OPŠTI HAOS NA UNIVERZITETIMA ZBOG PRIMENE BOLONJE
Kome će biti potrebno ono što studenti sada uče

B. Gigović    | 15. 11. 2010. - 00:10h | Foto: D. Milenković    | Komentara: 44
Prevaziđeni predmeti, obavezna predavanja, vežbe, kratki semestri, predugački ispitni rokovi, nepovezani studijski programi, loš kvalitet i još gora organizacija nastave samo su neki od problema sa kojima se susreću budući akademski građani. Zato mnogi ne mogu da se snađu, pa je uvek rešenje prilikom upisa naredne godine – smanjenje kriterijuma.


Studenti se bune, a kriterijumi za upis naredne godine smanjuju se iz generacije u generaciju
Ovo je već peta godina kako se na univerzitetima u Srbiji primenjuje takozvana Bolonja, a čini se da je sada zavladao opšti haos. Nijedan studijski program nije povezan sa tržištem, pa se i dalje ne zna da li će diplomci na kraju osnovnih studija uopšte moći da se zaposle. To je, kako napominje Srbijanka Turajlić, profesorka Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, ključna stavka „Bolonje“, koja u Srbiji nije ispoštovana.

– Jeste da su studenti veoma prebukirani obavezama, da uopšte nije urađena metodologija opterećenosti, a to je osnova Bolonjske deklaracije. Ali ne mogu studenti samo da se upisuju i školuju ako ne znamo kakve su potrebe tržišta. To se kosi sa „Bolonjom“ – kaže za „Blic“ profesorka Turajlić, i navodi da studentima mora da se obezbedi da lakše prolaze kroz seminarske radove, testove, kolokvijume i, na kraju, ispite.

Ona još dodaje da ne može da se obezbedi kontinuitet kvalitetnog učenja kada semestri traju tako kratko, a imamo toliko duge ispitne rokove.

– Treba obezbediti manje časova dnevno, kao i ispita, jer je cilj „Bolonje“ da se student tokom semestra pripremi za završna polaganja – napominje profesorka Turajlić.

Primera na pretek
Da je situacija u srpskom visokom obrazovanju zaista haotična, potvrđuje i Refik Šećibović, bivši pomoćnik ministra prosvete, sada nezavisan ekspert Edukativnog centra za karijeru.

– Primera ima na pretek, a najlošija situacija je na medicinskim fakultetima u Beogradu i Novom Sadu. Tamo je Bolonjska deklaracija načisto vulgarizovana. Studenti polažu samo testove formalnog karaktera, pišu seminarske radove, a malo šta i nauče – objašnjava Šećibović, dodajući da na ovim medicinskim fakultetima profesori ne znaju ni kako da se usaglase sa stepenovanim sistemom.

Kako kaže Šećibović, ništa ne može da se promeni dok se na čelnim mestima nalaze profesori sa krutim stavovima koji su upereni direktno protiv Bolonjske deklaracije.

– Oni ne dozvoljavaju da se bilo šta menja. Zbog toga je prolaznost ista kao i ranijih godina. Ništa tu „Bolonja“ nije bitno promenila – upozorava Šećibović.

Loša prolaznost
Nedavno je za naš list Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu, potvrdio da na pojedinim fakultetima u prestonici „Bolonja“ nije najjasnije primenjena. On je rekao da, iako je čak 70 odsto studenata uspelo da se upiše u narednu godinu, to nije realna slika stanja, jer je dozvoljen uslovni upis godine. Smanjivanje potrebnih bodova sa 60 na 48 stvorilo je veštačku sliku o dobroj prolaznosti od 70 odsto.

– Još postoje fakulteti koji su uska grla i gde je na pojedinim predmetima prolaznost svega 10 odsto, što je nedopustivo. Ti nastavni programi moraju da se menjaju. Ovakvih problematičnih predmeta ima na gotovo svakom fakultetu u Srbiji – kaže Kovačević.

