ISPOVEST : Dafina Milanović otkriva za Glas kome je sve davala novac (1)

Božović i Čović uzeli pare iz banke

Pare su uzimali sa računa bez moje saglasnosti. Veliki deo kapitala je prethodno postojeće bogatstvo moga muža. LJudi Slobodana Miloševića su rukovodili bankom. Švajcarska mi je nudila azil

BEOGRAD - Nikada mi nije palo na pamet da bežim iz zemlje jer nisam krivac, već žrtva bivšeg režima. Do sada sam zbog lečenja više puta odlazila u inostranstvo, ali sam se uvek vraćala. Neću da idem iz Srbije sve dok ne dokažem da nikoga nisam prevarila, izdala i oštetila, niti dinar jedan iznela iz zemlje. Svedok sam svega što se dešavalo u Srbiji i zbog istine sam dobrovoljno ostala ovde, iako su mi zbog velikog kapitala, koji sam nasledila od pokojnog supruga, mnoge zemlje nudile azil i pasoš - rekla je u ekskluzivnoj ispovesti Glasu javnosti Dafina Milanović, vlasnica Dafiment banke, optužena da je zloupotrebom službenog položaja pribavila protiv pravnu imovinsku korist od 19,7 miliona nemačkih maraka, milion dolara, tri i po miliona švajcarskih franaka, 10,9 miliona austrijskih šilinga i oko 200 miliona italijanskih lira.
      

ISPRAVE

Dafini Milanović je 15. januara 2004. godine ukinut pritvor, a sud joj je putnu ispravu odobrio 28. septembra iste godine, tako da ona može nesmetano da putuje - izjavio je juče sudija Zoran Zvonar, predsednik sudskog veća u procesu protiv nekadašnje "srpske majke". Prema njegovim rečima, Dafina Milanović redovno se odaziva pozivima suda i, sve dok to bude tako, sud neće preduzimati nikakve zakonske mere protiv nje.
      
   
   

Da li je tačno da ste do sada više puta odlazili u inostranstvo?
- Tačno je. Pasoš sam dobila 28. septembra 2004. godine zbog lečenja u inostranstvu i od tada sam više puta boravila na inostranim klinikama. Znate, sudu sam predložila da mi omogući putnu ispravu i da bih izmirila dug prema štedišama Dafiment banke.

Kako to nameravate da uradite?
- U određenoj banci u Evropi postoji ogroman kapital, nasledstvo moga pokojnog supruga, koje je preneseno na mene. Malim delom tog novca mogu da podmirim sve štediše. Međutim, da bih obavila tu transakciju, moram inostranim bankarima da dokažem da sam čista pred zakonom i da s punim pravom mogu da raspolažem nasledstvom. Zbog toga sam predlagala da sud donese privremenu oslobađajuću presudu kako bih u pratnji policije ili državne bezbednosti otputovala i završila posao. Dosad sam nekoliko puta pokušavala da stupim u vezu s nekim iz vrha države i objasnim im o kolikom se kapitalu radi i šta bi te pare značile za Srbiju, ali izgleda da to nikoga ne interesuje. U nekoliko navrata obraćala sam se i kabinetu Mlađana Dinkića, ali bezuspešno. Nisu se udostojili ni da mi odgovore. A te pare zaista postoje. Čelnici te banke su na osnovu veličine kapitala ponudili da daju garanciju za moje privremeno oslobađanje, a direktor je rekao: "Kada bi znali o kolikoj se sumi radi, prostrli bi vam crveni tepih od aerodroma do vaše kuće". Verujte mi, meni je interes da taj novac uđe u Srbiju, da dokažem da sam nevina i da moje unuke mogu uspravne glave da nastave život, ali i da pomognem ovoj zemlji.

Odakle toliko bogatstvo?
- Moj pokojni suprug je Jevrejin i to je porodični kapital, koji je kroz Dafiment banku trebalo da uđe u Srbiju. Zbog toga je ona i napravljena. Slobodan Milošević je to dozvolio jer su on i moj suprug imali dogovor. Međutim, posvađali su se, a onda su počele pretnje mojoj porodici. Suprug i deca su seli u automobil i krenuli da se sklone, ali su u Mađarskoj izginuli pod nerazjašnjenim okolnostima. Na ravnom seoskom putu, gde ne može da se vozi brže od 80 kilometara na sat, stradali su. U slupanom vozilu kazaljka na brzinometru bila zaustavljena na cifri od 180, što je neshvatljivo. Ni dan-danas ne znam pravu istinu o smrti moje porodice.

