Šta je to kulak

   Da l' prodje dve pune godine od oslobodjenja, ne mogu ti tacno reci -. laje pseto i salece, oce da otkine. Ko li je sabajle?
    Vidider, Milutine, ovo nije ni na tvora, ni na lisicu, ovo je ko na. neku vojsku - moja Zivana se zagleda u me, teknulo je nesto .
   Koju vojsku sad, rat je proso? - pridjem prozoru i pogledam, a ne vidim,sneg vitla, te ja ogrnem gunj pa izadjem u avliju. Kad, imam sta videti -. Bora Juris doso mojoj kuci. Stoji u avliji sa jos nekoliko ljudi, naoruzani .
   Sta je ovo, Boro, kaka je ovo tevabija, jesu li ovi ovde cerez tebe, ili. cerez mene?!
    To je cerez kukuruza i cerez senice - kaze Bora - mora da se oduzima,. cica Milutine .
   Da se oduzima, jakako! De god je vise, pa i da nije bas vise, nego da. se moze umanjiti, ali svi da trpimo - ne mogu ja vas uciti, vi ste, kazem,ustali za jednakos da se bijete, nemoj da se dogodi da neko tamo ima vise. i bolje nego sto mu je potrebno na ovoj oskudici. Nego, Boro, nemojte. stajati na tom kijametu, prvo u kucu svratite, kako je i red, pa onda da. poslujemo. On ne tede, vidim ja da se postidjuje, pa mi cisto krivo; dok. bese za vreme okupacije, on malo-malo, pa ga eto, sa svojima, onda mi je. kuca zbog njega mogla izgoreti, a sad mu, u miru, neugodno u kucu da. navrati. Sve zabasuruje moj poziv .
   Kod nas, cica Milutine, veli, i ministri jedu ko i narod, nista bolje. - jos on prica ko sto je u ratu prico, ko da sam ja dete, ko da se ja nisam. naslusao prica u ratovima; jedno se u ratu prica, drugo se u miru dogadja,tako je od kako je gavran pocrneo .
   Iz tvoji usta u bozje usi, Boro - kazem, a ne smem reci da mu ne verujem Mlogo se oni ljute kad im se ne veruje .
   Moram da ti pogledam kos i ambar, da vidim imas li kakvi viskova, cica. Milutine! - uzvrpoljio se Bora Juris, sve nesto ustranu gleda; ne moze mu. ni biti prijatno, poznajemo se .
   Pa dobro, Boro, zar ti meni ne verujes, zar je dotle doslo? - pitam ga,a ne smem ga upitati kako bas on da mi dodje, zar nemadose kojeg drugog,manje slavnog i junacnog, za taj komordzijski posao. Zar je zbog toga Bora. ostavio svoje bogoslovske skole i crkvu i zar je zbog toga on svoje ime. promenio - a zvao se Borivoje Garasic, rekao sam ti, dok nije postao Bora. Juris, mada ja ne znam zasto se nije mogao boriti i pod onim predjasnjim. imenom, pod kojim su se borili i njegovi stari, bogami, nista losije od. njega. Kazem mu, krivo mi - zar ce svoju slavu i junastvo sad po ambarima. i kosevima da utrosi. Idem za njim, a on zagleda u ambar, pod tumbase, pa. u kos. I opet pita: Da nemas degod zita skrivenog?
    Cujes, Boro, da mene nije kogod potkazao da sam zito sakrio? - pitam. ga, sta znam, ima sad ove dece sto potkazuju. Eto, Ziku Skocajica prijavio. sin de je zito sakrio. Tako je vreme nastupilo, deca oce da napreduju, a. to se ponajbolje postize kad rodjenog oca prijavis, sta se moze, deca su. deca .
   Nije te niko potkazao, cica Milutine, veli mi Bora, nego je u zitu sad. oskudica i glad je na sve strane .
   Sta je tu je, Boro, uzmi sto imam, a ja nikom ne mogu zito dugovati pre. nego sto sw pogodimo da mu isporucim, a pogotovu ne mogu dugovati zito koje. nemam .
   Bogami, cica Milutine, tu ti ja ne mogu pomoci, ko ne izmiri zaduzenje,morace u aps, ovo je sad borba protiv kulaka .
   A sta ti je to kulak? - pitam ga, jer covek koji treba i mora u apsu. da lezi i, moze biti na robiju da ide treba da zna sta je i ko je. Ja, Boro,podosta pamtim, a dosta sam i od nasi stari sluso, kazivalo se i prepricavalo. se, bilo je svakojaki ljudi, imali smo svakojakog dobra i zla, bilo je razne. casti i dobrote, a ni u pogane se nije oskudevalo, ama za tog kulaka nikad. ni cuo nisam .
   Kulak, to ti kod Rusa znaci domacin - objasnjava mi on, vidim ja da ni. njemu nije pravo, postidjuje se, ali od moranja tvrdjeg grada nema .
   Dobro, Boro - pitam ga - zasto ja tebi zito ne bi predao, za koga da. ga krijem, da mi nije potrebno da ranim brave sinu za svadbu, da ga ne. cuvam unucad da ranim? On samo manu glavom, ne odgovori. Valjda je njemu i. teze nego meni. Sramota coveka. Nismo mi pod ovom kapom nebeskom od juce.. Na istom se groblju saranjuju i moji i njegovi vise od dvesta godina; ziveli. smo kako dolikuje, a njemu sad zapalo da prevrce po mojim zgradama, da trazi. ono sto zna da ne moze naci. Al eto, on mora sto mora. Cisto mi ga zao. Za. ovake poslove nije trebalo odredjivati Boru Jurisa, niti ikoga od ljudi. ovdasnji, ne treba da se zamera komsija sa komsijom, ne moze biti korisno. za narod i drzavu ako se rasture komsiluci i prijateljstva; nije prd dobro. ako se u tome oskudeva; za take poslove trebalo je dovoditi druge ljude,odnekud sa strane, iz drugi krajeva, a najpodesniji bi bili Turci, Nemci,Madjari, Bugari, il Rusi, brate, ti kulaci su njini, oni su sa njima dervili .
   U tom lupi kapija. Bogami, jace nego obicno. Znam ko je - Vasilije ko. bi drugi .
   Bora Juris se kao trze. Ne bi mu pravo. Poznaje on Vasilija, a ovo sto. se dogadja i nije bas za neki seretluk .
   E pa, Milutine, ti nemas zita - uzurba se Bora Juris. Ti ces morati u. aps .
   Kazem ti, sinovce, tako mi rece, da cu morati u aps zato sto nemam. zita. I zuri se, a u Vasilija i ne pogleda .
   Ja ne verujem. Kako da idem u aps i zasto sinovce! Nije aps mala stvar To i deca znaju. Mlogo je to velika uvreda. Racunam, nije nikakoj vlasti. preporucljivo dacveli svoj narod. Ne verujem mu, bogami - nisam nikud iz. kuce izlazio pa i ne znam sta se u narodu radi .
   E pa, Boro - dovikuje Vasilije, ne da izmaci Bori Jurisu - ti ces daleko. dogurati; ako vako nastavis, imacemo mi Sumadinci svog ministra .
   Meni neugodno, bogati. Kako to mislis Vasilije, zar onaj koji nam ambare. prevrce i koji nas apsi da nam bude ministar? Zar tako mi da imamo svog. coveka?
    A Vasilije se ceri i pokazuje za Borom Jurisem. Naki ce, veli, najbolje. da napreduje .
   Ja stojim i mislim: boze, Bora je mojoj kuci dolazio dok su njega i. njegove proganjali  da l' je moguce da se vako brzo ljudi menjaju?
    Vasilije ko da cita moje misli. Milutine, veli, mi otpadosmo ko trinesto. prase. Dok su kuce gorele i glave letele - gleda vasilije sve tamo kud ode. Bora Juris - dok se bez nas nije moglo,oni su nas u zvezde kovali, a sad. smo mi deveta rupa na svirali. Sve on tako, a ja se mislim: da l' oni to. svojom pamecu nesto misle, il oce da lice na rusiju i njine komuniste; da. l' oni to tako moraju, il ne znaju kako bi drukcije .
   Ajde, Vasilije, u kucu - zove ga Zivana. A on ce meni: Ajdemo Krstinoj. kuci da im se u zalosti nadjemo .
   Kojoj zalosti, kojem Krsti?
    Krsti Tijovicu, presvisnuo jutros .
   Cekaj, bre, Vasilije, zasto je presvisnuo?
    E pa, kad te rodjena unuka potkaze, sta ces nego da presvisnes .
   Potkazala ga za zito, ko i Ziku Skocajica sin? - pitam .
   Nije za zito, za drugo. Krsta grdio vlas, a unuka ga prijavila. Krstu. pozvali, saslusavali ga u varosici pa ga pustili. On se vratio kuci, i. presvisnuo, jutros ga nasli ladnog .
   Necu da mu idem - kazem. Nije Krsti bilo teze nego meni. Njega je, barem. imao ko da izda, mene ni da izda nema ko. Kamo srece da mi je sin ziv i da. imam unuku, pa neka me potkazuje. Kad je tako vreme doslo da unucima koristi. ako svoje dedove izdaju, ako im je i to neka racunica - pa nek izdaju .
   Al opet, nije mi milo sto unucice tako lasno potkazuju svoje dedove,nije to u redu, nesto nije kako treba il sa dedovima il sa unucadi. Ne. verujem da je to dobro ni za svet koji treba da se oslanja na unucad koja. dedove potkazuju; to ne moze biti neka lepota i siguracija. 

