Devetogodišnji Nikola Jovanović gotovo svakog dana na ulici, u Kraljice Marije ispred broja 27, gde živi u dvorišnoj zgradi sa majkom Snežanom, stidljivo prodaje prolaznicima svoje crteže, kako bi zaradio ne za džeparac, već da bi pomogao majci koja je ostala bez posla.



Na ovu ideju je, kako tvrdi mali Nikola, došao sam:

„Pre četiri godine mama i ja smo bili u vrlo teškoj situaciji“, priča Nikola. „Ona nije imala stalan posao, radila je po kućama, a njena zarada nije bila dovoljna za naš, inače, skroman život. Onda sam odlučio da joj pomognem.“

Nikola kaže da ga je majka, još od malih nogu, učila kako treba da se ponaša u životu:

„Govorila mi je da je ružno krasti, prositi, lagati i da svaki čovek, ako je zdrav i želi da radi, može pošteno da zaradi novac za pristojan život. Zato sam i rešio da svoje crteže pošteno ponudim onima kojima se dopadnu i koji hoće da ih kupe. Nisam želeo da moja mama pati, sekira se i plače noću, jer ne zna kako da mi obezbedi sve ono što misli da mi je potrebno.



Dečakovu priču potvrđuje i mama Snežana.

„Ne znam da li ovakvo dete, njegovih godina, još negde postoji. Prerano je sazreo, postao pravi mali čovek, primer svima nama odraslima, a ne deci. Kad mi je prvi put rekao šta želi da radi, usprotivila sam se. Nisam želela da se pati i da neko posle kaže da sam ga ja primorala na tako nešto. Ali Nikola je bio odlučan. Ništa ga nije moglo pokolebati i na kraju sam popustila.“

Snežana kaže da je samohrana majka. Ona i sin žive u prostoriji od 14 kvadrata, koju su namenski podelili, pa imaju zajedničku sobicu, malu čajnu kuhinjicu i improvizovano kupatilo.

„Nikola već više od četiri godine, bilo da je leto ili zima, prodaje crteže na ulici. Nekad zaradi 200 dinara, nekad i više. Ima dana kad ne uzme ni dinara i onda je mnogo tužan, pa ume i da se naljuti i pocepa neki crtež.“

U skromnom domu, u kojem je do prošle godine bio zemljani pod, postavili su laminat, okrečili zidove, postavili sanitarije kako ne bi zimi morali da odlaze u poljski toalet i kupaju se u kuhinji.

„Taman kad smo planirali da saniramo malo krov, koji i po najmanjoj kiši prokišnjava, ostala sam bez stalnog posla. Od 3.000 dinara dečijeg dodatka i rada po kućama teško da smo Nikola i ja mogli da preživimo“, zabrinuto će Snežana.

Nikola kreće u četvrti razred škole "Starina Novak". Raduje se povratku u školsku klupu, učitelju, drugovima.

„Snaći ćemo se nekako, najvažnije je da mi je dete zdravo. Nikola je ponosan i hrabar dečak, pošten i vredan. Evo, u petak nas je posetila jedna žena iz Padinske Skele koju ne poznajemo, a koja je videla šta moj Nikola radi. Poklonila je detetu 5.000 dinara.“

Snežana nije htela da uzme novac od nepoznate žene, ali je ipak popustila.

„Mama i ja pošteno zarađujemo za život, ne prosimo. Od para koje sam dobio od tete iz Padinske Skele kupiće mi blok, tempere, neku knjigu, ako zatreba i nove patike. Još kad bi se neko našao da zaposli moju mamu...“

Zato, ako naše sugrađane put nanese do Kraljice Marije 27, neka malo zastanu kod Nikole i kupe njegov crtež, koji će sasvim sigurno, uveseliti kupca, a pre svega malog prodavca.

I dok većina školaraca još uživa u letnjem raspustu na najrazličitije načine, mali Nikola svaki trenutak, naročito kada je kiša i loše vreme, provodi radno, crtajući na običnom papiru. Najviše cveće, vaze, šolje, bokale, jer se to, kako kaže, najbolje prodaje.



Ovaj neobični mali čovek sanja o najobičnijim stvarima kao i njegovi vršnjaci: temperama i kompjuteru kojeg nema, Ronaldu, kojeg najviše voli. I sam, kad god može, trči na fudbal.

„Igram fudbal sa decom u kraju, a i mama me vodi na treninge, tamo gde su oni besplatni. Želeo bih da ozbiljnije treniram, ali nemamo para“, kaže Nikola.

KAD PORASTEM BIĆU POLICAJAC - Radiću ovo dok ne porastem - odlučan je mali Nikola. - Najviše želim da imam svoju sobu i sopstveni krevet. Hoću da završim školu i da, kad porastem, postanem policajac. Da imam stalan posao i redovno zarađujem, kako bih i tada pomogao svojoj mami, a i sebi stvorio solidan život.

