Deca samo traže da ih ne tuku

Istraživanje "Šta deca znaju o nasilju", koje je Unicef sproveo među učenicima od 10 do 19 godina, pokazalo da đaci u Srbiji smatraju da je svako dete bar jednom bilo žrtva zlostavljanja

Učenici u Srbiji smatraju da je svako dete bar jednom bilo žrtva zlostavljanja, a većina njih veruje da polovina dečje populacije preživljava neki od oblika torture, dok je svako deseto dete teže zlostavljano. U istraživanju "Šta deca znaju o nasilju", koje je Unicef sproveo među učenicima od 10 do 19 godina, bilo je uključeno 131 dete iz Nove Varoši, Novog Pazara, Priboja, Prijepolja, Raške, Sjenice i Tutina. Silvija Koso, glavni istraživač, rekla je da je cilj ovog projekta bio da se vidi šta deca znaju o nasilju, vrstama i učesnicima nasilja, terminologiji koju mladi koriste i porukama koje žele da pošalju roditeljima i vršnjacima.
      

Nasilje se tiče svih nas

Slobodan Lalović, ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike, smatra da prvo treba skrenuti pažnju javnosti na problem.
- Nasilje u porodici nije privatno, već se to tiče svih nas. Vlada Srbije priprema niz mehanizama koji bi trebalo da pospeše borbu protiv nasilja, ali ni najbolji propisi ne mogu pomoći ako mi ne promenimo našu svest. U pripremi je zakon o dečjem ombudsmanu - najavio je Lalović.
      
   
   

- Nismo pitali decu o njihovim ličnim iskustvima, već samo o tome šta misle o nasilju. Mladi su prepoznali tri vrste nasilja - fizičko, psihičko i seksualno, a zaključili su da su fizičko i psihičko zlostavljanje nerazdvojni. Za nas istraživače bilo je iznenađenje što su deca mnogo govorila o tome da ih nastavnici vređaju na ekonomskom i nacionalnom nivou, a bilo je navedeno i fizičko i seksualno zlostavljanje. Mladi su istakli da zlostavljanju i nasilju doprinosi to što odrasli nemaju razumevanja za decu, ne poštuju njihovo mišljenje, ponašaju se prema njima kao prema svojini... Oni misle da bi se problem lakše rešio ako bi odrasli razgovarali sa decom i ako bi imali više razumevanja - objašnjava Koso.

Kao zlostavljače učenici su najčešće naveli roditelje, nastavnike, češće muškarce i starije dečake. Deca izbegavaju da razgovaraju o nasilju jer ih je sramota, strahuju da im odrasli neće verovati, zatim da će se zlostavljanje povećati i da će biti izbačeni iz društva. Dosta mladih ne zna kome treba da se obrati i gde se nalaze te službe.

- Deca su navela da službe koje pomažu žrtvama nasilja treba da budu poverljive, da saslušaju decu i veruju im, a mladi traže da savetnici budu njihovi vršnjaci, grupe za samopomoć, sklonište za decu i dečjeg advokata sa kojim će doći u službu za pomoć da iz zastupa. Na kraju istraživanja deca su poručila roditeljima da ih ne tuku, da im veruju i poštuju ih i da više razgovaraju - kaže Koso.

An Lis Svenson, šef kancelarije Unicefa za Srbiju i Crnu Goru, istakla je da nema pokazatelja da je veće nasilje nad decom u Srbiji nego u drugim zemljama.

- Teško je proceniti koliko je nasilje prisutno u društvu. Sprovodi se anketa u raznim zemljama i tokom juna imaćemo više podataka o nasilju nad decom - objašnjava Svenson.


Izvor: Glas Javnosti \ M. J.

Deci malo treba, a to malo uvek nedostaje!!

Te neuprljane duse, najbolje znaju da definisu problem.
Treba im pomoci.