Ne znam da li vredi debatovati o ovom dogadjaju.
Što se tiče srpske istorije,vrlo je sporan - Srbin je pripucao i ubio Srbe.
Ako stvar obojimo,veteran i povratnik iz španskog,gradjanskog rata(izgubljenog) je,sanjajući SSSR i Staljina,po cenu ubistva svojih sunarodnika,želeo da te snove i ideje posadi u okupiranoj Srbiji.
Sporno je - koje je nacionalnosti bio Španac? Pa,nadimak sve kaže(kao Rasel Krou u "Gladijatoru").On nije Srbin,on je to odbacio i postao internacionalista,on je borac za svetsku revoluciju i pravdu,koju ne pravi u svetu,već u svom rodnom kraju,na seoskom vašaru(što bi mi urbanisti rekli - na mikro nivou).
Drugi paradoks je što Srbija(SR Srbija,doduše) slavi taj dan,kao nešto značajno. U stvari,slavili su opet neki internacionalci i svetski revolucionari dan kada je odlučeno da se Staljinu i SSSR-u olakša situacija,koja je bila,prilično,nezavidna tih dana.
Tito,kao prekaljeni,internacionalni egzekutor Kominterne je poslat da rukovodi tim ustankom,valjda da bi Srbiju oslobodio od okupatora? OK,morali smo da slavimo taj dan,jer je Tito tako odlučio,a nije imao ko da mu se usprotivi.
Od ovih,naših,boraca za svetsku revoluciju,ali u Srbiji i Kraljevini Jugoslaviji,ja bih izdvojio dva karakteristična tipa:
1.Verujući.To su ljudi idealisti,pretežno čiste biografije,recimo srpskog porekla,školovani,siti i buntovni.Iako revolucionari,oni se,ponekad ili konstantno ne odriču svoje nacije.Oni imaju za cilj šire dobro,ne svoje lično.
Navešću popa Vladu Zečevića,ali i Peku Dapčevića,Krcuna i Rankovića,kada su pali u Titovu nemilost.Ima puno takvih iz Bosanske krajine(Drvar,Grahovo...Kozara).Dakle - Srbi komunisti,kojima je izjednačina "majčica Rusija" sa SSSR i Staljinom(setite se Lečića u filmu "Gluvi barut" i njegovog opredeljenja).Delovali su,uglavnom,na svom lokalu.
2.Oportunisti. Nikogovići,ubice i belosvetski ološ.Revoluciju doživljavaju kao sredstvo lične osvete nad uspešnijima od sebe.Svesni svog CV-a,oni kriju svoje poreklo,pravo ime zamenjuju konspirativnim.U hijerarhiji Kominterne se uspinju ubistvima klasnih,ali češće unutrašnjih neprijatelja,dojučerašnjih drugova i saboraca.Ogrezli u zločinu,bez otadžbine,ovi šizofreni paranoici su bili podvrgnuti nekoj vrsti lobotomije i master reset-a,bilo u SSSR-u,bilo negde drugde.Veruju samo Staljinu,on je njihov Bog.Kada naredi da dignu ustanak i ubijaju Švabe iz zasede u Srbiji,oni to učine bezpogovorno i slepo; ne razmišljajući o posledicama i represiji koja sledi - baš njih briga,nemaju tu(na terenu,ali i šire) svoje porodice,svoj narod...njihov jedini Otac je na sigurnom,sa lulom iz zidina Kremlja...
Baš sam se rasplinuo.

Nije taj čovek započeo gradjanski rat u srbiji nego ustanak protiv okupatora.

Ta žandarmerija je služila okupatoru