Ne vredi nam da zavidimo lopovima

    Moja Zivana nikako da razume, cudi se - kako to ja moram u aps zbog. zita. Ti, Milutine, nisi lopov, ti si, kaze, domacin, zasto da te apse? -. prosta, nepismena zena, krsti se. Jesu li oni krsteni, kad si ti sta ukro!
    Ne apse oni mene, Zivana, zato sto sumnjaju da sam lopov i da sam tudje. zito krao, oni mene apse zbog mog zita koje nemam. I ne apse oni mene ko. srpskog nego me apse ko ruskog domacina, apse me kao kulaka .
   Je l' moguce da te i to strevi, Milutine, zar je dotle doslo?!
    Tako je vreme, Zivana - ocu da je urazumim i utesim .
   Moja Zivana me gleda, gleda, pa se opet prekrsti: Cega su se, veli,dosetili, da te apse, a da se ne mozes ni zaliti, jer ti nisi srpski, ti. si ko ruski domacin - zbunila se moja Zivana. Ti bi, Milutine, mogao da. se zalis, samo  ne znam sad kome .
   Nemoj se, Zivana, muciti, nego mi spremi ponjavu kaka je coveku u apsu. potrebna - a sve pogledam na strazara, teo bi da vidim kako je njemu, mora. on znati da ja nisam za aps .
   A moja Zivana se krsti - spremi mi stvari i krsti se. Pozdravlja se sa. mnom i krsti se, gleda za mnom niz sokak i krsti se - prosta, starovremska. zena .
   Kako bi bilo da ne idemo kroz selo, videce nas ljudi, nego da udarimo. atarom? - pitam strazara. On pristade, vidim odgovara mu, da se ne. postidjujemo, obojica .
   I kroz varosicu da ne idemo,poznaju me ljudi, a poznaju i tebe, znaju. ljudi da ja nisam lopov, sramota me, a ni tebi nije ovo za neku diku, znaju. ti ljudi oca i dedu .
   On pristade. Ide lepo uza me i sve mi kaze sta ce sa mnom da bude.. Veli: prvo vreme bices ovde, a onda cemo vas kulake da poteramo u dalji,stalni zatvor .
   Dobro - pitam ga - oce li meni da se sudi? Obicaj je da covek ne ide. na robiju pre sudjenja .
   Oce, cica Milutine, oce da se sudi, bice sve kako dolikuje - govori mi. on, a jedva noge iz blata izvlacimo - neces ti na robiju bez sudjenja, nije,kaze, ovo stara Jugoslavija .
   Ja ocutim. Nije mi do toga da branim staru Jugoslaviju, gazim blato i. mislim se: nije tebi, Milutine, ponajteze; pomisli kako je onim sudijama. koji ce ti suditi i osuditi te za zito koje nisi ni ukrao ni imao pa ga. nisi ni sakrio, ima medju sudijama i dobri i cestiti ljudi .
   Udjosmo u bivse sresko nacelstvo. Tu je zatvor. Tu je uvek bio - setim. se ja kako sam pre rata zbog onog pisma kralju dolazio u to nacelstvo i kako. mi je nacelnik pretio da ce da me apsi a ja znao da ne sme i reko mu: ne. smes ti, bre, da apsis domacina iz Sumadije .
   E pa, cica Milutine - opet strazar meni rece "cica" - mi sve ovo radimo. da sirotinji bude bolje. Neugodno mu, izgovara se, ko da je on kriv, ko da. ja ne znam odakle ovaj vetar duva. Apsi, bre, i cuti, mislim se. Sto mi o. sirotinji zvalavis. Ko ce imati asnu ako mene uapse. Sta ce sitotinja. imati od toga .
   U onom dvoristu podrumski prozori sa svi strana u resetkama. A na. prozorima, u resetkama, glave ko moje, osedele. I gunjevi proviruju. Mlogo. gunjeva, ko pred Bregalnicom na nasim mrtvacima. Vire ljudi. Gledaju .
   Na vratima pred zgradom pojavi se Bora Juris .
   Boro, bravo! - kazem mu. Alal ti vera!
    A Bora me, vako, gleda i pita sto mu alalim .
   E pa, Boro, vi komunisti ste sila; poapsili ste domacine sumadijske;. to, bre, niko nije smeo da cini dosad, ni knjaz Milos, niko nije smeo da. zagrize tu jabuku, bojali se Sumadinaca, a vi ste sad sve pobedili, mozete. odsad da apsite kad god vam prasne cef, zasta ocete i koga ocete. On me. samo gleda, a ja mu dodam, od srca: Povedite racuna, Boro, moze ovo da vam. se vrati kad tad, Sumadija je ovo, mlogo ona dugo pamti. Mene mozete. vredjati kako vam je volja, mislim se, ja sam covek koji nema nigde nikoga,. al ima ljudi koji imaju il ce imati unucadi, s njima gledajte sta cete;. svaka je sila za vreme - nemoj da vas njini unuci u oci pogledaju kad. okrezavite i osedite ko pribogu ka. Il, nedaj boze, da se s vasom i unucima. pogledaju u oci - znam dobro kako to moze da izgleda .
   Pazi dobro, Boro - ne marim ja sto on mene cutka - vas je, velim, na. ovo podgovorio neko ko Sumadiji ne misli dobro, ili je ne poznaje, ne. govorim ti zbog mene, sa mnom mozete kako vam prdne u glavu, ja sam covek. prekinut, ali ima ljudi koji se nastavljaju. Veliki bi raj na ovoj zemlji. morali da nacinite da bi vam ovo bilo bogom prosto .
   Cuti, Milutine - osvrte se Bora oko sebe da ga ko ne cuje - pretrpi se,veli, proci ce ovo, mozda je ovo neka greska .
   To bi tek bilo naopako ako na vlasti ljudi mogu voliko da pogrese,bolji su i tirani nego taki - mislim se .
   Bilo je nekako predvece, zatvorenici su se spremali za pocinak, a ja. sa Mijailom. Pusimo, kod nuznika. Mijailo zlovoljan. Eto, Milutine, kake. smo srece, kaze, Adam Popovic umre lasno, umre Dragomir Stankovic i toliki. nasi ispisnici, a mi posle onoliko nasi ratova da se opet nadjemo zajedno,u apsu .
   Nasi ispisnici su sretni ljudi, zato su i pomrli - tesim ga - a mi. nismo i ne moze se umreti nazor, nama je vako dosudjeno .
   Kako nam je dosudjeno kad nam nije ni sudjeno - ljutit Mijailo, ne voli. covek zatvor i ne voli da izdrzava osudu bez sudjenja. Trebalo je da se nama. sudi po propisu, valjda smo mi to zasluzili, tolike smo ratove ratovali i. tolika odlicja skupili, valjda smo zasluzili da nam sude ko ljudima, da u. sudnicu dodju nasi prijatelji i nasa deca, nasa unucad, pa i nasi advokati,da se vidi da mi nismo krivci, da mi nismo nista krali i krili .
   Budi zadovoljan, Mijailo, sto smo zajedno; eto, i Pavle je tu, doci ce. i Vasilije i drugi nasi ratni drugovi .
   I lopovima se sudi po propisu, zasto i nama da se ne pruzi ista prilika,barem ko lopovima, sto smo mi gori od nji; i nama, veli, treba suditi javno. i pred narodom, da se mi okrenemo i pogledamo ljudima u oci, pa i sudijama -. opet ce Mijailo. Teo bi da gleda u oci sudijama. I svojim poznanicima. I. tuziteljima. Taki je covek - voli da gleda u oci .
   Ne moze to tako, Mijailo, prosla su ta vremena kad si ti mogo da gledas. u oci, sad se na to nista ne daje; nisu oni tebe uapsili da bi ti pred. unucima i poznanicima obraz svetlao - ocu ja da ga umirim, a on ni da cuje .
   Nemoj sad da se pravimo ludi, Milutine, mi smo ovu zemlju spasavali,veli, sta bi bilo da nas nije bilo; samo da smo gladovali za ovu zemlju. koliko smo gladovali preko Albanije i ono od Draca do Valone i samo da smo. bolovali kolko smo bolovali za spas otadzbine - zaduzili smo da nam se bar. sad sudi, bar ko sto se sudi ubilcima i lopurdama .
   E, nismo mi te srece, Mijailo, nasa je sudbina - nasa, ne vredi nam da. zavidimo lopovima. Lopurde imaju svoju, a mi svoju sudbinu, i kvit A Mijailo, opet, tera svoje: Moji unuci ce ovim biti otrovani, oni ovu moju. nesrecu nikad nece moci da zaborave, a deca ne treba da rastu sa mrznjom u. srcu .
   Mijailo, u kamen udario, nemoj otrov na unuke prenositi, ti barem imas. unuke, fala je bogu, neka su ti zivi i zdravi .
   Bogami, Milutine, nisam siguran u to sto zboris, mogu unuke da stignu. muke pradedovske.   

