Fala Mare
Anea.. ovdje se baš potrefilo da se radi o starijoj majci, ali eto, kao što kažeš daleko je od pravila. 


Munka, tako i djeluju  

A njihov 'smještaj' u ustanove? Kako se to radi, tj koliko često? Kad ostanu kući, kod roditelja, da li uzimaju neku terapiju, koliko je da kažem..teško imati takvog člana porodice? Pošto agresiji nisu skloni, koliko skontah

Ljudi, ne zamjerite ako bude glupih pitanja, ovako sam o Jehovinim svjedocima isto izučavala, jer sam mislila da znam 'sve', pa kad su došli 2 dana sam istraživala k'o blesava

A ovo me baš zanima, jer lično nisam imala dodir sa njima, znam preko biologije, tj same teorije ponešto ali ovako gotovo ništa konkretno, kao što je suživot sa njima i njihove navike

To oko smestanja u dom je poprilicno skakljivo pitanje...

Svaka porodica u kojoj je neki clan van norme... izlozena je velikom stresu...
Deca sa Daunovim sindromom zahtevaju punu posvecenost... jer ih je potrebno provesti program koji ce do maksimuma izvuci njihov potencijal... Naravno, sve se to radi uz pomoc psihologa, psihijatra, logopeda, lekara, defektologa... etc...
Ali potrebno je puno raditi...

Osobe sa Daunovim sindromom... kao i autisticne osobe ne vole promene sredine i rutine... to ih uznemiruje...

Danas se ide na humani metod... odnosno.. da takva deca ostaju u porodicama... ali... opet.. porodica mora da saradjuje sa psihologom kako bi se roditelji, braca i sestre psihicki sacuvali...

Nazalost... njihove porodice su cesto prepustene same sebi... i nastaje veliki problem kada roditelji ostare i vise ne mogu da se staraju o takvim osobama..
Alternativa je slanje u dom ... sto je u neku ruku prakticno resenje jer peres ruke, ali pitanje je koliko je to humano... u nasim uslovima...

Doduse, kao sto rekoh... u Srbiji postoji par projekata i ustanova u kojima takve osobe zive samostalno uz asistenciju kucepazitelja u toku dana... imaju posao... socijalni zivot i sve ostalo...

Баш сад да знам како је живети са њима и не знам, али имаш гомилу документараца о Дауновом синдрому и како се живи с њим...
Колико сам ја схватио могу они и радити и функционисати нормално али зависи од случаја до случаја...
Неки боље функционишу и од нас нормалних...

Pa ne, sve ocekujem da sledeci put pitas nesto tipa "E ljudi, kako se povlaci kazance na WC solji"  

Mislim OK, ali za dosta informacija imas net i mozes fino da se informises.  

Radio sam sa istima pa:

Imas negde specijalizovane ustanove tipa Domovi. Kod nas u Paracinu npr. imas dnevni boravak koji se sponzorise iz nekih fondova. Budu tu prepodne i popodne i strucno osoblje radi sa njima a kasnije ih roditelji uzimaju pa budu kuci. Kao vrtic. Agresiji nisu generalno skloni ali je generalno tesko raditi sa njima mada se vrlo lako okupiraju necim i mogu se zainteresivati za neki rad. I mogu te dosta iznenaditi, npr. jedna devojcica je uprkos mantalnoj zaostalosti naucila tkanje na onoj masini i ume da pravi bas fine stvari.  

Nas jedan kucni prijatelj ima unuce sa tom bolescu. Tezak zivot i uopste nije lako nositi se sa tim. Zamisli da zauvek imas dete samo sto je to dete odrastao covek sa mozgom dvogodisnjaka. E otprilike tako.  

Imaju terapiju ali ne postoji efikasna terapija za izlecenje istog za sada.Najcesce se svodi na poboljsanje metabolizma i mozda otklanjanje nekih simptoma...

I ovo je net... i ovde moze da se infromise...

ds ide obicno u kompletu sa drugim obolenjima, tako je klinicka slika uglavnom sve losija vremenom
mnogi slabo cuju ili uopste ne cuju, gotovo svi imaju poremecaje srcanog ritma, problemi sa kostima itd..
licno mislim da je veliko opterecenje ziveti sa tim i brinuti se o takvoj osobi
ja znam jednu devojku, mamine drugarice starija cerka, ona je toliko divna, stalno se smeje, mazi te po kosi i ljubi te u obraze, u ruke, u rame, pa se usnjufka kod tebe, svima kaze da su dobri, lepi, da li mi mislimo da je i ona lepa kao mi,  grli ljude na ulici, daje im cvece..
ja kad se sa njom vidim placem nedelju dana posle, to je bice jedan andjeo, bezgresno stvorenje, jedno cisto dobro eto tako.. to treba videti i doziveti
i tako znam ih jos nekoliko, isto su jaaaako dobra i poslusna deca, vredna itd.. svi imaju tu karakteristicnu dragost, ne znam kako drugacije to da opisem

Niko nije ni rekao da ne moze samo joj dajem sugestiju da koristi pretragu pre nego sto dodje i postavi temu jer moze brdo stvari da nadje...

Evo joj npr. i u Burek pretrazi...

http://forum.burek.com/daunov-sindrom-t79727.html

http://forum.burek.com/daunov-sindrom-otkriju-pre-rodjenja-t68885.html

Ја знам лика који има ову болест, зна га много људи ишао је много често на утакмице Партизана, и то показује да они имају могућност у неком ранијем добу да воде колико толико нормалан живот и да тај синдром уз лекове буде па скоро невидљив, мислим делимично по понашању, док у цртама лица можеш видети да болује од тог синдрома. Ево сад нпр чим је мало остарио и у неком периоду заобилазио лекове већ је много тежа ситуација, не излази из куће, не може баш сам да се пази и тако, и нажалост тешко да ће живети још плафон десет година, а сад има око 30-ак ако се не варам, али тај човек је толико ведар, насмејан и дружељубив, цело Краљево га зна као таквог.

Hvala vam puno na konkretnim odgovorima, bili ste mi baš od pomoći! 

Sad baš nešto tražim o autizmu i povlačim paralele, mada kod autističnih ljudi nema fizičkih specifičnosti, a i mozak im je mnogo razvijeniji, je li?

Marko, da ne spamujemo temu, u prvom postu sam objasnila , a tebi  hvala na odgovoru koji si posle iskucao, čime si mi odgovorio na ono što me zanimalo 

ne povlaci paralele izmedju autizma i ds, to su neuporedive stvari