A zašto ne bi slavili Dušana ili neku pobedu?

Pa mislim da bi za Drzavu Srbiju trebalo da se odredi neki datum koji se tice nje, a samim tim i svih Srba kojima je ona matica. Bilo to pre osmanlijskog osvajanja(6.decembar dan autokefalnosti crkve Npr.) posle osmanlija ( Sretenje, ili dan nezavisnosti), a pored toga bi mogli i da ubacimo proslavu proboja Solunskog fronta, oslobodjenje od nacizma itd. Uvek se dicimo istorijom, pa da li je onda normalno da ne moze da uspostavimo ni jedan datum braco moja... tuga

Nisi me razumeo braticu Sahaline. Nisam ja rekao da mi nemamo, nago sam skrenuo paznju upravo na to da imamo, a ova dusmanska vlast ne zna ni jedan da proslavi svecano i dostojanstveno.

A reci mi molim te koji narod i koja drzava nemaju mitove? Mitovi nam daju osecaj neceg veceg i bitnijeg od ovozemaljske realnosti i oni nam daju nadu! Nadu da prezivimo kada je tesko, snagu da branimo sebe i svoje kada na nas udare! U neke stvari ne treba zadirati! Svi znaju u koje samo neko ima interesa da pokvari i unisti ono sto je najsvetije. Narod bez istorije i mitova ne postoji!

ja kazem da mi ne znamo sta je lazar odabrao na onom svetu?

Е овде смо се сложили. Око душманске власти. Само није да она не зна, не треба ту никако специјално знање, треба само воља и жеља коју она нема и зато је и понела такав епитет, око кога смо се сложили.
Наравно да има пуно датума, ако не можемо да се похвалимо економијом онда бар историјом с пуним правом можемо и нашом светом Српском Православном Црквом која је била саставни део државе, док смо је имали.

Позивам све да добро прочитају 3 претходна клићина поста на овој теми и видећете шта вам причам сво време, чак му је и терминологија апсолутно индентична са овим " невладинм организацијама " јелте Срби су " митомани " па пас они морају деконтаминирати и отрезнити, или на неким другим темемама " људска и грађанска права и слободе ", трице и кучине.
Шта ће мени људска и грађанска права и слободе кад немам Државу у којој та права и слободе могу да уживам, истих би се исте секунде одрекао у корист Државе кад би знао да ће да забране " невладине организације ", организације педера и лезбејки, протерају амбасадоре држава које су нас демократски бомбардовале, да ће да крену војно у порватак суверенитета, територијалног интегритета и политичке не зависности на читавој територији Србије, што им је и Уставна обавеза, и зашто сам ово написо па зато што би тај дан славио као Дан свих Срба, дан васпостављања Српске државности., подједнако важан и значајан као благородни 15.јун.1389!!! 

Može, i treba da se slavi i obeležava više značajnih istorijskih praznika.  Ja bi recimo obeležio Kosovski Boj kao datum koji je obeležio kraj srednjevekovne srpske države, zatim ustanke iz 1804 i 1813, pa priznavanje nezavisnosti Srbije iz 1878, i na kraju pobedu u prvom svetskom ratu. Iz jugoslovenske faze bi obeležio 9. maj kao dan pobede nad fašizmom, i na kraju dan usvajanja poslednjeg Ustava. Takođe bi na nivou vojske trebalo da se obeleže značajnije bitke koje je vodila srpska vojska, recimo boj na Mišaru, Čegru, Bitka na Bregalnici, Kolubari, probom Solunskog Fronta, itd. Mada generalno bi mnogo značajnije bilo da se ti važni istorijski događaji istretiraju dobrim filmovima ili da služe kao inspiracija za umetnike. Slavio se nekada i Titov rođendan kao najznačajniji u državi, pa danas nikom ništa. Kad se važni istorijski događaji predstave kroz dobar filmski zaplet, ostavljaju mnogo dubljeg traga u svesti ljudi nego državni priznici, na kojima političari pročitaju neki govor i samo smori klince, koji posle toga to doživljavaju kao dosadnu obavezu i demode stvar. Ameri znaju kako se to radi. Bitka kod Alamoa, Litl Big Horn i slične zaebancije su deo američke mitologije na kojima počiva Američka nacija. Al ne zbog govorancija, nego zbog filmova koji su Ameri snimili o tome. Suštinski, to su praktično minorne bitke, ali je od njih stvoren američki folklor. Kad je Sloba došao na vlast, snimili su Kosovski Boj za neki mesec dva dana. Malo recitovanja i neprofesionalne odrađene scene bitke su odmah pokazale kolko je Slobi i SPSu stalo da nacije i nacionalne kulture. Ej ... pa to je događaj i mit na kojem postoje srpski jezik i nacija, i na to je trebalo da se skuca 40-50 miliona dolara, da se dovedu stručnjaci za scene masovnih borbi, da se napiše jak scenario, i da se film radi i 3-4 godine ako treba. Ne, nego skarabudži forme radi, da bi mogli da se malo busamo u grudi junačke i sve u redu. I posle se ljudi pitaju što se omladina odriče nacionalne istorije i identiteta. Mora to da se gradi i da se na tome radi. Nacionalni mitovi su značajna stvar, čak iako su mitovi, kao što je mitologija uopšte značajna za kulturu čovečanstva generalno.

