Deca se odaju drogi zbog problema u porodici i školi :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Застрашујуће размере школске наркоманије

Најновије истраживање показује да је 19 одсто лебанских ученика, од 14 до 17 година, пробало хероин или га стално узима, док осам процената редовно пије жестока пића

Пиво најпопуларније: ужички средњешколци
(Фото С. Јовичић)

Лебане – Регионални координациони одбор за превенцију болести зависности спровео је протеклих дана анкету о употреби психоактивних супстанци у основним и средњим школама лебанске општине, којом је обухваћено 320 ученика, између 14. и 17. године.

– Анкета је показала да је 37 одсто ученика некада запалило цигарету, повремено пуши 13 одсто ученика, а стално 23 одсто ђачке популације наведеног узраста – открива за „Политику” Будимир Богдановић, педагог лебанске Гимназије и председник Савета за превенцију болести зависности у Лебану.

Према упоредним подацима сличног истраживања које је пре две године спроведено у овом крају, сада је за два одсто мање сталних пушача међу ђацима.

– Ученици најчешће пију пиво, а немали број ђака пиво и не сматра алкохолом. Највише сталних пивопија је у узрасту од 14. до 15. године, чак 52 одсто. Приближно је исти проценат ђака који су почели да пију пиво у десетој години, али и оних при крају средње школе – прецизира Богдановић.

Више од половине младих пивопија, опија се током године неколико пута, а после пива млади најчешће бирају вино – 12 одсто, док осам процената ученика редовно пије жестока пића!

– Испитивања су показала да је марихуану пробало нешто више од девет одсто анкетираних ученика, а 19 одсто ђака је пробало или стално узима хероин, што је готово истоветан проценат као и ранијих година. То упућује на закључак – истиче професор Богдановић – да досадашње мере у спречавању коришћења дроге нису дале очекиване резултате.

Забрињавајући је и податак да је граница првог узимања дроге померена са 16. на 13. годину живота, као и оцена стручњака да половина корисника дроге или неке друге психоактивне супстанце остају доживотни зависници.

Иначе, према подацима Полицијске управе, у току прошле и ове године у лесковачком крају умрло је шест младића од узимања превеликих количина опојних дрога, али се верује да је тај број најмање двоструко већи, јер родбина у већини случајева не дозвољава обдукцију настрадалих лица. Због продаваца дроге, многе породице стално живе у страху да деца која су некада користила опојна средства, поново не почну да се дрогирају.

Лесковачка полиција је током минуле године поднела 80 кривичних пријава против дилера наркотика, а 17 продаваца је приведено истражним судијама. Те године је заплењено више од два килограма дроге. Дилера има, то је јавна тајна, поред готово свих средњих школа, а окупљају се и у неколико кафића у граду. Корисници дроге признају да се на растојању од само једног километра у центру града може срести више продаваца дроге.
Данило Коцић

--------------------------------------------------------------------------

Родитељи не хају за дрогу

Ужице – Годинама се, скоро читаву деценију, озбиљно у Ужицу ради на превенцији болести зависности, највише међу основцима и средњошколцима, док не буде касно. Лекари и други стручњаци, током читаве школске године, трибинама и семинарима по школама упозоравају на погубне последице наркоманије, алкохолизма, пушења. Разговарају и са ђацима, али и са родитељима и просветним радницима, упућују их, објашњавају, подсећају. Некад се ова ужичка акција звала „Школа без дроге”, овде започета па широм Србије преузета, да би последњих година ове активности остваривала Општинска комисија за превенцију болести зависности.

И, показало се, има резултата. Како је на конференцији за новинаре рекао председник те комисије, неуропсихијатар др Зоран Димитријевић, директор ужичког Дома здравља, превенција успева, о чему сведочи податак да нема новорегистрованих зависника. Углавном су то у овом граду особе зрелије животне доби.

Ужице, додаје он, нема проблем наркоманије у основним школама и док неки други градови, суочени са све израженијом употребом дроге, отварају и метадонске центре, овде за то нема потребе. Ипак, не значи да је град имун на болести зависности. Наркоманија и овде стално прети, дроге је све више, а има, чини се, и подоста „лутања” надлежних у борби са том савременом пошасти.– Док наше акције млади углавном добро прихватају, уочавамо незаинтересованост родитеља, када је реч о овим превентивним активностима, посебно у средњим школама – објашњава Димитријевић – Рецимо, кад смо организовали семинаре о превенцији наркоманије и алкохолизма у Уметничкој школи дошло је свега осмoрo родитеља, у Економској исто тако, а у Техничкој (ту на првој и другој години учи 600 ђака) свега троје. на трибини у Медицинској школи није се појавио ни један родитељ! Ни међу просветним радницима свих основних и средњих школа, које смо такође обухватили нашим едукативним активностима, није био нарочит одзив. Заказали су посебно руководиоци школа, па и школски педагози и психолози којима је баш улога да ову врсту ђачких проблема решавају.

Од предузетих послова ове комисије, ваља поменути рад на едукацији целе генерације ученика рођених 1994. године, који се обучавају и прате све од петог до осмог разреда. Затим, све више се пажње поклања сеоским школама, у којима је, како су нека ранија искуства показала, склоност младих ка алкохолу израженија.

Организују се и садржаји који подстичу здрав начин живљења, попут актуелног кошаркашког турнира ужичких основаца. Спрема се и једна јавна трибина о наркоманији на нивоу града. Речју, како каже др Димитријевић, најважније је стално указивати на опасност, младе усмеравати на здраве животне активности, а стрпљење је у овом подухвату итекако потребно.

Политика