Vidiš koliko nas je

   Posle nas utovarise na voz, pa u drugi zatvor. Mijailu krivo .
   Ja mogu da se popisam na vaku sudbinu, veli Mijailo; da je srece nama. bi se ponosili, ne bi nas vozali u furgonima; dobri sinovi i unuci u dobrim. narodima u ovim furgonima voze svinje i stoku, ne voze svoje oceve i dedove. koji su casno sluzili narodu i drzavi, nekad .
   Taka su vremena, Mijailo, ne moze da se izvoljeva kad se iz apsa u aps. ide. Mi ovo na izdrzavanje kazne u drugo mesto idemo, ne mogu nas limuzinama. voziti, vidis koliko nas je .
   I eto, dodjosmo ovde .
   Cica Milutine! - pridje mi ti dana onaj bucmasti plavusan, vodnik, lep. momak. I pre je on meni prilazio, poznaje me, veli. Pa mi i ruku stavi na. rame, dusevan momak, lego mi na srce, i sve ko da i ja njega odnekud poznajem,al eto, ne smem da ga priupitam koji i ciji bese, sve se bojim moze biti da. mu poznajem oca il dedu, pa kako bi im on onda na oci. Zato cutim, a on. jednako drzi ruku na mom ramenu i sve se osvrce da ga ko ne vidi, pa mi. veli: cica Milutine, taka je i taka stvar, ovo je revolucija, ona ne moze. bez zrtava. Treba, veli, da pomislim na rusku revoluciju. Ruska je bila. mlogo teza i mlogo je vise kulaka pojela. Prica on, bogati, da su tamo u. revoluciji, milioni kulaka - tako su oni svoje zvali - najcrnju sudbinu. doziveli. Sve su i' u Sibir slali, cele porodice slali u Sibir .
   Ja ga gledam i slusam, godi mi to sto on oce mene da utesi, ama ne mogu. nikako da skontam sta je to s nasim ljudima te se tese Sibirom i ruskom. revolucijom, da l' i; neki crv nagriza, iznutra, da l' i' negde u dusi. stogod pece. Pomisljam, nije ni njima lako, nije neka dika za vakog mladica. i ratnika da cuva u zatvoru bivse ratnike - pa se, eto, izgovara na ruski. Sibir i vecom nesrecom pokriva ovu nasu. Ja bi da ga priupitam kad smo se. to mi Srbi tesili Sibirom i kad smo mi u Srbiji Sibir imali. Umal ga ne. upita: dobro, sinovce, kaku su srecu i lepotu ljudsku postigli sto su. tolike ljude u Sibir poslali i tamo pomorili, imaju li oni neka opravdanja. za to i vidi li ostali beli svet ta opravdanja?.