Izvor

Жалосно, али свака част малом..

Svaka mu čast   

E jadni mi kad nam se ovo još uvek događa. Bolje si ti zaslužio dečko, ali teško do toga u ovoj zemlji i vremenu.

тужно

Mama će dobiti posao!
J. Ž. Skenderija | 01. septembar 2013. 21:25
Posle pisanja "Novosti", želje Nikole Jovanovića, koji prodaje crteže na ulici, polako se ostvaruju. Vlasnica pekare sa Karaburme ponudila Snežani zaposlenje. Stigli kompjuter, novac, čak i poziv u školu fudbala


Nikola i Snežana Jovanović ,Foto Z. Jovanović

ZA samo nekoliko dana od pojavljivanja u medijima, u "Večernjim novostima" i na Studiju B, život devetogodišnjeg Nikole Jovanovića promenio se gotovo iz korena. Njegov obrok je do prošle nedelje zavisio od dobre volje prolaznika, a već danas on ima kompjuter, pripremljen sav pribor za školu, novac za najosnovnije potrebe...


Dečak je preko noći postao poznat javnosti po tome što prodaje svoje crteže na trotoaru ispred ulaza u dvorište u Ulici kraljice Marije 27, da bi pomogao majci Snežani, koja je ostala bez posla. Njegov višegodišnji trud se isplatio, mama će, što je najviše i želeo, verovatno dobiti stalan posao! Posle teksta objavljenog u našem listu javila se vlasnica pekare sa Karaburme koja želi Snežanu da zaposli kao pomoćnu radnicu za 25.000 dinara mesečno.

- Naravno da sam presrećna - priča ona. - Od maja sam bez posla. Prihvatila bih bilo šta, samo da mogu pošteno da zaradim i izdržavam svoje dete.


OD HERCEGOVINE, PA DO AUSTRALIJE
PRIČA o Nikoli otišla je i van Srbije. Tako je tekst objavljen u našem listu na svom portalu prenela "Moja Hercegovina", a kada su ga pročitali javili su se ljudi dobre volje čak iz Australije. Tražili su odmah neki kontakt, adresu ili telefon, žele da pomognu, pošalju neku donaciju ili paket...

Snežanin telefon, od Nikolinog pojavljivanja u medijima, neprestano zvoni. Javljaju se ljudi iz cele Srbije koji žele da pomognu dečaku da ima srećnije detinjstvo. Ismet Krcić mu je doneo kompjuter, bračni par iz Beograda 10.000 dinara, javili su se i iz jedne škole fudbala žele da prime Nikolu u svoj tim... Želje malog devetogodišnjaka polako su počele da se ispunjavaju.

- Bila bih neskromna da kažem da sada nemam da ga pripremim za novu školsku godinu - iskrena je Snežana. - Kupili smo bojice, tempere, blokove, sad preostaje da učitelj kaže šta je još neophodno.

CEO ŽIVOT SMEŠTEN U 14 KVADRATA

SNEŽANA je samohrana majka. Ona i sin žive u prostoriji od 14 kvadrata u kojoj imaju zajedničku sobicu, malu čajnu kuhinju i improvizovano kupatilo.

Nikola više od četiri godine, bilo da je leto ili zima, prodaje crteže na ulici. Nekad zaradi 200 dinara, nekad i više. Ima dana kad ne uzme ni dinara, i onda je mnogo tužan.

Izvor: Novosti

 

Пре неки дан испред Форума у Нишу седи дечак од око 10 година, лепо обучен, чист, плав са неком супер фризуром, држи у рукама букете цвећа, баш лепе, 100 динара, поред њега велика торба, празна. Занимљиво. Купила сам букет. 

јбг...ако имаш везу да га убациш код џонса да извештава о кемтрејлсима и феминим вагонима смрти...контактирај клинца

  Vidim da si informisan, sigurno ne izbijaš sa infowar.com ?

A što se malog tiče ne bi mu dao ni dinara posle te izjave.

mnogo srpske dece radi slično, alo koga zabole za Srbe.

Није мали блесав, видео како се стиче додатан приход 

Par meseci kasnije - ista meta, isto odstojanje...

Mali Nikola (10), heroj Beograda: "Teško mi je da gledam kako se mama muči"

Zorica Lazarević    | 13. 01. 2014. - 12:41h  izmena vesti 12:40h | Foto: Oliver Bunić   
"Beograđani su uradili mnogo za nas, ali i dalje na ulici prodajem crteže jer moja mama nema posao", priča mali Nikola Jovanović.


Na ulici prodaje svoje crteže
Svi ljudi sa naše liste od 15 predloga zaslužili su epetit heroja Beograda, jer je svako od njih na svoj način napravio podvig. A mali Nikola Jovanović je najomiljeniji među našim čitaocima jer se, kako su objasnili, podvizi mogu očekivati od onih kojima je posao da brinu o drugima ili ih je tome naučilo životno iskustvo, ali se takav dečak retko sreće.
 