Jedan od takvih predmeta je i ekonomija na drugoj godini sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

– Ovaj predmet stvara neverovatan čep za čišćenje godine i pravi je kamen spoticanja. Ima više od 1.000 strana i neke stvari u njemu jednostavno ne mogu da se sažmu kako to nalaže Bolonjska deklaracija. Postoji problem i što su na mnogim kursevima samo fiktivno smanjeni gradivo i literatura. Kasnije se ispostavi da je i neobavezna literatura neophodna za polaganje ispita – kaže Matija Medenica, student ovog studijskog programa.

Dok se rešenje problema ne nazire, jer mnogi nažalost smatraju da se „Bolonja“ i te kako dobro primenjuje, Šećibović savetuje da se pod hitno oformi nezavisno telo koje bi procenjivalo interes studenata i kako se zaista deklaracija primenjuje u praksi. Dotle ostaje da čekamo da proces teče. Jer, kako ministar prosvete pre neki dan reče u Leskovcu, obrazovanje je proces.
 
 
Akademci: Moramo da dokazujemo već dokazane teorije

 
- Na Filološkom fakultetu ne postoje audio-vežbe, koje su neophodne za strane jezike, iako je laboratorija opremljena. Nedostatak prakse postoji na svim fakultetima i to je još jedna stvar koja se ne radi po „Bolonji“.
Studentkinja sa Filološkog fakulteta u Beogradu
 
– Na svim tehničkim fakultetima najveći problem je to što se i dalje na ispitima dokazuju matematičke teorije, iako je u svetu to odavno prevaziđeno. Dokazivanje matematičkih teorija inženjerima nije toliko potrebno kao primenjena matematika, kojoj se kod nas vrlo malo pažnje posvećuje.
Vladimir Smuđa, Tehnološko-metalurški fakultet u Beogradu

- Najveći problem na našem fakultetu je taj što su nam svi kolokvijumi obavezni i bez njih uopšte ne možemo da izađemo na ispit. Predispitnim obavezama moramo da sakupimo 30 poena, a bez toga ne možemo ni da pomislimo da izađemo na ispit.
David Bakić, student biologije u Beogradu

- Idite na Filozofski kod istoričara i pitajte ih za ispite Rim
i Grčku. Videćete mnoga pozelenela lica. Treba da pročitamo za jedan ispit sigurno vise od 10.000 stranica, da znamo (detaljnu) istoriju koja obuhvata 1.000 godina.
Ivana iz Smedereva
 
- Studenti na psihologiji su gotovo po ceo dan na fakultetu. Predavanja i vežbe su nam obavezni, tako da nemamo vremena da se posvetimo istraživanju oblasti koja nas najviše interesuje. Takođe su nam veliki problem i kolokvijumi koji moraju da se polože kako bi se uopšte izašlo na ispit.
J. M., studentkinja psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu
 
Šta Bolonja treba da ispuni
- Studentske obaveze: pohađanje predavanja i vežbi, prisustvo na konsultacijama, priprema za nastavu, seminarski radovi, projekti, diplomski - master rada
- Tokom godine treba da sakupe 60 bodova (po 30 u semestru)
- Bodovi se dodeljuju svakoj nastavnoj komponenti studijskog programa (predmet, modul, studijski program, diplomski rad, disertacija...)
- Bodovi za pojedini ispit dodeljuju se tek nakon što je taj ispit položio
- ECTS bodovi nisu ocene
- Maksimalno vreme koliko student treba da bude na nastavi u toku nedelje je od 25 do30 sati predavanja i vežbi
 
Kako je u praksi
- Prosečan student provodi na fakultetu dnevno oko 10 sati
- Mora da prisustvuje svim predavanjima i vežbama
- Veoma često ne može da se posveti izbornim predmetima
- Često nije u mogućnosti da izabere predmet koji mu odgovara zbog loše organizacije nastave
- Često mora da položi sve kolokvijume da bi uopšte izašao na ispit
- Na velikom broju fakulteta kolokvijumi ne oslobađaju deo gradiva koji se polaže na ispitima

Izvor: Blic

Ma lazu bre, upravo obrnuto je slucaj...