Za dobru smrt smo zakasnili

    Zatvorski brica mi zavuce masinicu za sisanje pod pazuho, pa i na stidno. mesto; oce, kaze, da me udesi, za to se, kaze, postarala nova vlas, da udesi. sumadijske domacine i stare ratnike - namigne mi krisom .
   Sto me udesavate kad sam u zatvoru, pitam, necu na zavetine, ne moram. u apsu da se lickam .
   A on, brica - ni abera. Oce i bradu da mi osisa .
   E, to se ne moze, sinovce, ne dam ja bradu. To mi je svetinja .
   Ne moze, veli, da ostane. I nije brada svetinja, cetnici je, veli,obrukali, i sveci bi bradu obrijali kad bi mogli .
   Cetnici su svoju bradu obrukali, sinovce, nisu moju. Ne nosim ja njinu,nego svoju bradu. I nemoj mi bradu dirati - uskopistio se ja .
   Mora, kaze, zbog zdravlja da mi skine bradu. Zdravlje je, kaze coveku. najvaznije .
   A ja opet ne dam, nisu me amo doveli da me ozdravljuju, zbog drugog su. me doterali. Nemoj me praviti makanjom, nece moje zdravlje da strada zbog. brade, drugi razloga je za to bilo i bice. Brada je moja od zalosti moje,ona mi je zbog Radoja - izdrljim se ja na ovo jedno oko, a on ko i da ne. primecuje da ja imam samo jedno oko .
   Ti si, cica, sad u zatvoru i ne moze kako ti oces, ne moze ovde da se. izvoljeva; nisam ti ja kriv sto si ti imo mlogo ektara pa te u zatvor doveli. - stoji on sa onom masinicom, ceka da ja popustim .
   A kad je to bilo sramota i krivica za coveka sto ima dvanes ektara. obradive zemlje?
    Nije nekad, sad jeste - pretece me on - sad je vreme sirotinje i. bezemljasa, zato si ti u apsu, zato cu ja da te obrijem. Mlogo sam ja, kaze,zesci obrijo, bilo je i neki vojvoda .
   Jesi, al vezane! - skoci Mijailo, oce bricu za gusu. Pa se okrete meni:. Sto ga brenujes, Milutine, on je zatvorenik ko i mi, nije on nikaka vlas,njemu je ovde mesto! Vata Mijailo bricu za gusu .
   Nemoj Mijailo - branim ja - ostavi se secikesa; ne diraj ga, kazem, ima. on zaledjinu; njemu su vlasti naredila da nas sisa .
   Pa je l' tako, sinovce? Ne dolikuje nama da se sa dzeparosima i jajarama. kavzimo, mi smo, bre, bili domacini i ratnici .
   Odustado ja da branim bradu, ni dosad nisam nista odbranio. I sto jesam,zalud, zalud mi je. Nikaka je racunica srdzba u zatvoru. Za srdzbu smo mi. zakasnili, poodavno .
   U zatvoru je kupanje mlogo neugodno, pogotovu za starije ljude. Stariji. covek moze da se kupa sam. I zaklonjen. Da ga niko ne vidi. Star covek je. ruzan. I sebi i drugima. Sta je ruznije od starog golog coveka, ajde, reci. i sam. To ja kazem i onim nasim cuvarima .
   Nemojte me postidjivati, nemojte me do gola svlaciti pred ovom decom -. pokazem na one mladice osudjene zbog lopovluka i drugi bezobrazluka - nikad. se pred mladjim nisam svlacio do gole koze, nemojte se sprdati sa mnom; ajd. sto ste me uapsili, ali nemojte me kupati. Nisam u zatvoru zdravlje da cuvam. i nisam uapsen radi cistoce .
   A redari ni da cuju. Svi moraju na kupanje, ne sme u zatvoru da bazdi,ovde je, kazu, mlogo ljudi, bez kupanja ce udariti smrad i kojekaka gamad,a to je ljaga za drzavu .
   Pa drzava me bas i nije zaduzila, al kad je tako, kad se mora, onda. ajde da se ja opet oduzim njojzi, i ovde, u zatvoru .
   Svlacim se i sakama pokrivam stidna mesta, a vidim tako i Radovan. Banjanac i Pavle .
   De su vam kite, junaci sa Cera i Kolubare, smezurili se drzavotvorci,ni guzica nemate, ko matori kurjaci! - podvriskuje Acim, mlad, lep, lopov,secikesa. Cudan momak, u zatvoru zbog mlogi bezobrazluka, a vidi se da je. bistar i nacitan. Oni njegovi, lopovi, pipkaju nas i spreda i otpozadi,segace se, a vrela voda udara iz desetina tuseva, para se podigla gusta i. neprozirna. Prs pred okom se ne vidi, pogubismo se u onom smradu popareni. ljudski telesa, utuce nas buka i dreka mladih lopova .
   Gundjaju i psuju moji isoisnici, seru se na odlicja sto su ih iz onog. rata doneli. Psovo bi i ja sudbinu sto me nije usmrtila na kajmakcalanu,pa da se sada ne kuvam u ovoj smradnoj pari i da od lopova ne branim svoju. matoru straznjicu, al sta mi vredi .
   Mijailo bez prestanka gundja. Primakne mi se, pa veli: Onoliki nasi. neprijatelji, Turci, Bugari, Madjari, Svabe, Nemci i drugi ne mogadose nas. pobiti, nego sad ovo dozivljavamo. Koliko smo samo bikova podigli, sto nas. koji ne proburazi, nego da se sad golim guzom medju lopovima guramo, pod. staros .
   E, za dobru smrt smo zakasnili, Mijailo, ne vredi nam se vajkati -. tesim ga, a tesko i meni, i ja bi utehe, bilo kake .
   Dobro, Milutine - opet ce Mijailo, sve ovako na prste racuna - ja. kontam, mi smo, eto, u zatvoru, na robiji, a nismo ni lopovi, ni ubilci Da l' smo mi sad pobedjeni? Sta je sa nama, moze li se pobediti svoj narod?
    I da l' smo mi neciji narod?
    Otkud ja to znam?-ne mogu vise da podnesem zapitkivanja. Ni meni, brate,nista nije bistro. Mozda je sve kaka pogreska  mozda ce nas oni pustiti I pokajati se kad - tad .
   Ne moze biti pogreska, Milutine; kako nas neko moze pogresno da uapsi,sto ti je, nismo valjda na to spali da nas tako potcenjuju .
   Ima gresaka i gresaka; bas je njima stalo da mlogo misle o nama, imaju. veci briga i preci poslovi, pa i pogrese - tesim ga. A on se drnu: Bre,Milutine, mi treba da se zalimo, mi treba da pisemo nekome, valjda i mi. Sumadinci imamo nekog svog coveka .
   Kome da pisete i kome da se zalite; ko je taj koji o vama brine!-umesa. se jedan deran, zatvorenik, vidi se, skolac. Vi ste i gore zasluzili -. nazva nas geacima i cepanicama, vidi se otresit i opasan. vi ste, veli,njima,komunistima, dali sinove i lebac ste im dali; da nije bilo vas oni ne bi. pobedili - sikce onaj, plaovit, a mlad je i jak .
   Cekaj, bre! - brecnu se Mijailo .
   Sta da cekam, ti si ceko pa si doceko, drtino seljacka, a sad tu guslas .
   Kad smo mi nji ubijali, vi ste za njima cmizdrili - iskrljesti se i,bogme, udari Mijaila prstom po celu. I opet sikce: Na tudjem ste groblju. zapomagali i lelekali, sad je dosao red da na svom groblju kukate a da vas. niko ne cuje, majcina vam geacka, domacini sumadijski, stari ratnici! Kad. smo mi teli da spasemo vasu slavu i pobede, vi ste nam ledja okretali;. izbrojali ste nam svaku jalovicu i svaku gibanicu koju smo pojeli, zvali. ste nas gibanicarima; kad smo, veli, mi sa njima preko nisana sudbinu vasu. resavali, vi ste njima pomagali, niste nama, njima ste verovali, a oni vam. podvalili; naseli ste, veli, na njinu politiku: nisu teli da vam uzmu saku. sljiva dok vas nisu namamili, a sad vam uzimaju i poslednje zrno zita, decu. vam ostavljaju bez komada leba, a vas vodaju po zatvorima, gace vam skidaju. i pune vam matore guzice praskom da vam se u supku gamad ne zaleze - onaj. deran, bogati, pridje Mijailu, uvati ga za uvo i poce da ga uvrce; a onda. se ocas okrete meni, uvati me za nos i povuce. Trpim ja, necu da se bijem,nisamja utim godinama. Cekam ga da mi pusti nos, disem na usta al cekam,imam ja odgovor za njega .
   Kako on popusti, a ja njemu: Majcina ti, velim, smokljava, i tebi i. tvojima, komandantima i vodjama, koga vi osudjujete i otkud vama pravo da. uvrcete usi i noseve starim ratnicima! Ne kupajuovde mene slucajno, niti. sam ja slucajno zapao medju lopove koji nas za matore guzice stipaju i. ismevaju se nasim telesima sto su Albaniju izdrzala, nama koji smo persli. preko Vida i kroz Afriku i preko Kajmakcalana - odresilo se meni ovde, eto,otkacilo mi se, provalila neka tegoba. Nisam ja ovde, kazem, samo zato sto. su ovi neka prevelika sila bili, nego me ovde u ovoj pari i smradu matorog. i gologuzog izlazu segacenju secikesa i jajara svakojaki zato sto ste vi,ti i tvoji komandanti, gola govna bili. I cestite ljude kinjili, a bogme i. klali. Jes, svakoj protuvi dali noz u sake i ovlastili je da kolje, sancim,da nas zastiti,nas stare ratnike i slavu nasu i nasi otaca. A oni za nasu. slavu pili i gibanicili, klali ljude, pa cak i zene i decu. Necu da ga. stedim, a necu ni da ga vucem, govorim da me samo on cuje .
   Pavle ga scepa za ruku, oce da udari - te ja ne daj, nije red da se u. zatvoru bijemo, gologuzi .
   E pa, ne damo i ovima da nas vuku za usi, cak i sad u zatvoru; sta bi. radili da su pobedili - sikce Pavle, oce da prijavi onog derana zatvorskoj. upravi. Ja ne dam. Nismo zato u zatvoru da budemo dousnici onima koji su. nas zatvorili. Nije to poso za nas. Nije nikad ni bio. Za te poslove su. drugi ljudi, placeni. A mi treba da sacuvamo dusu, ako mogadnemo. I da se. vratimo svojim kucama. I svojim grobljima.

