svaki dan nosi nešto sa sobom,makar nam daje šansu da nešto uradimo ili doživimo. ali normalno,postoji tih nekoliko dana koji su kalendarski bitni.
jedan od njih je rodjendan,pa me zanima-koliko pažnje pridajete rodjendanima,do kad ste slavili,kad prestali(ako jeste),koji su vam datumi osim tog(ili umjesto) posebno bitni?

pa, nisam pretjerano odusevljena rodjendanom...

osim sto sam rodjena 6- tog maja, a to mi je bila i slava, pa je onda ispadalo da usput proslavim i svoj rodjendan.

tako da...nikada ja nisam nista organizovala za svoj rodjendan...prijatelji su znali u omiljenom lokalu da se organizuju , pa se i zarakijamo...ja sam se u principu znala lijepo provesti, osim ako izuzmemo da me danima prije rodjendana smara pitanje nekih : " e, a sta ces za rodjendan?"

cuj...sta cu? nista....dodati sadasnjem broju jos jednu godinu
vaznije mi je sto je slava tog dana...

kao klinku me je radovao taj datum...sto sam starija sve manje...mada, prija kad se ljudi sjete...svakako.
ali bez pompe...

onda...drugi datum je rodjendan mog sina.
naravno da mi je poseban.
meni posebniji od vlastitog rodjendana.

i postoji jos jedan dan, ali on me rasturi i rastuzi do beskraja.
tad sam izgubila nekog jako vaznog i bliskog.
datumi su zajebani u tom smislu, nekog nema pa nema svakoga dana, ali taj dan kada je taj neko otisao treba umjeti pregurati.

Ne volim svoj rođendan, ali zato tuđe negujem i trudim se da svoje voljene iznenadim uvek nečim novim, lepim, drugačijim.
Obično tih dana oko mog rođendana se hoda na prstima i trudi da mi se ne staje na put.

Pridajem značaj rođendanima dragih i bliskih ljudi, mada ume da se desi da, kad osvane taj dan, izgubim pojam o datumu i ukoliko slavljenik ne pravi neki, mesecima najavljivani džumbus (što je sve ređe i ređe, valjda se sa godinama umorimo  ), setim se tek kasno uveče ili sutradan.  Jednom sam rođenu sestru ceo dan kulirala, pa sam se posle osećala kao najgori idiot.

A svoj... hm... onako, ništa posebno. Ne slavim ooodavno u onom obliku, bambus, sendviči i drndavi kasetofon    (mada mi je lepo kad se setim) 

Volim taj dan da budem sama sa sobom u glavi kako treba, da se "nas dve" lepo provedemo 
Tada se potrudim da ugodim sebi na neki način, a sve ostalo ide svakodnevnim tokom.

Šator ostavljam za diplomiranje (tati umesto ispraćaja nesuđenog sina), a onda ima da izrađam 12 dece pa ću njihove rođendane da slavim dok mi glava ne eksplodira   

izgleda da je to, eto, rasirena pojava...da se vise pridaje znacaja i vise veseli na tudjim rodjendanima.

Možda zato što ljudi u vreme svojih rođendana obično uhvate da razmišljaju o raznim ozbiljnim i, uglavnom, ne tako lepim stvarima, da se preispituju, gde su stigli, kuda dalje, još jedna godina, i tako to... A kada je neko drugi u pitanju, onda nas ovakva tematika zaobiđe (verovatno zajaši tog dotičnog slavljenika), pa onda bude sasvim normalno da se opustimo, uživamo i veselimo.
Još ako ima i nekog pečenja...uh! 
(ne onog - doktore, imam pečenje  )

Mnogi ljudi se ne raduju svom rodjenadnu.Da l je to zbog godinica, ili...ne znam.
Cak i neki mladi ljudi ni pridaju znacaj svom rodjendanu.
Mene moj nervira i tog dana sam bzv i ne bi ga nikada spominjala da ga ne spomenu moji i podsecaju nekoliko dana pre tog datuma.
Inace meni su najdrazi datumi kad su rodjena moja deca.I to su mi divni dani.

pa šta je to

što se mog rodjendana  tiče,imam neke čudne momente,u toku godine sam sva euforična,kako se približava poslednja nedelja,tako mi je odbojan datum. a onda sma na konkretan dan ok,srećna..mada nikakve euforije nema. e da..puna sam ljubavi i samo se grlim kao blesava
a kad su drugi,meni bitni u pitanju..prvo,kome god da je rodjendan,volim da uradim nešto lijepo da se bar tog dana osjeti posebno,a ako mi je blizak..e tad se baš potrudim,počev od neke..recimo neobične čestitke preko poklona koji je pažljivo tražen..šta znam,treba slaviti ako ne svaki,bar taj dan kako treba,mada već vidim da mi postaje svejedno,poslednjih godina su mi davali ispite na rodjendan  i onda mi se ne mili

meni je taj dan od prilike kao i svaki drugi... okupim ekipu, izadjemo u grad na piće, zezamo se i to je to, nema nikakve euforije... jedino sam 18-ti rodjendan bas posebno proslavio, to je bila zurka za nezaborav...

Meni je moj rođendan sasvim obična stvar, nije mi bitan, ali baš volim rođendane ljudi koji su mi dragi. Oni vole svoje rođendane, pa ih i ja volim nekako   

Onako, ni previse ni premalo paznje pridajem svom rodjendanu, slavio sam do 23. na vece(dosta ljudi i po dva dana slavlje  ), a sada cisto okupljam neko drustvo(mada ih opet nema malo  ) na pice i tortu.

moram ovu temu da vratim na prvu stranu 

moj rodjendan slave svi 

fala ti moj dobri prijatelju 

neka slave,tvoj je kada pozelis Ti...

da li je ...sreca to sto jeste danas

Какав наслов.. мислио сам да ће почети да пише о теоријама завере.. 

hehe ima malo krimi prizvuk 

danas nam je divan dan crnjin brat slavi rodjendan 

nekome jeste sigurno...

 

proslavili smo ga onako
na pocetku je bilo lepo,pa ruzno pa opet lepo
pa ruzno i na kraju sam pobegao

jest