НАТО је начинио злочин против човечанства а ви кривите Слобу ја комшији јебем жену... јел има право да ме убије? Нема. Глупости на све стране. Једина разлика од било чега је та што НАТО-у нема ко да суди.

Не... ипак има. Суди им се већ... само полако.

MIslim da su totalno bespotrebni referati istorije...iz prostog razloga sto sve opet to ne opravdava cinjenicu da je NATO bombardovao Srbiju zbog nepostojeceg Racka.
Koliko god necije odluke bile pogresne okidac citavog procesa je bio izmontiran. Sto implicira da im je sve to bilo potrebno na ovaj ili onaj nacin...
Inace Albanci su imali plan i to dobro razradjen kako dovesti do krize i kako sistematski unistavati Srbe.
E sada mozemo da palamudimo o tome do ujutru ali ja znam sta su moje komsije pricale i kako su pricale....to niko nije mogao promeniti

sadašnji vlastodršci koji su krstarilči svetom i Evropom i molili "saveznike" da intervenišu protiv Srbije-NATO bombarodvanjem posrali su onolike žrtve,  posrali su se po svima nama jer ne poštuju heroje, ubijene, načinjenu štetu-------JEBEM LIIM MAJKU MAJKINU I 30 KOLENA.

ODJEBITE VIŠE SA PRIČOM TO JE ZBOG SPS-A, SLOBODANA MILOŠEVIĆA......zašto su sada sa njima u koaliciji-sve ista govna-sjaši Kurta da uzjaše Murta a narod i dalje trpi i sve mu je tanji novčanik i sve manje strpljenja.




Intervju nedelje: Srbislav Cvetković (67), koji je odlikovan medaljom za iskazanu hrabrost
Bio sam gospodin, a sada sam slepac

"Običan slepac - to sam vam sada ja! Pre NATO agresije na tadašnju Saveznu Republiku Juguslaviju, bio sam gospodin, a sada nakon učešća u ratu - niko i ništa!

Bolje da sam poginuo na Košarama umesto što sam ranjen i ostao živ da gledam i doživim ove muke“ , otvorio je dušu za „Alo!“, Srbislav Cvetković (67), ratni vojni invalid koji je odlikovan medaljom za iskazanu hrabrost.
- Nisam vam ja nešto posebno hrabar. U rat sam otišao jer je bila to moja dužnost, domovina nam je bila napadnuta i tada smo joj bili potrebni. Sada, 13 godina kasnije, država kao da nas se stidi i imam osećaj da kada bi mogla, sve bi nas poslala na neko pusto ostrvo kako bi nas sklonila od očiju javnosti. Da se razumemo, i sada bih otišao da branim svoju domovina. Paradoks je što nas danas uče da treba da volimo svoje krvnike - sa setom u očima kaže ovaj borac.
Cvetković je ranjen u bombardovanja NATO avijacije na lokaciji Košare. Odlikovan je za hrabrost jer je teško povređen priskočio u pomoć bratu po oružju i jednom rukom uspeo da ga iskopa i izvuče iz rova koji je bio zatrpan zemljom. Ovaj nesebični ratnik objašnjava da je pre rata radio kao građevinski inspektor, a da sada preživljava od suprugine plate jer od svoje invalidske penzije u iznosu od 23.500 dinara podmiruje dažbine.
Kako ste povređeni?
- Taj dan kada sam ranjen nikada neću zaboraviti. Desio se nakon što sam napravio improvizovano sklonište. Samo što sam seo i pogledao u nebo, video sam kako raketa bukvalno klizi, a potom se zabija u zemlju. Usledila je strašna eksplozija i detonacija me je odbacila nekoliko metara dalje. Nakon što sam se osvestio i otvorio oči, sve mi je bilo mutno jer sam bio krvav, levu ruku nisam uopšte uspeo da pomerim. Nakon što sam se pribrao, dopuzao sam do rova u kome su mi bili drugovi. Međutim, jedan je bio zatrpan. Desnom rukom sam počeo da kopam i uspeo sam nekako da izvičem saborca koji je bio ranjen i ostao gluv. Zatim sam video još jednu ruku. Uz nadljudske napore sam nastavio s kopanjem i ugledao sam drugog vojnika. Prizor je bio jeziv. Ruka mu je bukvalno bila otkinuta, a on je bio mrtav. Zatim sam zgrabio pušku i zauzeo položaj jer sam mislio da će nas Albanci napasti. U iščekivanju napada, stigli su moji saborci koji su me prebacili u bolnicu.
Šta vas tišti i šta vam smeta danas?
- Boli me i teško mi je kada vidim borce i invalide koji nemaju nikakva primanja. Oni su zaboravljeni od države, a vlast ih je koristila kada su im bili potrebni. Sada su svi oni zaboravljeni.
Šta očekujete da država uradi i kako da vam pomogne?
- Ne očekujem ništa. Ne mogu očekivati da nam neprijatelj da prava i penziju. Mogu samo da očekujem da nam daju po tabletu „cijanida“.
Koliku pomoć dobijate od države?
- Od države nemam nikakvu pomoć sada kad sam ratni vojni invalid. Ranije sam na osnovu ranjavanja (ima 47 gelera i invalidnost od 80 odsto) dobijao 3.500 dinara pomoći, a to je vremenom ukinuto. Rekli su mi da više nemam prava na to.
Kako preživljavate ova svakodnevna poskupljenja?
- Preživljavam kao i svaki drugi građanin od danas do sutra. Snalazim se, kupujem na poček. Da mi nije supruge koja radi, ne znam kako bi živeli. Imam ćerku koja je završila medicinski fakultet, a posla za nju nema.
Čega se stidite u svom životu?
- Stidim se što sam na ratištu ispao kukavica. Nisam imao hrabrosti da jednoj medicinskoj sestri, majci dvoje dece, saopštim da joj je suprug poginuo na Košarama. Posle mog ranjavanja sam bio u bolnici u Juniku i o nama je nesebično brinula ta sestra. Ona mi je objasnila da joj je suprug na Košarama kao medicinski tehničar i da mesec dana nema vesti o njemu. Kako je to rekla, meni je kroz glavu prošla slika poginulog tehničara i u tom trenutku nikako nisam mogao da joj saopštim tu vest.
Šta bi voleli da država uradi za invalide rata?
- Voleo bih da da naši veterani dobiju bar polovinu prava koja su dobili hrvatski domoljubi. Međutim, to su moje želje, Hrvati prave državu, a ovi naši je razvodnjavaju.
 