Na kake smo grane spali

   Da je srece, sinovce, ja bi ti kazivo kako se ovcama pusta krv i stoka. zatravljuje, ali sta cu, kazuje se ono sto se mora .
   Ajde, cica Milutine, iznosi tu slamnjacu, sto se skanjeras - pozuruje. me cuvar, mladic jedan, vodnik. Pozuri cica, kaki si ti solunac - dobar. neki decak, misli da su solunci ljudi sposobni za sve, pa i za zatvor -. treba da se iznose stvari .
   Uzurbali se i uzmuvali cuvari. Citav se zatvor digo na noge. Iz neki. paviljona tamo vec su izneli stvari na krug. I postelje. Tamo, iza baraka,vec spaljuju slamnjace .
   Dobro, sinovce, sto bas toliko mora da se zuri, kaka to nama opasnost. preti?
    Velika je opasnos, cica Milutine, veli, velika opasnos. Neprijatelj je,kaze, ubacio vas u zatvor .
   Cudi me da se on toliko pomeo i uzbudio zbog vasiju a i ne haje sto smo. mi, toliki ljudi u zatvoru .
   Zar taj neprijatelj nema nekog opasnijeg oruzja i boljeg saveznika. nego sto je vaska? - pitam ga, ocu da doznam nesto i o njemu i o njegovim. neprijateljima .
   Ne znas ti neprijatelja, cica Milutine, ti si, kaze, naivan. Vas je. opasno i podmuklo oruzje u rukama neprijatelja .
   Prvo i prvo, vas nije u rukama neprijatelja -zurim ja sa onim stvarima-. vas je u nasim nedrima i u zatvoru je, I ne verujem da je nju ubacio. neprijatelj; vas je mozda dosla sa nekim od novi zatvorenika, iz nasi kuca .
   A okolo, sta da ti kazem. Magle se i puse aparati. I pumpe. Suklja. plamen i dim od spaljeni slamnjaca .
   Kasljem ja, ko i drugi, od onog praska i dima. Kaslje i vodnik. I psuje Kaki ste vi kulaci, kaze, kako vas nije sramota, klasni neprijatelji,bogatasi, a imate vaske!
    E, ako je tako, ako sam ti ja taj neprijatelj, onda ces ti u Sumadiji. imati prilicno neprijatelja. Nego, mladicu, fali ti boga sto si komunista. u Srbiji, pa su ti klasni neprijatelji u teznjivim gacama i opancima, i ko. sto vidis, vasljivi; pomisli, kazem, kako je komunistima u bogatim zemljama,de su im neprijatelji fabrikanti i druga sila. Tu se, bogme, ne bi proslo. lasno ko sa seljacima sumadijskim .
   E nisi u pravu - ne svidese se moje reci onom mladicu, pa me vako povuce. za rukav i dade mi znak da se sklonimo malo u stranu - nisi u pravu, cica Voleo bi, kaze, da su moji klasni neprijatelji u svili i kadifi. Najgori su. i najopasniji oni u teznjivim gacama. I najzilaviji. Nista nije zilavije od. teznjivi gaca, sukna, obojka i opanka, pogotovu kad se jos doturi srpska. sajkaca. Pametan decak, nacitan, a govori ko izvor kad se na kamenu kikoce Kazem ti, veli: Lasnije je engleskim komunistima sa njinim klasnim. neprijateljima nego nama sa nasim - pokazuje vako na moje gace, da prostis,teznjive - mlogo je, cica, veli, zilav neprijatelj koji ima vaske. Sa takim. se lako ne izlazi na kraj .
   E pa, ne vredi ti se valjkati, mladicu, tako je kako je - istresam ja. one stvari, slamnjace i cebad. Ne verujem da me je neko ovasljivio namerno Kaki smo kod svoji kuca, taki smo ti i ovde - necu da ga brenujem, ocu sve. u oci da mu kazem - ne mozes ti apsiti seljake a da ti oni u zatvoru budu. ko gospoda; kaki ti je narod taki su ti i zatvorenici; ne mozes ti nama. uzeti slobodu a da ne uzmes nase vaske, to ide jedno s drugim .
   Pa i to jes, sto kazes, cica Milutine,ne vredi, ne mozemo mi apsiti. gospodu i bogatase kad nji nema; apsis koga imas - razborit decak, ne cita. on one knjizice uzalud .
   I nemoj mi se sikirati,kazem mu, niste vi nas doveli amo da nam ugadjate. da bi nama bilo potaman, nigde zatvori ne sluze suznjevima za uzivanje .
   E, cica Milutine, moramo da brinemo o vama, kaze, mi smo vas uzeli na. svoj obraz i na svoju dusu .
   E, ako ste nas na dusu uzeli, onda vam nece biti lako - ni sam ne znam. kako mi rec izleti iz usta, a on se tek zagleda u me, manu glavom, pa ode .
   Radovan Banjanac mi pridje. Gundja. Eto, kaze, koji smo mi Sumadinci,na kakve smo grane spali. Nasim neprijateljima su najveci i najljuci. neprijatelji nase vaske, na to smo saspeli. Nasi' se vasiju boje, nas - ic .
   E, moj Radovane, tako nam je kako nam je, a mozda ce biti i gore. Za. nas je vazno da stignemo na nasa groblja, pod nase busenje .
   Pa je l' tako?.

