+1

Sve teorija a nigde prakticna primenjenost i posle cemo opet da se bunimo kako zli Zapadnjaci imaju nesto protiv nas jer kako je moguce da skolujemo strucnjake a da nam je obrazovni sistem los...

Majstori smo da prebacujemo problem u neki apstraktni domen. Los "sistem". Jeste, ali su pre svega losi nastavnici koji ne znaju da zainteresuju ucenike, ne umeju da objasne, mrzi ih da smisljaju kreativne zadatke, pa onda vrte istu pricu koju su culi od svojih nastavnika, do penzije.

Ma da, los plan i program, ocajni udzbenici, raspad skole, inspekcija koja forsira da se gradivo mora raditi po tacno utvrdjenom redosljedu, djaci moraju da znaju tacno odredjene definicije inaci ti padas kao nastavnik, da ne govorim o tome sto nema padanja zbog izostanaka, sto se inkluzivna djeca moraju propustati bez da ista znaju...

Ali naravno, najveci problem je u nastavnicima.

To je isto kao kad bi neko kardiohirurgu rekao da je los doktor, da nije kreativan, da je nemotivisan, zato sto mu ministarstvo nije obezbjedilo pejsmejker i salu, a njemu umro pacijent od teske aritmije.

Cinjenica je da postoje ogromni problemi u prosveti koji se godinama ne rjesavaju, vec se stalno gomilaju, kao u ostalom i u svim drugim djelovima drustva. Mozes neko vrijeme da guras na entuzijazam, ali bez potpore, bez nekog da ti duva vjetar u ledja kad radis nesto dobro, vrlo brzo ili pregoris ili odustanes.

Situacija u zdravstvu, prosveti, socijali je ista kao i svugdje. Kako ti radis svoj posao, tako oni rade svoj. Ti njima uvalis bajat leba, zavrsnes ih za los dio na autu, oni tebi upropaste dijete i sarane babu.

зато француски и британски системи просто блистају, посебно у неелитном школству.

Tako je... nase dete zna koliko ovaca ima po glavi stanovnika na Novom Zelandu, ali ne zna kako da prisije dugme, jer je ukinuto Domacinstvo...

Ali, vazno je da je nafilovano svim mogucim i nemogucim informacijama iz udzbenika koji su samo skracena verzija skript za fakultet..

Podatak o ovcama je iz 1999 

Немаш домаћинство, имаш ТО.   Не иди у крајности, предмети у основној дају основни увид. Историја у основној тражи да се упамти пар круцијалних година и појава и дас е по могућтву повезују, математика до осмог скоро па прелагана, географија учење гледања у карту свијета. Идући у крајност типа "Nемој да то учи, оптеретиће мозгић" не носи ништа добро. Уосталом, ментале способности су највише и највише се развијајају у тим годинама, напор уложен тад је пресудан за касније.

Postoje nastavnici koji su odgovorni, lepo objasnjavaju, ali te obaraju ako ne znas, i to nisu nikakvi supermeni, samo ljudi koji su svesni koliko vazan posao rade. Hvala Bogu, bilo ih je nekoliko u mom skolovanju. Tacno je da su se zalili na idiotske propise i program, ali nisu dozvolili da im to bude izgovor da upropaste generaciju. Ovi novi propisi o izostancima i pustanju ucenika su od skoro, a profesori su katastrofa odavno.

Pazi, imas TO, ali sta radis na TO... u petom pravis neki kovcezic, u sestom lepis neku lepenku... Ali, niti se vise uci da popravis gumu na biciklu, niti nekoga zanima da do besvesti crta tehnicke crteze ...

Ne kazem ja da ne treba da se uci, ali... gro tih stvari je .. preterano...
Naucice dete Pitagorinu teoremu, ali mu niko tokom 8 godina (4 u osnovnoj i 4 u srednjoj skoli) ne kaze zasto mu treba ta teorema i kako moze da je primeni...
Ako izuzmemo Srpski jezik i 4 osnovne matematicke operacije, za gro toga sto se uci nije objasnjena prakticna primena...

A sto se tice opterecivanja mozga, zasto mozak uopste mora da bude opterecen? Sve to moze da se nauci kroz igru (u prvim razredima), a zatim kroz primere...  I ne shvatam taj fazon da neko nesto mora da nauci, a da to mrzi... i zaboravi posle godinu dana...

I u tome je problem sa PISA testovima u kojima se zahteva da deca primenjuju nauceno... To se u nasim skolama ne uci...


Inace, o cemu se radi:

http://www.pisaserbia.org/testirajte-sebe.html

Testovi su iz 2003. i 2006. godine...

I sa istog sajta:

U čemu su naši đaci na prethodnom testiranju bili najlošiji? Koje su to oblasti znanja koje su nas dovele do 41. pozicije?

Testirane su tri oblasti postignuća: matematika, prirodne nauke i razumevanje pročitanog teksta. Upravo je razumevanje pročitanog oblast u kojoj se učenici iz Srbije najlošije snalaze. Njih obeshrabri već i sama dužina teksta; po pravilu, ako je tekst duži od pola strane, oni unapred odustaju. Takođe, obeshrabruju ih tekstovi koji nisu narativni, već su informacije saopštene u nekom drugom formatu, npr. tabelarno, u obliku mape, grafikona, formulara... Kada je reč o vrsti pitanja, najmanje su samopouzdani u pitanjima koja od njih traže da vrednuju neki sadržinski ili formalni aspekt teksta, npr. da objasne postupke ili nameru autora teksta, ili primerenost stila...najkraće rečeno, slabija su postignuća u onim veštinama koje u školi nisu prepoznate kao važne, koje se ne nalaze u nastavnim programima, pa ih, prema tome, ni nastavnici ne uvežbavaju sa učenicima.

ЦЦЦ, ала си ти немодеран...