Danas Međunarodni dan izbeglica
Autor: Beta | 20.06.2007 - 09:05

Međunarodni dan izbeglica, koji se obeležava danas, Srbija dočekuje sa oko 105.000 ljudi koji imaju izbeglički status i više od 200.000 interno raseljenih sa Kosova i Metohije. 
Komesar za izbeglice Dragiša Dabetić kazao je da se do sada u Hrvatsku vratilo 69.000 ljudi, u Bosnu i Hercegovinu oko 100.000 a na Kosovo od 1999. godine manje od 3.000.
On je istakao da povratak ne znači samo fizički povratak već pristup pravima i dodao da je neophodno da se za to stvore preduslovi uz pomoć međunarodne zajednice.
U Crnoj Gori trenutno živi 24.000 izbeglica i osoba raseljenih sa prostora bivše Jugoslavije a pre osam godina u njoj je boravilo 130.000 izbeglica i raseljenih osoba.
Predsednik Srbije Boris Tadić izrazio je zabrinutost zbog sporog povratka interno raseljenih Srba i drugih nealbanaca sa Kosova i Metohije i problema bezbednosti u pokrajini i pozvao na brže rešavanja problema izbeglica.
Na jučerašnjem okruglom stolu posvećenom Međunarodnom danu izbeglica istaknuto je da, uprkos napretku u povratku izbeglih postoji niz problema za trajno i sveobuhvatno rešavanje tog problema u praksi kao što su vraćanje stanarskog prava, upisivanje radnog staža, hapšenje povratnika i druga pitanja.
Srpski savet za izbeglice podsetio je na potrebu zaokruživanja sistema izbegličke zaštite u Srbiji tako što će biti doneti Zakon o azilu i osavremenjena Nacionalne strategije za rešavanje problema izbeglica i raseljenih lica iz 2002. godine.
Prema podacima UNHCR-a, u svetu danas ima 10 miliona izbeglica i 25 miliona interno raseljenih lica koja beže od ratova, sukoba i represije, dok vlade i humanitarne agencije sve teže uspevaju da se izbore sa tim problemom.
Svetski dan izbeglica ustanovila je Generalna skupština Ujedinjenih nacija 2000. godine, sa ciljem da se tog dana sumiraju rezultati postignuti na rešavanju problema izbeglih i utvrdi program za narednu godinu.

Izvor: Blic

 SVETSKI DAN IZBEGLICA

Povodom Svetskog dana izbeglica, Visoki komesarijat Ujedinjenih Nacija saopštio je da je broj izbeglica u svetu u porastu, i da je dostigao skoro 10 miliona. Istovremeno, još 25 miliona interno raseljenih beže od ratova, sukoba i represije, dok vlade i humanitarne agencije sve teže uspevaju da se izbore sa tim problemom.

Tadić: Ubrzano rešiti probleme izbeglih i prognanih

Predsednik Srbije Boris Tadić pozvao je povodom 20. juna - Svetskog dana izbeglica, na ubrzano rešavanje problema položaja stotina hiljada izbeglih i prognanih na prostorima bivše SFRJ.

Predsednik Tadić je ocenio da Srbija mora da učini sve što je u njenoj moći da se prevazidju prepreke za rešavanje konkretnih problema izbeglih i raseljenih, pre svega kroz integraciju ili povratak, saopštila je Pres-služba predsednika Republike.

Tadić je izrazio zabrinutost zbog sporog, gotovo nikakvog, povratka interno raseljenih Srba i drugih nealbanaca na Kosovo i Metohiju, a posebno je istakao problem bezbednosti povratnika u pokrajinu.

Predsednik Srbije je, takođe, apelovao i na čelnike civilne misije UN i vlade u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu da zajednički pokušaju da reše ovaj civilizacijski i humanitarni problem, jer je to jedan od preduslova evropske budućnosti regiona.

Dabetić: Država čini sve da se izbeglice integrišu u zajednicu ali i da im se obezbedi povratak

Komesar za izbeglice Dragiša Dabetić izjavio je da je Srbija sa oko 100.000 izbeglica i 209.000 interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije, 'zemlja sa najvećim brojem izbeglica i interno raseljenih u Evropi'.

'Tome treba pridodati još blizu 200.000 izbeglica koja su u međuvremenu uzela državljanstvo Srbije i uglavnom su tu ostali. Izbegličko-raseljenički korpus je blizu pola miliona, što je skoro 7,5 posto ukupnog stanovništva Srbije', kazao je Dabetić.

