Прво партијска књижица, па студентска каријера

На врху студентских институција смењују се страначки кандидати, готово идентично са сменом власти на републичком нивоу

Колико тачно чланова страначких подмладака седи у студентским парламентима и на функцијама у факултетским и универзитетским управама готово да није могуће побројати. На врху ових институција смењују се страначки кандидати, готово идентично са сменом власти на републичком нивоу.

И док су студентски лидери из деведесетих година после протеста на улицама листом улазили у подмлатке странака, последњих година на универзитетима влада обрнут тренд: прво партијска, па онда универзитетска каријера. Да ће се ту можда нешто променити говори јучерашњи једногласни избор Савета УБ за новог студента проректора Универзитета у Београду Ивана Шашића, иначе некадашњег члана и одборника Српске напредне странке.

Он каже да је чланство у партији ствар појединца, иако признаје да то што је неко био студентски лидер сигурно помаже у каснијој политичкој каријери.

– Ја сам ишао обрнутим путем, а са политичком каријером сам завршио када сам изабран за студента продекана Економског факултета. Тренутно не размишљам о политици већ о научној каријери, а осим тога, моје мишљење не зависи од чланства у политичкој странци – каже Шашић (23), којем је остало још два испита до краја студија економије.

На питање „Политике” колико има истине у тврдњи академаца окупљених пре свега у пленуму да су студентски парламенти постали места резервисана за чланове подмладака странака, он одговара:

– Они који губе увек се љуте и нападају. Немогуће је да су баш сви студенти на факултету у подмлатку једне странке и да нас због тога бирају на изборима. Мислим да је важнији углед појединца и оно што неко уради, а то се увек осети. Све што је икада промењено у закону, урађено је захваљујући ангажману представника академаца у парламенту, а не због оних који су гласни иако су малобројни – истиче Шашић.

Милан Крстић, донедавно студент проректор УБ, сматра да има много примера студентских представника који су паралелно са политичким ангажманом одлично заступали интересе академаца, али и подсећа да је крај њихових мандата обично оног тренутка када злоупотребе поверење студената зарад интереса политичке партије, што се такође догађало.

Владимир Смуђа, студент продекан Технолошко-металуршког факултета, изабран је за новог председника Студентског парламента Универзитета у Београду. Он је остао упамћен као један од вођа студентских протеста док је био продекан Технолошко-металуршког факултета, који је тадашњег председника Студентског парламента Јована Личину оптужио да на УБ спроводи интересе Демократске странке. Личина је за наш лист тада рекао да јесте члан ДС-а, али да не види у чему је ту проблем, јер није члан владе и нема никакву функцију у странци.

Иначе, први председник Студентског парламента УБ био је Немања Петровић из Демократске странке Србије. Петровић има обичај да каже да је за време његове функције на универзитету измењен Закон о високом образовању и да су учињени многи уступци студентима, а да је и поред тога смењен из политичких разлога.

У плејади оних који су деведесетих водили студентске протесте и неколико година касније постајали посланици, министри, потпредседници владе и у неком тренутку се такође сусрели са новом генерацијом студената на улицама, били су и Чедомир Јовановић, Оливер Дулић, Слободан Вуксановић, Драган Ђилас…

„Када бих могао да бирам, опет бих све урадио исто, јер сам бирао срцем”, каже историчар Чедомир Антић, који је био председавајући ГО студентског протеста 1996/1997. године. Каријеру студентског лидера заменио је страначком у Демократској странци, а од 2002. године је члан Крунског кабинета принца Александра Другог Карађорђевића. Он међутим тврди да никада није живео од политике.

– У време када сам био међу студентима у Србији није било демократије, није било студентских организација као данас, студент продекан је био човек којег је постављао режим, нико га није знао и био је 10-15 година старији од нас. Сада је демократија, али нажалост, реформа универзитета није успела, а студентске институције показују све слабости нашег савременог парламентаризма – каже Антић и додаје да је за оно што се данас дешава, крива и политичка елита која је за своје интересе искористила и студенте и универзитет.


Сандра Гуцијан
објављено: 31.10.2012.


http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Prvo-partijska-knjizica-pa-studentska-karijera.sr.html#last_comments

Ја сам шокиран, по други пут у овом дану. 

Читам други пут и не верујем.