a sta je sa bitkom na kadinjaci? zasto nju ne bi obelezili?

Опет ви о филмовима  

Јел Косовски бој био филм или збиља немогу да верујем, шта пишете, ал добро вероватно је био заиста добро урађен кад сте се за њега толко залепили, па вас боде ко прстом у око, мада можда смо могли од браће амера да тражимо стручњаке за сцене масовних борби, расвету, пиротехничаре, шминекере јелте да нам свети Лазар буде још лепши ил шта већ  

Ne bi imao ništa protiv da to nije i komunistički mit, a koji se u našim uslovima pokazao i kao izuzetno antisrpski. Pored toga, Užička republika je i simbol bratoubilačkog rata između komunista i monarhista, i više je pokazetelj jedne velike istorijske greške srpskog naroda. Zbilja je Sahalin, ali nije to toliko bitno, postoje mnogi događaji koji su zabeleženi u istoriji, ali nisu ostali zabeleženi u svesti naroda. Kosovski Boj je ostao zabeležen kroz narodnu umetnost gde su kosovski junaci postali svojevrstan mit na kojem je izgrađena srpska kultura. Poznato je da je izdajstvo Vuka Brankovića veoma klimavo, i da istorijski izvori ne pokazuju da je Branković stvarno izdao na Kosovu Polju. Iz nekih razloga Brankoviću je narodna pesma dala ulogu izdajnika, da li zato što je imao pretenzije na krunu ili šta god, ali je to više simbol cepanja Srbije među velikašima, zarad vlasti i bogatstva, zbog kojeg je Srbija najviše i pala pod tursku vlast. Marička bitka je po svemu važnijii događaj u istorijskim razmerama, ali je za nacionalnu kulturu i uopšte današnju srpsku naciju Kosovski Boj važniji, upravo na mitu koji je oko te bitke izgrađen. Nacija je pre svega kultura, znači jezik, pesma, muzika a nacionalni rezultati su deca i sportisti koje taj narod daje. Naša kultura je nastala od narodne poezije koja se insipirisala Kosovskim mitom. Ako Mit posmatraš kao realan istorijski događaj, onda dobiješ sliku u kojoj će ti neki taj događaj predstaviti kao sukob dva feudalca oko zemlje i seljaka koji mogu da se oporezuju. Svaki narod ima svoje mitove, junake i heroje i čuda, i potpuno je besmisleno to negirati i u Srbiji se boriti protiv toga. Ali to moraš i da usađuješ u narod, a najbolje se nacionalna mitologija u narod urađuje umetnošću, što nisam ja smislio, nego ti je upravo primer Maričke i Kosovske bitke najbolje objašnjenje za to. O Marici se malo ili nimalo pevalo, a o Kosovu dosta pa je Kosovo na kraju postalo važno i zadržalo se u svesti naroda. Ako hoćeš da se vratiš na Kosovo, mora o Kosovu da se snimaju filmovi, prave pesme i muzika. Dal će sad jedan klinac kad upali TV da ti radije pogleda Bitku na Alamou ili slobin Boj Na Kosovu, ne treba puno pameti da se zaključi. E od tog klinca nećeš da dobiješ Srbina, nego Amerikanca koji govori srpski i kome je Dejvi Kroket veći junak od Banović Strahinje. Voleće Čedu, a Sonja Biserko će mu biti intelektualni gigant.