Ako ste ljubitelj helikoptera, verovatno ste s nestrpljenjem iščekivali davno najavljeni izlazak igre DCS Black Shark, na kojem već poduže radi ekipa iz Eagle Dynamics-a. DCS Black Shark je simulacija ruskog borbenog helikoptera Ka-50. Ono što je za Amerikance Apache to je za Ruse Ka-50, jurišni helikopter namenjen "uništavanju žive sile i tehnike", kako se to stručno kaže. Ipak, za razliku od Apache-a, Ka-50 ima dva rotora (u istoj osi), ali zato samo jednog člana posade (kod Amerikanaca je situacija obrnuta), koji je i pilot i onaj koji upravlja svim oružjem i svom elektronikom.

DCS Black Shark koristi engine iz LOMAC-a, doduše, nešto modifikovan, s detaljnijim i nešto dorađenijim terenom, a ima i novi letni model i veštačku inteligenciju. Ukratko, grafika nije loša, ali nije ni nešto naročito; koliko god bio dobar, ima već prilično godina iza sebe i u grafičkom delu kaska za Flight Simulator X-om, iako ne mnogo. Teksture imaju Lock On-ov preterano ispran izgled, a sve prednosti i mane grafičkog sistema ostale su kakve su i bile. Niska oblačnost i padavine i dalje usporavaju animaciju, kao i detaljan prikaz vode, što je kreatorima Lock On-a bio i ostao nerešiv problem. Isto važi i za veći broj navođenih raketa u vazduhu i veći broj eksplozija, mamce i ostalo. Da stvari budu malo iritantnije, igra koristi DirectX 9 i prema službenim podacima ne može da koristi procesore s više jezgara, iako u praksi na njima bolje radi. Na najvišim postavkama igre, na preporučenoj konfiguraciji ili čak i jačoj, animacija uglavnom ide u nekih 20-30 sličica u sekundi, ali kada nema previše akcije, već igrač i pratilac kreću s piste na zadatak. Očekujte da u moru eksplozija, mamaca, drugih letelica, zemaljske tehnike i ostalog to povremeno padne i u jednocifrene vode. Ukratko, za godinama star engine na novom hardveru moglo je to i bolje.

DCS Black Shark je pokvario i ono što je dobro radilo u Lock On-u, korisničke menije. Oni su sada iz nekog razloga eksterni program koji poziva sama igra, pa tako pokretanjem igre prvo pokrećemo meni, a tek kad krenemo u misiju ili kampanju, pokrećemo engine igre, koji nas onda malo vraća na desktop, malo u meni, pa tek onda kreće igra. Opšti utisak je da je sve to ružno. Zaštita je ista ona koja je bila u Flaming Cliffs - Starforce, jedan od najlošijih primera zaštite programa. Za 50 dolara, koliko košta legalni download Ka-50, u engleskoj (internacionalnoj) verziji igre dobijete pravo na 8 instalacija i 10 deinstalacija. Posle toga morate ponovo kupiti igru. Na službenom forumu oni koji se bune protiv toga budu proterani s foruma.

Dokumentacija koja dolazi uz igru je ogromna - Quick Start Guide (za brzinsko snalaženje) ima 56 stranica! Od toga je polovina posvećena zaštiti igre, načinu na koji treba reinstalirati igru, a da se ne potroši broj dozvoljenih instalacija (ako je na istom hardveru) itd. Druga polovina posvećena je samom pokretanju helikoptera. Bez obzira na to, taj brzi vodič je loš i nejasan, pa je bolje na forumu SimHQ-a pogledati brzi vodič, koji je takođe poduži, ali radi se o takvoj materiji da nije moguće biti kraći od toga. Iako postoje tzv. arkadni i simulacijski mod u igri, realno niko ko je nabavio DCS Black Shark neće izabrati arkadni mod, jer ovaj nema veze sa simulacijom, a simulacijski način je toliko težak da i oni koji vole teške igre moraju provesti barem nekoliko sati nad priručnicima i u treniranju pre nego što prvi put samostalno podignu i spuste helikopter. Misije u kampanjama nisu dinamičke, već granajuće ili poludinamičke, ali i dalje ostavljaju utisak sterilnosti.

Grafika je pristojna, ali ništa spektakularno. Letni model je neverovatno detaljan, sva avionska tehnika i svi sistemi naoružanja takođe. Nažalost, upravljanje svim tim preko tastature, miša i palice je toliko naporno da brzo dosadi. Trenažne misije su duge i dosadne i u stvari se radi o snimljenim misijama koje možemo prekinuti i uzeti kontrolu, kad smo, tobože, sve shvatili i zapamtili. Balistički modeli nevođenih projektila (topovi, mašinke) su odlični. Zrna rikošetiraju od objekata na zemlji i same zemlje i prave ogromnu rupu i tamo gde to ne bismo hteli. Modeliranje oštećenja je odlično urađeno, grafički i s aspekta fizike, baš kao u LOMAC-u. Takođe, pohvalna je i mogućnost korišćenja više monitora za prikaz podataka iz kokpita, iako to dosta usporava framerate.

DCS Black Shark je preskup za ono što nudi, ima jako lošu zaštitu, misije mu imaju sterilan, trenažni izgled, koji pre pristaje profesionalnom simulatoru nego nečemu što bi trebalo da bude i kompjuterska igra, a on-lajn dokumentacija je loša. Ne postoji mogućnost dodavanja vlastitih letelica, mrežne igre na Internetu su retke, a serveri slabo posećeni. Ukupno, DCS Black Shark je igra pravljena za određenu populaciju igrača pa ne očekujemo njegovu veliku popularnost među širokim narodnim masama uprkos nekim dobrim tehničkim rešenjima, dobrom izboru teme (Ka-50) i ponekom zgodnom detalju. Koga zanima ovaj žanr, već ima DCS Black Shark instaliran na svom računaru, a svima ostalima savetujemo partiju nečeg drugog.


Izvor: Krstarica

Imam toliko veliku zelju da igram ovu igru ali ne mogu