Nije mi do filmova

   Zavrsi se bioskop. Izlaze ljudi izmedju oni klupa. A muzika usi da probije .
   Sta mislis o filmu, stri? - pita me cuvar, nece da saceka da izadjemo. napolje, na vazduh. Ociju mi, mene pita sta mislim o filmu, ko da sam ja za. to da mislim o filmovima. Kad smo mi u Sumadiji mislili o filmovima? Nismo. znali ni da postoji to, a sto nam je trebalo kad smo imali svoje razonode. i veselja. To sa filmom, to je sad posle ovog oslobodjenja doslo. A ja imam. preci stvari o kojima moram da mislim, nije mi do filmova - sve ja tako,sramota me reci da mi se pridremalo i da sam zaspo kad su se one slike. zaletele. Al on, opet, oce da zna sta ja o filmu mislim; valjda mu je tako. naredjeno da proveri sta mi mislimo, da vidi kako su nas prevaspitali, da. l' dzabe lebac u zatvoru jedemo .
   Sta ima da mislim o filmu - kazem mu - mislim o svojoj sudbini, kuca. mi se ispraznila, opustela, a ja o filmu da mislim  Sta mislis o glumici? - opet ce onaj strazar .
   Jebes glumicu! Samo sto reko, slete mi kapa. Puce samar. Zabride mi. obraz i sline kljunuse .
   Dobro, sinovce, je l' ti to meni, Srbine, odvali samar zbog one upisulje! - drnem se ja, ne izdrza, nisam u godinama da se kvazim, al kada bude kraj. kraju, sta ce mi vaki zivot .
   Ti, bre, bozju ti majku - nasrnu opet onaj strazar - vredjas, kaze, jednu. Ruskinju! Pravis se lud, vredjas zemlju socijalizma! I oslobodioce ove zemlje Znas li ti, veli, sta bi bilo sa svetom, da nije nji! Ko bi, kaze, svet. oslobodio!
    Pa valjda sam i ja neki oslobodilac bio - i ja njemu ostro, sto da ga. stedim, nije to od mene zasluzio, a mislim se: boze svevisnji, sto nas kazni. da nasi sinovi i unuci vako brzo zaborave sve nase muke i patnje za ovu. zemlju .
   Ona je - ne prestaje strazar o glumici - jedna pozrtvovana partijka, na. koju treba svi da se ugledamo .
   E, moj nesretnice i sa mnom - slegnem se ja - zar ti nisi imao na koga. da se ugledas, nego na rusku glumicu; toliki nasi ratovi, bitke i junaci;. da je neke srece, ti bi se na nas ugledao - pokazem mu ja na ljude koji su. se okupili i prate nasu svadju. A ti meni samarcinu. Znas li ti da ja dve. Karadjordjeve zvezde imam i Albansku spomenicu, zar sam ja te srece da meni. od mojeg Srbina zvoni uvo zbog jedne Ruskinje, i to glumice!

