Ovo im je bila zastava skole

skolica u Kralja Milutina naravno u Beogradu

Ниси прочитала мој пост. Рекао сам да је смрдео на те чарапе, не да их је носио. Заправо, имао је увек добре чарапе. 


  Управо то брате 

Izvinjavam se

  zamisli da bas ti imas tih 110 kg...   da li bi se tada to isto pitao? 
ruzno je biti debeo..a nije ni zdravo al to nije razlog da nekog zezas 

Deca nisu nemilosrdna samo prema gojaznim vršnjacima... Nego prema svakom vršnjaku koji je na bilo koji način različit... naočare, proteze, ako je malo niži, sporiji, siromašniji, čak i bogatiji...

Deca su surova, a to je delom zbog vaspitanja (sve se nosi od kuće), a delom zbog toga što još uvek nisu usvojila sve poželjne socijalne norme. I, naravno, konformizam - ako se svi rugaju dečaku bez prednjeg zuba, rugaj se i ti, da se ne odvajaš od ostalih. Deca koja ne padaju pod uticaje ovakvih socijalnih pritisaka verovatno su buduće vođe.

Propade mi ambicija da budem vodja

Bambina je u pravu, ja sam bila mršava, pa su mi se ipak rugali i zlostavljali me na razne načine jer sam bila "štreber", jer nisam imala grudi u 7. razredu, jer sam imala "krive noge", jer sam "zrikava", smušena i lajava.
Zapravo jedan dečak me je uvek branio...sada je u vrhu jedne stranke...da, recimo da je ispao vođa.
Prilično su me ubili u pojam, trebalo mi je mnogo vremena da povratim samopouzdanje, however...nikad nisam uspela da se nateram da obučem minić....mada ogledalo se nikad nije bunilo.
Sve zavisi od mentalnog sklopa deteta i podrske koju ima u porodici.Moji roditelji nisu imali vremena ni razumevanja za te moje probleme, pa sam iz osnovne škole ponela prilične komplekse u odnosu na svoj fizički izgled.Dugo sam bila ubeđena da sam jako ružna i da nikad neću imati dečka itd.
Moje dete je na takođe bilo izloženo maltretiranju, doduše iz drugih razloga, ali uz moju podršku, a i uz mnogo drugačiji mentalni sklop od mog, ona je mnogo lakše "odbila napde".

Kod mene je jedan gojazan bio glavni baja u razredu i zavodio red nad nama ostalima do jedno 6-7 razreda. Samo da mu kažeš slovo D i odma te nabode.

Inače ovo što je Marko na prvoj strani je tačno i mogu da potvrdim iz iskustva. Bio sam slabić u osnovnoj i svaki put kad bih se žalio majci (valjda instinktivno jer mi je otac skoro hendikepiran za kominukaciju) ona odma "Zvaću roditelje! Idem kod direktora!". Tek sam stekao neko poštovanje kad sam poslušao ćaletov predlog da stisnem zube, skupim hrabrost i lupim šamarčinu nazad.

Takođe, do isto jedno 7 razreda bio sam kost i koža, onda sam kreno brzo da se gojim. Nisam baš gojazan, ali nisam ni kako treba. U srednjoj sam bio tkz "debeli" u razredu. To mi je skoro nadimak bio, i ako je u mom razredu išao još jedan sa oko 30kg više od mene. Šta ćeš kad si nepopularan.

Brana M pa logicno da si bila streber kad si mrsava, imas krive noge i nemas sise... sta ti drugo preostaje