima, a traženje talenata i selekcija dece po sposobnostim nije mesto za to. Tu je sva mudrost pronaći što više talentovane dece. Lova stiže kasnije.

Nacrt zakona o regionalnom razvoju uskoro pred Vladom, a očekuje se da će tokom leta biti u skupštinskoj proceduri
Blagodet za siromašne regione u Srbiji
Autor: Lj. Bukvić- I. Tošović

Beograd - Javna rasprava o Nacrtu zakona o regionalnom razvoju koji predviđa podelu Srbije na sedam regiona, završena je krajem marta, tako da bi uskoro usaglašen dokument trebalo da bude upućen Vladi Srbije.

 

Ovaj dokument, kojim se reguliše regionalni razvoj, mogao bi većtokom leta da se nađe u skupštinskoj proceduri.

Iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja naglašavaju da su ujednačavanje razvoja svih delova Srbije, smanjenje demografskih kretanja iz nerazvijenih u razvijena područja, kao i usklađivanje sa standardima EU, glavni razlozi za donošenje ovog dokumenta. Međutim, na ovaj dokument upućeno je mnogo zamerki, koje bi Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja trebalo da uvrsti u konačnu verziju Nacrta, ocenjuju sagovornici Danasa.

- Rasprava o Nacrtu ovog zakona je zvanično završena 25. marta i mi smo dobili uveravanja od ministra ekonomije da će naši amandmani biti uvršteni u predlog. Ono na čemu smo insistirali je da se razgraniči strateški razvoj regija, odnosno da ne budu isti kriterijumi za vojvođanski i beogradski region, kao i za ostale, kako je prvobitno bilo predviđeno. Ove dve regije većimaju određeni subjektivitet, organe koji odlučuju, a to nije slučaj sa ostalima - naglašava za Danas Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam.

Centar za regionalizam je uložio i amandman na deo Nacrta u kome se insistira da se dva odsto iz budžeta izdvaja za Nacionalnu agenciju.

- Tražili smo da se preformuliše odrednica i da se u njoj jasno vidi da se tih dva odsto preko Nacionalne agencije prebacuje regionalnim agencijama. Osim toga, insistirali smo i na većoj transparentnosti - napominje Popov. Ovakav zakon, ističe Popov, odgovaraće svima, a ponajviše najsiromašnijim regionima u Srbiji.

- Doprineće boljem razvoju cele zemlje, a mnogo bolje nego sad biće sagledane lokalne potrebe. Situacija je trenutno takva da sad iz celog regiona istočne Srbije u Skupštini nemamo nijednog poslanika i samim tim interesi ove regije su zanemareni - zaključuje Aleksandar Popov.

Međutim, Saša Paunović, potpredsednik Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) i predsednik opštine Paraćin, objašnjava za Danas da je jedna od osnovnih zamerki SKGO na Nacrt zakona o regionalnom razvoju ta što se „u njemu jedva spominju opštine“, tako da „ovaj nacrt zakona praktično spušta resorno ministarstvo na nivo regiona, što je proces suprotan regionalizaciji“.

- Mi smo pitali nadležne ko će zapravo upravljati sredstvima ovih regiona, jer Nacrt zakona predviđa da Ministarstvo odlučuje šta je najbolje za region, a ne oni koji tamo žive. Takođe je sporno na koji način će se birati regionalni predstavnici za tela koja Nacrt predviđa, jer ni tu nema jasno definisanih kriterijuma - objašnjava Paunović.

Naš sagovornik naglašava da je postojanje regiona od velike važnosti, jer „sve zemlje, članice EU ili one koje to tek treba da budu, preko regiona konkurišu za sredstva EU“.

- Evropa, međutim, traži prave, autentične regione u kojima su zaista predstavljeni građani koji u njima žive - kaže Paunović. Prema njegovim rečima, ovaj zakon ne predstavlja regionalizaciju države, jer je, kako objašnjava, za to potreban „politički konsenzus“, odnosno ustavne promene.

Legenda

1) region Vojvodine;

2) Beogradski region;

3) Zapadni region;

4) Istočni region;

5) Centralni region;

6) Južni region i

7) region Kosova i Metohije.

Ovako bi okvirno trebalo da izgleda buduća podela Srbije na regione





Izvor:DANAS