ja mislim da je strah od svega toga sto je Anea nabrojala u svakome, mnogo vise nego sto smo spremni da priznamo i samima sebi a kamoli drugim ljudima u nasim zivotima, pa i roditeljima  

mislim da su strah od samoce, nemogucnosti da se oslonis na jedno zivo bice ikada, nemogucnosti da ti iko pomogne bezuslovno a mozda cak i uslovno.. strasno ozbiljne psiholoske traume, koje coveka lome a neke i sasvim slome, poput ove spomenute Dare kojoj ovde odajemo postu  

licno ne mislim da je svako samoubistvo zbog ljubavi, hajde da kazemo to "zbog ljubavi" uslovno.. - u stvari zbog psihicke poremecenosti, a to kazem jer ne mogu ili ne zelim da svrstavam ljude koji su slabi, karakterno, psihicki, nesposobni da sagledaju i slicno, uvek u one koji su psihicki oboleli. Mislim da na svetu postoje slabi ljudi koji ne umeju da zive zivot. Zivot inace nije ni malo lako ziveti, a mi ga komentarisemo iz topline doma, na maminoj supi iz fotelje. Kakvih sudbina ima, mi slusamo na televiziji i citamo u novinama, eventualno nam neko isprica za nekoga koga poznajemo.

Mi nemamo pojma. To je moje misljenje uvek bilo kad su ovakve stvari u pitanju. Pretpostavicemo, iznecemo svoj sud, pa i psiholozi sa ogromnim iskustvom ce mozda izneti dijagnozu. Ali realno niko od nas nema pojma kako je biti u kozi bas tog nekog mucenika koji se bori da mu glava ostane iznad vode.

Pa, taj strah sigurno postoji, ali to ne znaci da cim neko nestane iz nasih zivota treba da guramo prste u steker...

Rekoh... to su nezreli ljudi...

Gomila nas je pregurala i mnogo gore stvari u zivotu od jedne propale veze, pa smo jos uvek zivi... i relativno normalni...

pa to, nezreli, slabi, na ko zna koji nacin jadni i nesposobni.. ali ne mogu da verujem da su svi psihicki poremeceni, jer to bi onda bila jezivo losa statistika..

mislim ova se sigurno nije ubila zbog toga sto je ostala sama, jer smo iz price saznali da je preporucivala svom muzu razvod braka, ali da ga on podnese jer ona nema snage.. verovatno se ne bi ubila da su se razveli, mozda bi joj bilo uzasno, ali da je on nacinio taj prvi korak, onda bi se mozda i pomirila sa tim, ovako ispada da se ubi zbog toga sto je on bio toliko nehajan, hteo je za sebe, a varao je na svakom koraku.. znaci mogla bi bez njega u nekom scenariju koji je ona zamislila u svojoj glavi ali u ovom nije mogla, znaci jbg mozda se stvarno i ubila da njemu navuce bedu na vrat, to nije redak slucaj, ali cini mi se da je ova imala psihicki problem 

JBM ti Grbavicu jel znaš, samo Sarajlija može da me nasmeje pričajući o samoubistvu. Gori si od Tventina Karantina.

Iako je instikt samoodržanja nešto suštinsko svakom čoveku i sebičnost u razumnoj meri je nužna za opstanak ipak svako od nas skoro svakodnevno sebi postavlja ona ontološka pitanja zašto sam tu, čemu sve ovo. E sad kod većine nas ima i nekih makar parcijalnih odgovora tipa mama, tata, dečko, dete, kuče,... Ova tvoja poznanica Dara valjda je sve te veze prekinula voljno ili nevoljno i pretvorila se u senku.

Slažem se da je to bolesno stanje svesti, da je to eskalacija pasivne agresije. I mi svi smo se potrošili na ovom balkanskom prostoru samo su nekom od tog trošenja nikli zubi i kandže a neko je razvio žlezdu sa sumpornom kiselinom. U svakom slučaju kad pođete na livadu nemojte bacati tetrapak pod krušku, ima da nikne ruža iz njega pa više nećete moći od trnja da seedite u hladovini.

To da su samoubice bolesne to je toliko neozbiljno za komentarisanje da je to...ponovo...smesno...

Ja ne vidim sta je tu bolesno....

Jedino nerazumevanje i cin koji je za plitku svest apsurd...i ne moze da ga prihvati....

Pa, ja samo mislim da im ne treba stajati na put...

Hoces da se ubijes - slobodno...

Sta je tvoj izbor: zilet, davljenje, vesanje, skok sa visine, trovanje monoksidom, guranje prstiju u steker... sta god... Just do iti!

Ja mislim da je to prosto podsvesno tesko prihvatiti....u svetu gde se zivot sveo na "opstani"...

Ne rade oni to zato što žele. Oni to rade jer, iz ovih i onih razloga, ne znaju za druge opcije, ne vide ih u tim trenucima. Naravno da su u pitanju ljudi sa psihičkim problemima (što ne znači odmah da su ludaci, svi mi, u nekim periodima života, možemo imati NEKE psihičke smetnje).

Želudac mi se okrene kad čujem da se ljudi o tome izjašnjavaju "ja sam za", "ja sam protiv", "po mom mišljenju oni su/njih bi trebalo" i slično. Alo, ne radi se tu o vašem mišljenju, radi se o veoma specifičnom psihičkom stanju koje mora i treba da se tretira vrlo pažljivo i ozbiljno.

Čak i kad su suicidni pokušaji u pitanju (i to oni koji služe isključivo privlačenju pažnje), i to je ozbiljno stanje, jer zamislite dokle sve treba da ode pa da neko na taj način traži pomoć. Ozbiljne su to stvari, a vidim da se ovde olako pominju.

Da si samo jednom u životu sela i popričala sa suicinom osobom, da si čula šta ona govori, kako ona misli, šta oseća, kako gestikulira... ne bi ovako nešto nikad napisala.