Jednom sam bio u Utrechtu za Novu Godinu, to je toliko pucalo da je bilo kao da eksplodira skladiste municije, ujutru sam na svojoj terasi nasao cetiri nekakva repa/stapa od raketa koje je ocigledno neko drugi bacao (imao sam stan na najvisem, 4. spratu).

Vec da u Srbiji divljaju od rimokatolickog bozica do srpskog Bogojavljenja, to je poznato.

Ja se ovde obradovao, Kinezi mirni, bio vatromet za onu gregorijansku Novu Godinu, bacali malo petarde, neke rakete 15 minuta, ja rek'o tako ce da bude i za njihovu.

Medjutim veceras -- to je uveliko pocelo iako je tek proslo 19:30 -- to je kao onda u Utrechtu. Opet sam na najvisem spratu, sestom, i vecina studenata i mojih kolega je otisla van grada (ja idem tek u utorak), tako da nema mnogo ljudi u campusu, ali to je pucnjava kao da su pomahnitali, i ne samo ovde, nego svuda u gradu, podig'o se dim toliko da se centar (na neka 2-2,5 km) gde treba da bude vatromet u 23:00 uopste ne vidi.

Razumem prskalice, razumem i vatromet, mada i on unistava okolinu, ali ove rakete i petarde, i to u ovoj sumanutoj kolicini -- to mi je ipak potpuno neshvatljivo, i 31. decembra, i 14. januara, a i sada ovde...   

Ah, skapirao sam: ove godine je u Beijingu posle mnogo godina prvi put bila dopustena upotreba pirotehnike -- ali ovde kod mene 2000 km juznije zvanicno nije, medjutim ocigledno su svi shvatili da kad je zabrana ukinuta u glavnbom gradu ona nije sprovodiva u drugim mestima.

Evo, opet je vece i opet pucaju -- mnogo manje, ali pucaju... To je, naravno, sve pirotehnika, a ne oruzje kao u Beogradu, ali nije prijatno. Bilo je lepo prvih 40 minuta juce...

Taki smo ti mi kinezi