Sve učestaliji slučajevi ubistava u kojima su akteri deca
Oružje posmatraju kao igračku


BEOGRAD - Dečja igra u kojoj je igračka pištolj samo prošle nedelje odnela je dva života, a tri porodice zavila u crno. U Jablanici kod Rožaja petogodišnji dečak hicem iz lovačke puške ubio je strica. Samo nekoliko dana kasnije M.B. (16) iz Beograda, u svom stanu u Homoljskoj ulici, kako je izjavio policiji, čistio je „magnum 357“, oružje je slučajno opalilo i metak je pogodio njegovog druga Aleksandra S. (15).

I dok je maloletni M.B. priznao ubistvo i detaljno opisao događaje koji su prethodili tragediji, petogodišnji dečak najverovatnije nije ni svestan šta je uradio. Za tragediju u Rožaju odgovorni su svi stariji koji su u to vreme bili u kući, smatraju u MUP-u.

- Kako je neko mogao da ostavi oružje, i to napunjeno, blizu deteta. I zašto pod budnim okom nisu držali i dete i oružje - konstatuju u policiji.

Iako se u prvom trenutku pričalo da je M.B. ubio druga iz „magnuma“ koji je vlasništvo dede Aleksandra S., to za sada nije potvrđeno i oružje je na ekspertizi.

Pištolj u školi

Koliko se kod nas vlasnici oružja nemarno ponašaju, ne brinu da li oružje bezbedno čuvaju, svedoči i nedavni slučaj iz Mladenovca. Osnovac star 13 godina četiri dana je u školskoj torbi nosio očev pištolj i sto metaka. Do tragedije, na sreću, nije došlo jer je ispaljeni metak završio u plafonu učionice. Nije, međutim, poznato zašto je otac pištolj i municiju držao u regalu u dnevnoj sobi, bez katanca, a za to je kažnjen samo prekršajnom prijavom.

- Redovno nadgledanje oružja i municije, koji su pod ključem, takođe je obaveza vlasnika - kažu u policiji.

Tragedije se dešavaju najčešće kada dete hoće da se pokaže pred drugom, izvadi očev pištolj i, ne sluteći da je metak u cevi, povuče obarač.

Psihičke posledice

I pre nego što istražni organi podnesu prijavu, najvažnije je detetu koje je nehotice ubilo čoveka pružiti adekvatnu pedagoško-psihološku pomoć, da tragedija ne bi ostavila dugotrajne posledice po njegov dalji život.

- Da li je dete doživelo traumu zavisi od toga kako se prema njemu ponašaju njegovi najbliži. Dete od četiri, pet ili šest godina najčešće oružje posmatra kao igračku - kaže za „Blic“ psiholog Tamara Štajner.

Prema domaćim propisima, maloletnici mlađi od 14 godina ne odgovaraju i protiv njih se odmah obustavlja postupak. Ali krivičnoj odgovornosti podleže vlasnik oružja i on može da bude osumnjičen za izazivanje opšte opasnosti, odnosno teška dela protiv opšte sigurnosti, za koja je zaprećena kazna od jedne do osam godina zatvora.

Advokat Goran Petronijević, koji je svojevremeno predlagao da se u Zakon o držanju oružja, pored teoretske, uvede i praktična obuka, kaže da lica koja žele da dobiju dozvolu za držanje oružja moraju da prođu kroz stručan lekarski pregled.

- Policija se sada pojavi na ulazu zgrade i pita prvog komšiju kojeg sretne kakav je taj koji je podneo zahtev. To je metod od pre 50 godina. Na taj način neko može da bude odbijen samo ako ga taj komšija ne simpatiše, a oružje će dobiti pritajeni psihopata koji je najfiniji u komšiluku. Zakonom nije predviđeno, ali policiji bi trebalo dati mogućnost da kontroliše kako ljudi čuvaju oružje. Nažalost, sve češće i deca stradaju igrajući se oružjem, iako ne bi smela da dođu u dodir sa njim - navodi Petronijević.



Izvor: Blic \ A. Ž. Adžić - N. B. Jaćimović