Kako živite pored tolikog kapitala?
- Verujte mi, pozajmljujem za lekove. Kada bi ova država imala iole sluha, ovaj proces bi se završio za jedan dan. Pogotovu što se optužnica protiv mene zasniva isključivo na fotokopijama falsifikovanih priznanica, nigde nema originalnih priznanica. Pa zar bih se ja brukala za tako "sitnu" sumu novca u odnosu na kapital kojim raspolažem u inostranstvu. Da sam htela da bežim, mogla sam da prihvatim švajcarsko državljanstvo, koje su mi nudili, ali nisam. Hoću da isteram istinu na čistac.

Gde su isparile pare iz Dafiment banke?
- Deo novca sam dala u humanitarne svrhe i strašno me boli što niko nije objavio da sam sa 2,5 miliona maraka finansirala obnovu Patrijaršije. Mojim parama je postavljen bakarni krov, izrađen ikonostas, uvedeno grejanje i urađena kompletna adaptacija. Davala sam bolnicama, ratnim invalidima, Kapetanu Draganu, ali to je sve kap u moru koliko su mi para oteli.

Ko vam je i kako oteo pare?
- Radoman Božović je bez moje saglasnosti skinuo sa računa banke 47 miliona maraka. Digla sam frku, ali su mi rekli da te pare moraju da uzmu i isplate penzije i studentske kredite. Zatim je isto toliko uzeo za Železnicu, 10 miliona za Skupštinu grada, a još deset je uzeo Nebojša Čović za zemljište na Slaviji. Platila sam zemljište, iskopavanje i uređenje placa i izradu kompletnog projekta za izgradnju, a na kraju je raskinuo ugovor sa mnom, zemljište oduzeo, a pare nikada nije vratio.

Zašto ste to dozvolili?
- Ja sam posle smrti supruga bila samo marioneta. Slobodan Milošević je odredio rukovodeći kadar. Bankom su upravljali Bora Atanacković, Dragan Tomić jedan i Dragan Tomić dva, Milutin Mrkonjić, Miloš Minić, Nikola Spajić i drugi. Morala sam svaki dan i pre i po podne da idem na konsultacije u Narodnu banku. Svi ti ljudi su sada na spisku svedoka, ali niko ne deli optuženičku klupu sa mnom, iako su oni zapravo vodili banku.


Izvor: Glas Javnosti \ Borislav Dodoš,(nastavak u sutrašnjem broju)
   

Dafina Milanovića otkriva za Glas ko je sve odnosio novac iz njene banke (2)

Bila sam žrtva pohlepnih političara

Nema nijednog političara iz tog vremena koji nije preko reda i mimo ugovora podigao novac. Naoružani likovi upadali su u banku i preteći heklerima i bombama otimali novac

BEOGRAD - U nastavku ekskluzivne ispovesti za Glas Dafina Milanović, vlasnica Dafiment banke, tvrdi da je nije mogla da se suprostavi kadrovima koje joj je nametnuo Slobodan Milošević.

- Bila sam samo šrafčić u njegovoj mašineriji, i na kraju žrtva.
Kako je osnovana Dafiment banka i čijim novcem?
Osnovana je jevrejskim kapitalom, odnosno novcem mog pokojnog supruga Dragomira. Osnivački kapital je bio tri puta veći nego što je bilo potrebno. Dragomir je poreklom Jevrejin i nasledio je kapital svoga oca, a bio je i poverenik fonda jednog određenog kruga ljudi. Od 1968. je raspolagao i rukovodio tim fondom i ogromnim kapitalom i za svaki odrađen posao dobijao je procenat. Tako je stekao veliko bogatstvo, koje je delom uneo u Srbiju, a uneo bi i više da se nije posvađao s Miloševićem i nastradao.