On je povodom Svetskog dana izbeglica rekao da država čini sve da se izbeglice integrišu u zajednicu ali i da im se obezbedi fizički povratak na teritoriju sa koje su došli.

'Što se tiče povratka, u Hrvatsku se vratilo oko 69.000 ljudi, u BiH nešto preko 100.000', kazao je Dabetić. On je naveo da je oko 30.000 tih ljudi otišlo u 'treće zemlje'.

Kada je reč o Kosovu, figuriraju različite cifre ali se procenjuje da je od 2.000 do 3.000 povratnika, kazao je Dabetić i dodao da je tu povretak 'gotovo simboličan'.

Prema njegovim rečima, međunarodna zajednica 'operiše' sa ciframa da se na Kosovo vratilo 12.000 i više ljudi, ali tu ubrajaju sve koji su se vratili uključujući i iz zapadne Evrope.

Dabetić navodi da je trenutna situacija na 'terenu' takva da je u kolektivnim centrima smešteno više od 8.000 ljudi. 'Imamo 89 kolektivnih centara, od toga je 17 na Kosovu i Metohiji, a 72 se nalaze u Srbiji bez Kosova i Metohije. Dve trećine su raseljeni sa Kosova, jedna trećina izbeglice.

'Imamo program zatvaranja kolektivnih centara i to radimo, ali nije cilj samo zatvoriti centar, nego naći alternativna rešenja za te ljude', naveo je Dabetić.

On je podsetio da je Srbija 2002. godine usvojila Nacionalnu strategiju za rešavanje pitanja izbeglica i raseljenih lica. 'Do sada je pod krov nad glavom kroz različite programe stavljeno blizu 25.000 ljudi što nije mala cifra. To je jedan mali grad, ali kada se to uporedi sa nekoliko stotina hiljada ljudi, onda se vidi da je to mali broj', kazao je Dabetić.

On je podsetio na podatak da u svetu ima oko 22,8 miliona izbeglica i raseljenih lica. Raseljenih lica je 2,9 miliona, a izbeglica je oko 9,9 miliona.

Komesar za izbeglice Dragiša Dabetić izjavio je da je Srbija sa oko 100.000 izbeglica i 209.000 interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije, 'zemlja sa najvećim brojem izbeglica i interno raseljenih u Evropi'.

'Tome treba pridodati još blizu 200.000 izbeglica koja su u međuvremenu uzela državljanstvo Srbije i uglavnom su tu ostali. Izbegličko-raseljenički korpus je blizu pola miliona, što je skoro 7,5 posto ukupnog stanovništva Srbije', kazao je Dabetić.

On je povodom Svetskog dana izbeglica rekao da država čini sve da se izbeglice integrišu u zajednicu ali i da im se obezbedi fizički povratak na teritoriju sa koje su došli.

'Što se tiče povratka, u Hrvatsku se vratilo oko 69.000 ljudi, u BiH nešto preko 100.000', kazao je Dabetić. On je naveo da je oko 30.000 tih ljudi otišlo u 'treće zemlje'.

Kada je reč o Kosovu, figuriraju različite cifre ali se procenjuje da je od 2.000 do 3.000 povratnika, kazao je Dabetić i dodao da je tu povretak 'gotovo simboličan'.

Prema njegovim rečima, međunarodna zajednica 'operiše' sa ciframa da se na Kosovo vratilo 12.000 i više ljudi, ali tu ubrajaju sve koji su se vratili uključujući i iz zapadne Evrope.

Dabetić navodi da je trenutna situacija na 'terenu' takva da je u kolektivnim centrima smešteno više od 8.000 ljudi. 'Imamo 89 kolektivnih centara, od toga je 17 na Kosovu i Metohiji, a 72 se nalaze u Srbiji bez Kosova i Metohije. Dve trećine su raseljeni sa Kosova, jedna trećina izbeglice.

'Imamo program zatvaranja kolektivnih centara i to radimo, ali nije cilj samo zatvoriti centar, nego naći alternativna rešenja za te ljude', naveo je Dabetić.

On je podsetio da je Srbija 2002. godine usvojila Nacionalnu strategiju za rešavanje pitanja izbeglica i raseljenih lica. 'Do sada je pod krov nad glavom kroz različite programe stavljeno blizu 25.000 ljudi što nije mala cifra. To je jedan mali grad, ali kada se to uporedi sa nekoliko stotina hiljada ljudi, onda se vidi da je to mali broj', kazao je Dabetić.