Neću ni za koga glasati
Kome bi i zašto dali svoj glas na predstojećim izborima?
- Ukratko, neću da glasam iz prostog razloga jer nema za koga da se glasa.
Kada ste poslednji put bili negde na odmoru?
- Šta da vam kažem, ne sećam se više, a sada i nisam u stanju da negde otputujem. Nemam uslova za to.

Kao da rata nije bilo
„Naša država se ponaša kao da rata uopšte nije bilo jer mi ne znamo koliko je ukupno ljudi nastradalo, koliko je ljudi učestvovalo u ratu i najzad koliko ima vojnih invalida. I zato kažem, slava onima koji su poginuli i njihove muke su završene. Ja ne smem da zatvorim oči jer ne vidim kuda idemo“, kaže Cvetković.

ALO

Ajde malo  Bez odjebavanja sagovornika i bez velikih slova, ako ne umes normalno da diskutujes, zaobidji diskusiju.

Znam ja da je tesko razumeti malo komplikovanije recenice. Sve to je zbog pogresnih politickih odluka i poteza, zbog slepila za realnost, trenutak i stanje u medjunarodnim odnosima. To nam se desava ceo vek, i poslednja sranja bi nam se desila i da su na vlasti bile demokrate na celu sa djindjicem a da su povukli potpuno iste poteze.

Milosevic i SPS su krivi zbog povucenih poteza i kratkovidosti a ne zato sto su rekli "ajde dodjite da vidimo ko je jaci", pa mi dobili stasmo dobili. Ne verujem ja da su oni zeleli bombardovanje, ali je problem sto nisu verovali da ce do njega uopste doci. U tome su krivi, a ti pre nego sto nesto okarakterises prvo dobro procitaj. 


Imas pravo na svoje misljenje, moje je da nam je potrebno vise ovakvih referata jer zivot nije poceo sa nama niti ce se sa nama zavrsiti. Ko osporava da je Racak izmontiran? Niko, jeste, sa jasnim ciljem i namerom. Ali ga ne bi bilo da nismo sebe stavili u situaciju da zele da sa nama razgovaraju sa pozicije sile a ne dogovora. A tada im je trebalo opravdanje koje su lako izmontirali.

Pokusavam da pisem o realnosti a ne lepim zeljama. Od kad je sveta i veka jaci rade ovakve stvari, bila neka demokratija ili bilo koji drugi sistem, to je jednostavno tako. ozes da izvuces maksimum iz trenutne situacije ili da "ponosno" dobijes po tamburi i izgubis sve. Npr. Italijani koji su uvek u pocetku bili na pogresnoj strani u odnosu na krajnji ishod. Ali su uvek iznalazili najbolje za svoj nacionalni interes. Mi smo uvek ulazili u ratove na stranu saveznika, bez dogovora i palnova i uvek dobijali na kraju onu stvar u dupe. Italijani uvek udju sa agresorom, onda im dodju na noge druge sile i ponude da im se priklone u zamenu za teritorije nakon rata. I uvek im prodje.  To su radile i mnoge druge zemlje, ili ostajale neutralne, bez pristupa sa ideoloske i emotivne strane, dok ne dodju u poziciju da za svoje mesanje nesto konkretno i dobiju. Ponavljam, mi smo drzava sa nizom ogromnih gresaka u vezi sa najvaznijim drzavnim stvarima.