 Jesam, ja sam Pavle

   Poznajem te, poznajem, ti si onaj sto je sa Milutinom razgovarao,. nedeljom. Secam se, kako se ne bi seco: lepo ste se slagali, lepo, bogami zvao te "sinovce", a ti njega, ko i drugi, "cica". Secam se ko sad da vas. gledam, tebe i Milutina  sedeli ste na onoj klupi  Fala ti sto si doso .
   Ocu da ti kazujem. Ovo je zbog Milutina. Ajdemo pod trem da sednemo za. astal. Da popijemo milutinu za dusu. Bogami, imamo i kome .
   A tebi Milutin, lego na srce .
   Sta kazes, govorim ko Milutin. Moze biti, moze biti .
   E pa, eto, prodje i vreme zatvora. Izdrazsmo i to, a Milutin ne izdrza Prste mu srce. Prste. proslog leta. Za vreme kopnje kukuruza. Ne mogu ti. posigurno reci da l' prodje dve ili tri nedelje otkako ti ode iz zatvora,pridje mi on pa me pita: Ocemo li, Mijailo, da kopamo kukuruz?
    Drzavni - pravim se ja, ocu da ga iskusam - zatvorski kukuruz da kopamo,pobogu?
    Kukuruz je kukuruz - veli on .
   Kako ti kazes, Milutine, ako ti velis da kopamo - da kopamo .
   Da kopamo, neka vide golanferi i secikese i neka vide ovi sto su nas. poapsili da smo mi domacini, da nismo ko oni .
   I kopamo mi. I laknulo nam od toga. Zatvorske njive velike, a kukuruz,milina ti pogledati. A Milutin, sta da ti kazem, nije boljeg kopaca bilo. u srezu. Ko sad da ga gledam - kopa Milutin kako je kopo nekad dok je imo. za koga da kopa i zasto da zivi. I sve, veselnik, pogleda u nebesa.. Zoblacilo se, stra ga da ce kisa .
   Ama, Milutine, da mi ne ispadnemo smesni sto smo vako nagrnuli. A on,ni da me cuje. Pozuruje i ostale. Ovo je pred kisu i bericet, govori. Jesmo. li domacini i ljudi?
    A oni zatvorenici, secikese i provalnici, ljute se, nisu oni nikaki. domacini, nisu ni budale. Ne ide im u racun, nece kukuruz u njine koseve .
   Kukuruz je kukuruz, ciji je da je, na nasem je obrazu - jednako ce. Milutin .
   Al sta to vredi, otkud secikese znaju sta je kukuruz i kopnja, oni. ljudi ne veruju ni u kaki sevap, ne mili se njima kukuruz. Al ajde ti. dokazi Milutinu, izgubio se bio, zaboravio da su domacini jedno, a lopurde. drugo. Lepo mu je govorio Pavle: Milutine, ovi su ljudi opasni, oni su za. apsanu stvoreni, nji bi svaka vlas na svetu apsila i pobila ko pacove;. oni su krali iz kuca cija su celjad pobijena za vreme rata, nemoj se inatiti. sa takima, nismo mi u tim godinama da mozemo sa njima na kraj .
   A Milutinu ne ide u glavu, zaleteo, pa tera svoje, kopa, veselnik,. onako kako ga dao bog i kako ga mi poznajemo, kopa brze od ostalih, a kad. istera vrstu, on se vrati pa razgleda kopnju i primecuje ono na sta drugi. ne obracaju paznju. I to mu dodje glave .
   Istera svoju vrstu, pa ko da je, da prostis, u svojoj njivi, ide vako. i gleda kako su drugi okopali .
   Dabome, stara navika, ne odrice se covek u tim godinama lako navika ostalo mu to tako u krvi. Mi seljaci kazemo: to mu je u krvi. Al da l' bas. u krvi, to ni doktori ne znaju; ja sam bas pito doktora Cabrica - ispricam. mu sve o Milutinu vako ko tebi sad, pa ga pitam da l' mu je sudbina bila u. krvi. A on veli: tako se to samo kaze, Mijailo, a stvarno ne znamo sta je u. krvi, to je stvar neispitana, nismo to jos posigurno utvrdili .
   I tako, vidi Milutin da je u onim vrstama sto kopaju secikese i. provalnici kukuruz snuzden. Zna covek, povuce snuzdeni struk kukuruza i. vidi da je podsecen, da manguparija podseca kukuruz .
   Poce svadja. Ljuti se Milutin, ljute se secikese, reze li reze Milutin psuje, dabome, ljut ko ris  psuje im mater beskucnicku - ne sme. da se unistava bozija biljka koja rani coveka i stoku, crva i mrava i ticu. nebesku .
   Ne znam sta mu bi te se nako dade u psovku; mislim, lud covek, sta on. ima da se svadja sa lopovima i razbojnicima, ratnim pljackasima, covek. treba da zna sa kim moze da se svadja - ajde, reci i sam .
   Milutine - pridjem mu ja - nemoj im psovati mater, ne poznajes ti. zlikovce, ne znas ti kako oni svoju mater cene. A on ni da cuje: Ne mogu,veli, svake napasti da se bojim, sramota je, Mijailo. Vidis ti sta je sa. nama Sumadincima, to je, veli,naopako, cega se sve mi bojimo, pa zar sad. i od ove gamadi da straujemo .
   Milutine, kazem, nismo mi vise na ceni, mi smo pregazeni, sta ima o. tome da se prica .
   On ni da cuje .
   Onaj Brlja - tako su ga zvali, a bio je glavni medju lopurdama - smeje. se i pokazuje na Milutina: Pogledajte, veli, ludog cicu, cita nam molitvu,vuce macka za rep, psuje nam mater beskucnicku, litija cica, ulizuje se. vlastima, oce cica u svoje groblje, u selendru, boji se da ne ostane u. zatvorskom groblju. Sve tako, pa onda psuje i on Milutinu matoru mater. seljacku i buzdovansku. Psuje, pa kaze: Nisi ti za zatvor, zatvor nije za. ludake. U ludnicu ces ti, al prvo ima da platis za potkazivanje .
   Ama, nije to bilo u pitanju, nji Milutin nije nikom ni pomenuo, kaki. potkazao, kam da jeste. Da jeste, mozebiti da bi drukcije bilo. Nije, de. je on mogo da potkazuje nji, deca su oni za njega, malo stariji od njegovog. pokojnog Radoja .
   Ja mislim da su oni bili sigurni da Milutin nece kazati ni za cebovanje ja tako mislim .
   E da smo se mi nadali da ce oni Milutinu cebe na glavu, drukcije bi mi,ali ko se tome mogo nadati. Ruku na srce, mislim da se ni oni bas nisu. nadali da ce se nako zavrsiti; ali eto, nije srce moglo da izdrzi,. prevrsilo - doziveo da ga cebuju secikese i lopurde u zatvoru i, dabome,. popustilo srce i gotovo .
   Ne znam da l' prodje dva dana odkako ga cebovase, srce mu popusti.. Staracko srce, sinovce, popustilo. Dabome. Okreni, obrni, tako je. A covek. nije od celika, presvisne covek. Tako ti je s jedne strane, s druge kako. god pogledas ispadne da je Milutin lepo umro. Sazalila mu se nebesa. Umro,zbog kukuruza .
   Pa kad pogledas, tako mu dodje - zbog kukuruza .
   A Zivanu da obidjes, svakako. Prico sam ja njoj o tebi. I da si se sa. Milutinom lepo slago. I kako ste sedeli nedeljom na onoj klupi u zatvorskom. krugu, a ona sva srecna, pa ko da ce zasuziti. Dabome, milo joj da je. Milutin u zatvoru imo sa kim lepo da razgovara.   

Pored vatre, uvece, bez vedla. Bog ti pomogao, dete .

