Poštar preti da će se spaliti pred sudom

Srboljub Marinković (40) tvrdi da će se zaista ubiti ako se ne ispoštuje pravda i njegov slučaj ne reši

PROKUPLJE - Srboljub Marinković (40) iz Prokuplja, koji već četiri godine vodi bitku s prokupačkim Okružnim sudom i koji je prošlog decembra mesec dana štrajkovao glađu ispred zgrade suda, sada tvrdi da će se 17. januara 2007. godine, na rođendan svog bratanca, spaliti ispred ove ustanove!
- Ja više stvarno ne znam šta da uradim kako bi se ispoštovala pravda i rešio moj slučaj, koji se četiri godine vuče po prokupačkom sudu. Ovo je, nažalost, moj poslednji pokušaj da skrenem pažnju svih pravosudnih organa na činjenicu da u prokupačkom sudu nema pravde. Za mene više nema života ukoliko se neko ne seti da sprovede pravdu - kaže Marinković kojem glas podrhtava dok priča.
On dodaje da će se stvarno spaliti ispred suda ukoliko neko od nadležnih ne pokuša bar da razgovara s njim. Dopis u kojem navodi da će se spaliti, na kojem mestu i u koje vreme poslao je predsedniku Srbije, premijeru, ministru pravde i predsedniku opštine Prokuplje. Da je ozbiljan u svojoj nameri, svedoče svi koji ga poznaju i koji su pratili njegov štrajk glađu.
Slučaj "Marinković" počeo je pre četiri godine kada su Marinkoviću kao raznosaču pošte na autobuskoj stanici u Prokuplju ukrali jednu od dve vreće pisama koje je trebalo da autobusom "Niš-ekspresa" pošalje u Kuršumliju. On nije znao da se u jednoj vreći nalazi 300.000 dinara kako su kasnije tvrdili nadležni u prokupačkoj pošti. Za kaznu što je izgubio novac, otpušten je s posla iako nikada nije utvrđeno da li se stvarno novac nalazio u toj vreći. Tada je Marinković presavio tabak i obratio se prokupačkom sudu da utvrdi da li je on kriv za gubitak novca. Prvo Opštinski, pa Okružni sud odbacili su njegovu tužbu. On se obratio višim instancama tražeći izuzeće lokalnog suda. Vrhovni sud je na kraju potvrdio odluku Okružnog suda.
- Da li mislite da bih imao smelosti tako daleko da idem, štrajkujem glađu i najavljujem da ću se spaliti ispred zgrade suda kada bih znao da sam kriv? Meni više nema života. Nezaposlen sam i živim s roditeljima. Majka mi je bolesna od raka, a ja nemam para da odem u Knez Selo, gde se leči, da je posetim. Ne želim da se vratim na posao, ali pokušavam da dokažem da nisam kriv i da sperem ljagu s imena moje porodice - kaže ovaj čovek koji je neprestano pod lekovima.
(B. R.)

Izvor: Press