AMIN!

to dokazivanje i lupetanje na usmenom se i meni popelo na glavu!
nije im dovoljno sto nas faks ima najtezu matu na celom univerzitetu posle PMFa,nego nas jos drkaju da na usmenom sve sto radimo(a radimo prilicno glomazna i zajebana cuda),moramo i da dokazujemo.
ja razumem da neko ko studira tehnicki faks mora da zna i zasto je to sto radi tako,tj-da zna da objasni,ali,mislim,bas sad i da dokazujem apsolutno svaku sitnicu...  ajde bre... 

to je sto se zatucanosti tice.

a sto se Bolonje tice...o tome mislim da nema potrebe ni da pricamo.zna se vrlo dobro sve o njoj.
obican kvazi sistem,prevara,koju u stvari NIKO ne primenjuje,vec samo nasi i okolni balvani,ne bi li se ucepili Jevropi,i koji ne sluzi nicemu sem da se pljacka narod.

јбт...овим студентима стално нешто смета

Sere mi se vise od njihove Bolonje. Malo je primene gde im odgovara malo je ne primene. A jebena predavanja od 09-19h  pa kad dodjemo kuci nismo ni za kurac.
A onda neki peder da kolokvijum koji kao sto je vec pomenuto, nas ne oslobadja dela ispita.
Pa divnih 15 predmeta i vezbe iz istih...

sve u svemu milina

немој тако...да си студирала за време диктаторског режима слобе видела би шта је милина

ja i imam prava da se zalim,jer,kao sto rekoh,mi i ovako imamo teske predmete,i najtezu matu posle PMFa,a pored svega jos treba i da dokazujemo sve sto radimo,medju kojima su i ove fine stvarcice...
http://en.wikipedia.org/wiki/Taylor%27s_theorem
http://en.wikipedia.org/wiki/Error_function
http://en.wikipedia.org/wiki/Beta_function

dakle,ok je da treba da objasnis (na usmenom).ali,mislim,da matematicki,kompletno dokazujes sad ovo,i jos brdo drugih stvari koje necu ni da kacim...mislim...  

Da, skola(u ovom slucaju fakultet) nam je oduvek losa samo sto smo se mi godinama "busali u grudi" kako je najbolja pa nam je sad tesko da prihvatimo istinu

Nista novo

Inace, Bolonja je samo izvedena iz staroga sistema koji je takodje bio los

Resenje: Nema resenja jer bi morao ceo sistem da se menja iz korena a to je nemoguce

nije to tako jednostavan problem kao shto ti mislish . postoje dve vrste visokog obrazovanja :

1. specijalistichko

2. akademsko

-  chovek koji se obrazuje na specijalistichkim studijama obichno ochekuje da ce da bude recimo inzenjer u nekoj fabrici i da ce da primenjuje znanja (i formule) koje je vec neko drugi otkrio . u tom smislu , njemu zaista i ne treba dokazivanje formula vec vishe usko specijalistichkog znanja koje ce odmah da primeni . nevolja je medjutim u tome shto takvo znanje brzo zastareva .

- onaj ko ide na akademske studije bi trebalo da bude u mogucnosti da kasnije sam doprinosi znanju , odnosno da bude sposoban da sam dolazi do novih otkrica . ovo se ne odnosi samo na one koji se posle fakulteta dodatno shkoluju (postdiplomski) vec i na ostale koji zavrshe akademske studije . za njih je vazno da imaju jaku nauchnu osnovu na koju ce posle dodati neka usko specijalistichka znanja . zbog toga je za jednog takvog inzenjera potrebno da ima i tu teorijsku osnovu iz matematike .

------------

 problem kod nasheg shkolovanja je shto vecina zeli da budu akademci ( i fakulteti im tu zelju ispunjavaju  ) , a u stvarnosti ce da rade kao specijalisti odredjenih struka . umesto da specijalistichke studije budu u odnosu barem 3:1 u odnosu na akademske , sluchaj je obrnut . a onda se studenti zale kako uche ono shto im ne treba ,a u stvarnosti su upisali studije koje ne bi trebali 

Ovo nije obaveza.