Priča o herojima se sa našeg sajta proširila društvenim mrežama, na svom Tviter nalogu i košarkaš Marko Jarić preneo je, a prilog o našoj akciji emitovan je i na RTS-u, odakle su priču preuzeli i drugi mediji.
 

Nikola je dobio računar, besplatan internet i škole crtanja i fudbala

- Kupamo se tako što zagrejem vodu na šporetu. Ne smemo drugačije, jer nema uzemljenja, pa nas udara struja. Zahvaljujući dobrim ljudima smo znatno smanjili dug za struju, popravljen nam je i krov, pa više ne prokišnjava. Nikola je dobio računar, besplatan internet i škole crtanja i fudbala. Nemam reči kako da se zahvalim - kaže Snežana Jovanović (34), dečakova majka.
 
Nikola je skroman: mala soba samo za njega i “soni” za igrice. Njegova majka u međuvremenu je bila spremačica u školi, gde je radila kao zamena. Sada je opet bez posla.
 
- Bilo bi lepo da mama ima stalan posao i da ne moramo više da brinemo. Nije meni teško da prodajem crteže, a i ljudi me sad prepoznaju i dobri su prema meni. Nekad mi bude hladno, ali stisnem zube, samo da se ona ne muči toliko. Žao mi je kada je mama tužna - kaže Nikola.
 

Nikola sanja da sebi i mami obezbedi bolji život

Dečak je dobar đak u školi i sanja da jednom postane fudbaler ili policajac, pa da može mami i sebi da obezbedi bolji život.
 
- Drago mi je da su ljudi svesni koliko je moj Nikola dobro dete. Uvek sam ga učila da je svaki pošteno zarađeni dinar ogroman. I sama, kada nemam posao, odem na pijacu da prodajem starine - kaže Snežan, ističući da ne želi da neko pomisli da “iskorišćava dete jer nije sposobna sama da zaradi”.
 
Jedini siguran izvor prihoda je dečji dodatak od 3.000 dinara. Sugrađani su im popravili trošnu kuću da ne prokišnjava, a dečak je dobio računar.
 
U Francuskoj čuo za dečaka
Dok su naši reporteri razgovarali sa Nikolom i njegovom majkom, na vrata je zakucao Rodoljub Ristić. On živi i radi u Francuskoj i kaže da je na sajtu “Blica" saznao za sudbinu ovog dečaka. Otkupio je sve crteže od dečaka za 50 evra.
- Imao sam teško detinjstvo, baš kao ovaj dečak i sada sam dovoljno stasao da mogu da pomognem. Imam jednu godinu mlađeg sina i ova priča me zaista potresla. Došao sam na odmor i potražio sam porodicu Jovanović - kaže Ristić.
Desetak minuta kasnije, jedna Beograđanka donela je Nikoli kolače i boje za crtanje i od njega takođe kupila crtež. Nije želela da joj pominjemo ime.
 

Izvor: Blic

Шта причаш, таксе?

bitno je da su ganci sve ostalo je unutrasnje pitanje bangladesa

Biznis-ideja za klinca : a što tek aktovi dobro idu...
Uzgred,ima li mu majka nekih ozbiljnijih zdravstvenih problema...vidim da nije alergična na farbu za kosu ?

Pa, vidis da radi povremeno kao cistacica.
Medjutim, to je cudna stvar... i znam direktno iz nekih komsijskih prica... vise ni mesto cistacice u skoli\vrticu ne mozes da dobijes bez jake politicke veze.
Bez zezanja.
Cak vise ni belim zenama nije sramota da to rade.. jer ipak.. redovna plata, topli obrok, markica i 2 meseca fraj tokom godine...
Tako da je i taj posao koji su joj nasli izgubila jer je necija sestra, tetka, svalerka usla u odgovarajucu pol. partiju. (pogled ka starom dvoru)...

Sad su joj alternative da prodaje gace na ulici ili valja cigarete.
Ako nadje posao u nekoj privatnoj agenciji kao spremacica, bice dobro.
Mada, i tu je kriza... ljudi otkazuju ciscenje ulaza jer se nema para.

Iskreno govoreći,nisam odgledao snimak,izbegavam "srceparateljne priče" u kojima roditelji nisu oduzeti od vrata nadole,a deca ih izdržavaju.

Radi kad uspe da nadje posao.
I to je ono sto je krajnje zanimljivo.
Jeste, 90% Roma je problematicno, ali ovih 10% sto zele da rade dobijaju i zadrzavaju jako tesko poslove.
Plus se zahvalila onima koji su joj pomogli da pokrpi krov i pokrpili kucu, dali klincu besplatnu clanarinu za fudbal i sl.
I zena prakticno ne trazi nista, sem boljih uslova za klinca.

E, sad... cisto sumnjam da ce nju neki ministar pozvati na kanabe.
Ipak nije dr. mr. neke totalno promasene profesije...