Dajte oduška besu

Mnogi misle da problem sa sopstvenim besom imaju samo ljudi koji viču, ciče, psuju, ili postaju fizički agresivni čak i na najmanji nagoveštaj da nešto nije u redu. Ali, to je i problem onih koji se baš nikad ne "nakostreše", i koje njihova sredina vidi kao "najslađe osobe na svetu". Drugim rečima, i nepokazivanje besa je nezdrav način da se s njim izađe na kraj.

"Bes se ne da izbeći, kao što ne može da se izbegne ni svaki konflikt", piše u svojoj knjizi "Dajte oduška besu" američka psihoterapeutkinja Beverli Engel, i dodaje da je pomoć zapravo najpotrebnija onima koji su naizgled nepodložni ovom osećanju. Kao znake nezdravog nošenja s besom Engelova pominje ogovaranje drugih, često korišćenje psovki, perfekcionizam, sklonost da se svaki razgovor pretvori u debatu i čovekovu uverenost da su svi protiv njega.

Ako niste sigurni da li i sami spadate u ljude koji ne umeju da kanališu svoj gnev, pogledajte šta bi po mišljenju ove terapeutkinje mogli da budu ostali pokazatelji da imate takav problem:
- Vi dopuštate drugima da vas povrede onda kada su oni ljuti;
- Plašite se da izrazite bes;

- Pronalazite zaobilazne načine da se svetite, umesto da otvoreno pokažete da vas je neko naljutio;
- Vaš način izražavanja besa čini da se osećate bespomoćno i slabo;
- Dozvoljavate drugima da emocionalno ili psihički zlostavljaju vašu decu.
Beverli Engel smatra da je najzdravije da čovek jasno pokaže da je besan, odnosno, da pravo rešenje nije pasivnost, ali ni agresivni ispadi. Ukoliko ste zaključili da vaš "stil" nije adekvatan i da bi trebalo da ga menjate, počnite da radite ono što je u potpunoj suprotnosti s vašim uobičajenim ponašanjem. Ali gledajte da taj novi model ponašanja najpre isprobate na onima do kojih vam nije previše stalo.

Ako, recimo, ne volite da se konfrontirate s ljudima, probajte da jedno nedelju dana pokazujete šta osećate samo nekim grubim neznancima. I tek onda "pređite" na kolege, prijatelje, rodbinu ili ljubavnog partnera. Biće najbolje, da govoreći o svom besu upotrebite nedvosmislene, neoptužujuće izjave, koje postavljaju nekakve granice. One treba da ukažu na tri stvari: na činjenicu da ste ljuti, na razloge koji su do toga doveli, i na ono što želite da osoba kojoj se obraćate tim povodom učini.

Engelova savetuje da upotrebljavate što jednostavnije rečenice, i da ih započinjete sa "ja", a ne sa "ti", jer ćete se zbog toga osećati sigurnije, a onog drugog neće staviti u poziciju da se brani. To "ja" će vam takođe pomoći da preuzmete odgovornost. Nastojte i da izbegnete oslovljavanje po imenu i uvrede, kao i reči "nikad" i "uvek". Gledajte sagovornika pravo u oči, i obratite pažnju na svoju gestikulaciju, izraz lica, ton i jačinu glasa. I svakako ne gubite iz vida da je bes normalna i zdrava emocija, koja postaje negativna samo onda kada se prema njoj pogrešno odnosimo.
Prevela S. Prokić