O komsiji i zeni - naravno da nema, ali si ga doveo u poziciju u kojoj lako moze biti spreman da te ubije. Pa ti je posle kasno kada ga osude, jer si vec zavrsio svoje. Nije tesko malo razmisliti.

Zivot drzave je kao zivot coveka, samo duzi i slozeniji. Kao sto ljudi tokom svog zivota prave svoje izbore, i oni uticu na njihvo uspeh, zivotni put i situacije u kojima ce se naci, tako je i sa drzavama. I kao i kod covek, niz pogresnih poteza ce te staviti u nezavidnu i losu situaciju. Zato je moj komentar obuhvatio i period od stvaranja kraljevine SHS. Ne moze neko zakljuciti da neki jadan covek spava u parku na klupi i jede iz kontejnera krivicom drzave koja ne brine o njemu ako je on odrastao u imucnoj porodici, imao priliku da se skoluje a nije, mogao da se bavi porodicnim biznisom ali se odlucio za kocku pa postao zavisnik i ostao bez svega sto je imao itd. I onda posle niza njegovih jadnik odluka, neko iznad njega dodje i postavi mu neke uslove koje on mora da prihvati na lep ili ruzniji nacin... a cinjenica je da je imao sve uslove da se u zivotu ne nadje u takvoj situaciji.

Odvajam u potpunosti NATO zlocine od toga kako smo dosli u situaciju da uopste do njih dodje... do njih i mnogo drugih stvari koje su nam se desavale, koje nam se desavaju i koje ce nam se desavati.

mi smo krivi za sve. i kad svršimo osećamo krivicu.

Molim nekog da mi objasni sledece:
N.A.T.O. agresija je trajala 78 dana,u njoj je stradalo izmedju 1200 i 3000 ljudi(od toga 88-ro dece) pricinjena je materjalna steta izmedju 30 i 100 milijardi dolara(direktna je 30 a indirektnu je tesko izracunati),kao posledica agresije oko 600.000 ljudi je ostalo bez posla.
Kako je moguce da sinoc(24.marta 2012-te god) ni na jednoj televiziji nije bila emitovana nijedna emisija vezana za ovaj monstruozni zlocin(sem kratkih 3-minutnih vesti u toku dnevnika) dok je recimo pre svega 11 dana na cak 8 srpskih televizija bila emitovana jednocasovna emisija povodom pogibije Zorana Djindjica?
Da li je moguce da zivot jednog Djindjica vredi vise od zivota vise hiljada nasih gradjana?Da li je moguce da je njegov zivot bio vredniji od zivota 88-ro dece?Da li je njegov zivot vredniji od zivota male trogodisnje Milice Rakic koju je zlocinacka bomba ubila na nosi?
Da li ponasanje srpskih medija znaci da moramo po nekoj evropskoj direktivi da zaboravimo zrtve N.A.T.O. agresije?Da li je to ispiranje mozga srpskog naroda da bi napokon nekako mogli da prihvatimo nase evropske "prijatelje"?
Da li su evroatlanske integracije i njihov zacetnik Zoran Djindjic vazniji od svih strahota koje su zadesile srpski narod?
Strasna je cinjenica da zivimo u zemlji u kojoj je moguce tek tako ubiti premijera i zamalo se izvuci sa tim zlocinom,to je neosporno.Slazem se u potpunosti da i narednih 50 godina ako treba bude emitovana emisija o njemu.
Ali sve vas pitam : Zar sve ove hiljade gradjana Srbije koje su dale zivot u toj agresiji ne zasluzuju ako ne veci onda bar isti medijski prostor toga dana?Zar i one ne zasluzuju bar po sat vremena na 8 domacih televizijskih kanala tog prokletog 24-tog marta???

Добар пост.

Pa naravno da je sramota, ali niko nije platio termin kada bi se to emitovalo, a javni medijski servis zabole racku.
A ima toliko dobrih emisija koje bi mogli da repriziraju i barem na trenutak podsete kroz kakav smo pakao prosli.
Ali ocigledno da su Sulejman, Parovi i ostala sranja bitniji od jednog tragicnog perioda Srpskog naroda

Pa realno je Raner upravu... Nas cilj je da ne dodjemo u situaciju da se konfrontiramo sa velikim silama, da ih stavimo na svoju stranu. Jer drugacije nije moguce.

Sta mislite o onim igrama sto su bile u Knez Mihajlovom to je prenosio rts bila je i muzika,neka zena im je rekla sram vas bilo a to je bilo u subotu 13 godina od nato bombardovanja.

Postoje price da su hteli nasi da udju na sever Albanije,ovako su ih Siptari tukli sa albanskih planina i bilo je dosta teze braniti se.

Dobri snimci,neko kaze da Milosevic je namerno cuvao OVK to jest nije dozvolio da se razbije,da bi se ljudi opterecivali ratom na Kosovu a ne zivotnom egzistencijom.