   Jesam, ja sam Zivana Milutinova. Sta cu, ja sam njegova, ko sto je i. on moj. Ponekad mi se cini da bi bilo bolje i za njega i za me da nismo. nasi, ni on moj, ni ja njegova, a onda se u glavi izokrene, pa cisto. mislim: dobro je bas i ovako sto je on moj i ja njegova .
   Bas, vala, tako - za inat sudbini .
   A ti li si taj, blago meni! I blago mom Milutinu .
   Cula sam, cula. Sve sam cula. Pricali mi oni nasi kad su se vratili sa. robije. Pricali. Kazu: nemoj se sikirati, Zivana. Milutinu je kamen sa srca. spao. Sit se narazgovarao, nedeljom, pred podne. I sve o tebi, dete moje, ko. da te sam bog poslo mojem Milutinu da se ratosilja muka .
   E fala ti, od neba do zemlje. I fala ti sto si doso i mene da obidjes .
   Dobro, ako oces o Milutinu .
   Dobro, evo ovako .
   Sedim pod tremom, predvece. A macka vako lezi, boze mi oprosti, ko da. je mrtva. Pogledam u nebo, cini mi se da je pred kisu, pa mi cudno, sto li. mi ne seva u krstima - kad li, otud preko potoka, cu se Radojka, vice: O,Zivana, o Zivana! - pa malko zastane, a onda opet - Zivana, ozovi se!
    Ozvala bi se ja da mogu, al de je meni ta snaga da se dovikujem preko. potoka. Izadjem ja do kapije te me Radojka ugleda. Vice: Zivana, znas li. da ti je umro Milutin?!
    Ene - de, a sto? - pitam je. A ona, zena razborita: Nije, kaze, to za. razgovore preko potoka. Pravo veli, prosla su ta vremena kad smo mi na sav. glas mogli reci kako je zasto ko umro .
   Valjda ce mi kogod javiti, mislim se, red bi bio da znam kako je umro. i zasto je umro, da l' je stogod bolovo, il je umro naprasno .
   Sta cekas, Zivana - cudi se Radojka - sto ne leleknes, zeno, umro ti je. covek i domacin, naki covek, nikom na senku nije zgazio, mravu puta nije. preprecio, zar cemo cuteci i smrt docekivati! Lelekni, zeno! Ti leleci otud,a mi cemo odud, da ti se odazivamo, pa cemo i da priupitamo zasto je i kako. umro nas Milutin. Nemoj, veli, da se smrt ulunja, da je niko ne primeti i. da joj se niko ne oglasi - ko ce ako ti neces i kad ces ako sad neces .
   E, imala bi ja da lelecem i naricem za vecim jadom, al cutim. A to sto. je Milutin umro, i vreme mu je. Ruku na srce, nije ni imao zasto da zivi .
   Cuse ljudi sta je sa Milutinom, pa eto, i dolaze, kako je i red. I. sedaju vako pod tremom. I Luka Lukic doso. Pruzi mi covek ruku, pa veli:. Najgore je, Zivana, sto mi ne mozemo Milutina da osvetimo .
   Luka, pobogu! - trgo se ja, sta on to govori. Dodje mi, da bog oprosti,cisto smesno, kaka osveta? I kome da se svetis, bogati; Milutina su tamo. odveli nasi ljudi, nije njega odveo neki okupator, ne moze ni reci biti o. nekoj osveti  Luka opet o osveti, a mene, posteno da ti kazem, ziv sram pojede, nemam. cim da posluzim ljude, na vaki dan, da popiju Milutinu za dusu .
   E sad mu nikaka vlas vise nista ne moze, - eto jevrema - sad vlasti. mogu da mu pljunu pod prozor. Nemoj da se sikiras, Zivana - tesi me Jevrem -. vise mu niko nista ne moze  Sta ima da se sikiram, valjda je tako usud odredio, mislim se, Milutin. je najvazniji poso obavio, doneo je Radoja iz Srema .
   Opet zveknu kapija. Eto i Vasilija, prekusturio se .
   Sad vce valjda biti po zasluzi - snuzdio se, bogme, Vasilije, nista. nije ostalo od onog njegovog seretluka, vidim, potresla ga smrt Milutinova,pa mi ga zao, ispisnici su, zajedno su radili i ratovali .
   Sad ce Milutin dobiti mesto koje je zasluzio, na nebesima, ne gine mu. rajsko naselje .
   Daj boze da se on negde sa nasim Radojem nadje, a za rajsko naselje. cisto sumnjam, ne verujem ja da ce ni na nebesima za mog Milutina biti neke. ladovine, i tamo ce stici vazniji, ko i dosad, mislim se. A Vasilije opet:. Na nebesima nema prevare, gore se zna sta je ko bio i sta je zasluzio, gore. nije ko ovde, da se deli prema politici, vise o Milutinu ne moramo da brinemo. mozemo mu samo zavideti. Prica, ko da je bio na nebesima. Sad svi pricaju,jedni ti obecavaju ovde, drugi na nebesima, olako se obecava na sve strane .
   U redu, Vasilije, veli Luka, to za nebesa, ali i mi treba da ucinimo. sto je do nas, mi treba da vratimo milutina na nase groblje. Da ne ostane u. zatvorskom groblju. Vlasti su se ogresile sto su Milutinu odredile da umre. u zatvoru, nemoj da mu mi dosudimo zatvorsko groblje, vecitu robiju .
   Ja i' gledam, milo mi sto su oni vako za moga Milutina, i sto su ljudi. na svom mestu kaki je ljudi bilo kod nas u Sumadiji, kaki ljudi i treba da. su, al ja opet staujem kako ce ga cak otud vozati - nije to da teras plug,ili drljacu, nego teras mrtvacki sanduk i krstacu kroz toliki svet, pa ce. narod da izlazi i da pita koga teraju, i de je veselnik umro, a sta oni da. kazu - da je umro u zatvoru. A sto da umre covek domacin u zatvoru? Kako da. dokazes da nije ni lopov ni ubilac? A da kazu istinu - jos gore. Istina je,ako cemo posteno, najgora .
   A jednom ja vako pored sporeta, kad, zveknu kapija. I korake cujem.. Zakuca neko na vrata .
   Ajde! - kazem. Vrata se zacenuse, neko pita: Strina Zivana, jesi li. ziva?
    Sta cu, ziva sam - kazem, a ne mogu po glasu poznati ko je .
   Poznajes li me? - pita .
   A ja kazem: Ne poznajem. I ne vidim .
   Pa sto ne upalis vedlo, sto tako sedis po mraku?
    Eto, tako - velim, a pravo da ti kazem i ne pali mi se vedlo, nekako. mi u mraku ko i lakse i lepse; kad je vedlo onda vidim sve po kuci i nekako. vidim ovu veliku prazninu i pustos nase kuce, a kad se smrkne, onda se to. manje vidi. I, kad smraci, ja sve ko da nisam sama. sve ko da ce sad -. nabanuti moji, Radoje i Milutin, sve ko da su tu negde za poslom .
   Dobro - oringlim ja sporet, pa pogledam - a, ti li si, Nenade!
    Jesam, kaze, strina Zivana, dodjo da vidim kako si i da malo. porazgovaramo. Sede on, vako, pored mene na tronozac. I cigaru zapali.. lepo od njega,onaj duvan zamirisa, doso covek u kucu .
   Pusi on i lepo sa mnom. Uzdanu covek, posten ko dusa, vrsnik moga. Radoja. Mlogo mu je, veli, zao, cica Milutina. Mlogo. Al sta vredi morali. smo da ga uapsimo .
   A sto ti, nisi ga ti uapsio, niti bi, kako to govoris, dete?!-zbunio me .
   A on opet, ko da ga je on uapsio, sve vuce na svoju dusu. Morali smo,veli, da ga uapsimo da bi druge zaplasili .
   Ene, a sto?
    Tako, da bi na cistac isterali. Da imamo vise zita; bila je velika. oskudica kod nas u rani - trebalo je raniti gradove, vojsku, trebalo je. priteci u pomoc gladnima. Prica tako, a ja vidim da se nesto postidjuje. i da mu je tesko na dusi, da ga je amo neka mora nagnala, pa mi ga zao,mlad je jos, uz to, drugovao je sa nasim Radojem .
   Dobro, dete, nemoj se ti zbog toga sikirati, proci ce to pa ce se na. Milutina zaboraviti, ko da nije nista bilo, ko da nije ni postojao; nemoj,blago meni, ti svoju mladu dusu trovati i teretiti, neka ti je bogom prosto;. Milutin je bio star covek - sve ja tako, volim ja sto je on doso i sto. Milutina ima ko da zali, vako, nasamo, kad dodje i sedne pored vatre, uvece,bez vedla. .