On je podsetio na podatak da u svetu ima oko 22,8 miliona izbeglica i raseljenih lica. Raseljenih lica je 2,9 miliona, a izbeglica je oko 9,9 miliona.

Izvor: RTS

Расте број избеглица у свету, Србија заузима високо место


У свету, где се данас обележава Светски дан избеглица, забрињава пораст броја избеглих, који достиже близу 10 милиона, а високо место заузима и Србија, у којој је пронашло уточиште више од 100.000 особа са избегличким статусом.

Прошла година била је једна од најгорих по броју избеглица, а криза се ове године додатно погоршала због сукоба у Ираку, Авганистану, Сомалији и суданској покрајини Дарфур, изјавио је високи комесар УН за избеглице Антонио Гутереш.

"Ово је веома лоша година за избеглице широм света. Тренутно има близу 10 милиона људи који су напустили своје домове због недостатка безбедности, а тај број се свакодневно повећава", рекао је Гутереш.

Према најновијим подацима УНХЦР-а, број избеглица крајем прошле године био је за 14 одсто већи него 2005., када је регистровано 9,9 милиона расељених.

Пораст броја избеглица објашњава се кризама на Блиском истоку, у Дарфуру, на рогу Африке, као и онима у Бурундију и Демократској Републици Конго.

Србија, са 104.246 избеглица са потврђеним статусом, 200.000 који су у међувремену узели наше држављанство и 230.000 расељених са Косова и Метохије, спада у категорију земаља са најбројнијим расељеничким корпусом, рекао је комесар за избеглице Драгиша Дабетић.

Упркос бризи државе да се избегли интегришу у заједницу, али и да им се обезбеди физички повратак на територију са које су дошли, они се суочавају са бројним егзистенцијалним проблемима, нерешеним статусом и нерешеним стамбеним питањима.

Постоји 89 колективних центара, од тога је 17 на Косову и Метохији, а 72 се налазе у Србији без јужне покрајине.

Дабетић је подсетио да је Србија 2002. године усвојила Националну стратегију за решавање питања избеглица и расељених лица.

"До сада је под кров над главом кроз различите програме стављено близу 25.000 људи што није мала цифра. То је један мали град, али када се то упореди са неколико стотина хиљада људи, онда се види да је то мали број", казао је Дабетић.

И председник Србије Борис Тадић позвао је на убрзано решавање проблема положаја стотина хиљада избеглих и прогнаних на просторима бивше СФРЈ.

Тадић је оценио да Србија мора да учини све што је у њеној моћи да се превазиђу препреке за решавање конкретних проблема избеглих и расељених, пре свега кроз интеграцију или повратак.

Он је изразио забринутост због спорог, готово никаквог, повратка интерно расељених Срба и других неалбанаца на Косово и Метохију, а посебно је истакао проблем безбедности повратника у покрајину.

И Српски демократски форум Србија сматра да 12 година после рата у Хрватској избегличко питање још увек није решено на правичан и свеобухватан начин.

Та организација је указала на низ тешких питања која нису или уопште решена или се споро решавају у тој земљи, а тичу се Срба који живе у Хрватској.



Izvor: Tanjug

Папа позвао све земље да прихвате избеглице


Поглавар Римокатоличке цркве папа Бенедикт XВИ позвао је данас председнике влада свих земаља да приме што је могуће више избеглица.

"За хришћане је пружање помоћи избеглицама "конкреетан начин исказивања јеванђеоске љубави", рекао је папа, чија се изјава поклопила са Светским даном избеглица, који се обележава данас.

"Пружити добродошлицу избеглицама и понудити им гостопримство је за свакога гест људске солидарности, тако да се они не би осећали изоловано, што би била последица нетолеранције и равнодушности", закључио је Бенедикт XВИ, пренео је Ројтерс.

Он је позвао премијере свих земаља да пруже заштиту онима који су се присилно нашли у тако деликатној ситуацији.

Високи комесар Уједињених нација за избеглице Антонио Гутјереш је потврдио да је прошла година била је једна од најгорих по броју избеглица и нагласио да се криза додатно погоршала због сукоба у Ираку, Авганистану, Сомалији и суданској покрајини Дарфур.


Izvor: Tanjug