Čime se sve bavila Dafiment banka?
Pored klasičnih bankarskih poslova ulagali smo u izgradnju raznih objekata. Sa Skupštinom grada, dok je gradonačelnik bila Slobodanka Gruden, sklopili smo dva ugovora o kreditiranju gradnje. Prvi kredit, od 25 miliona maraka, dali smo za infrastrukturu, a drugi, od 15 miliona maraka, za izgradnju podzemnog tržnog centra i garaža kod "Vukovog spomenika". Osim toga, banka je dala kredit od 25 miliona evra i ŽTP-u Beograd za izgradnju stanice "Vukov spomenik". Kada je gradnja tog centra bio završena, banka je već bila upala u finansijske teškoće i nije mogla da doplati još 15 miliona maraka. Tada je ŽTP od sume dobijenog kredita odbio taj iznos i na taj način je banka u potpunosti isplatila izgradnju podzemnih lokala i garaža i postala njihov vlasnik. Takođe sam započela i izgradnju velikog poslovnog centra i zadužbine na Slaviji. Nameravala sam da objekat nazovem "Palata Milanović" i jedan deo poklonim gradu, međutim, nisu mi dozvolili da izgradim taj objekat.

Ko vam nije dozvolio?
Gradska vlada. Kada je na mesto gradonačelnika došao Nebojša Čović, dogovorili smo se da 10 miliona maraka, deo od novca koji mi je dugovao Grad, prebaci u Fond za gradsko građevinsko, na ime uplate Dafiment banke za zakup zemljišta na Slaviji. On je bio veoma korektan i to je odmah i učinio. Napravili smo projekat i, kada smo krenuli sa uređenjem zemljišta, naleteli smo na podzemne vode, pa smo morali smo da pravimo i kolektor. Jedini kolektor na Slaviji urađen je parama Dafiment banke. Sve to je usporilo radove na izgradnji poslovnog centra, pa nam je gradska vlada oduzeli dozvolu, ali nam nikada nije vratila pare uložene u zakup zemljišta i izgradnju kolektora. Da su mi dozvolili da završim poslovni centar, on bi za tri godine izmirio dug prema svim štedišama Dafiment banke.
      

ČOVIĆ: NISAM UZIMAO PARE

Nebojša Čović se juče javio redakciji Glasa i demantovao da je uzeo bilo kakve pare od Dafiment banke, što je zapravo i tačno. Naime, u naslovu intervjua sa Dafinom Milanović, tehničkom greškom je navedeno njegovo ime umesto Skupštine grada, na čijem se čelu on tada nalazio. U današnjem nastavku ispovesti Dafine Milanović jasno se vidi da vlasnica Dafiment banke ima samo reči hvale za Nebojšu Čovića. Ovom prilikom redakcija Glasa se izvinjava zbog nastale greške.
      
   
   

Šta se dalje dešavalo?
Banka je zapala u finansijske teškoće jer mnogi veliki sistemi nisu izmirivali na vreme svoje obaveze, a verujem da je to rađeno po nečijem naređenju. Tada je nastao opšti grabež. Svi su tražili raskid ugovora i isplatu para i kamate, iako na nju nisu imali prava jer je ugovor raskinut pre roka. Nema nijednog političara iz tog vremena koji nije preko reda i mimo ugovora podigao novac. Naoružani likovi upadali su u banku i preteći heklerima i bombama otimali novac. Branislavi Živković, savetnici Dafiment banke, vezali su bombu oko vrata i primorali je da iz specijalnog sefa isplati zahtevanu sumu. Moćnici su uzeli 75 stanova u strogom centru Beograda, sve lokale i garaže kod "Vukovog spomenika", lokale u tržnim centrima u Subotici, Zrenjaninu, kao i sav poslovni prostor u Srbiji i Crnoj Gori. A radi se o hiljadama kvadratnih metara ekskluzivnog prostora. Iz banke su odneta sva umetnička dela, a nestalo je i 110 automobila, mahom "mercedesa", "ševroleta", "be-em-vea", "tojoti" i drugih. Nestao je i kompletan kompjuterski sistem firme IBM, vredan oko 6,5 miliona maraka. Takvu opremu, jedinstvenu u Srbiji, u to vreme nije imala ni Narodna banka. Jedino je je ostalo 250 kilograma zlata, koje se nalazi u NBS.

Zašto država ništa nije uradila da to spreči?
To ne znam. Državni vrh me je mazio i pazio dok sam im trebala, a onda su me ostavili na cedilu. U proleće 1993. godine u "Geneks apartmanima" sukobilo se obezbeđenje Jovice Stanišića i moje. Došlo je do opšte pucnjave, a krvi je bilo na sve strane. Ubijen je jedan moj radnik i teško ranjen direktor obezbeđenja Dafiment banke, dok su iz Stanišićevog obezbeđenja ranjena dvojica.

Šta se dalje dešavalo?
Pokrenut je jedan politički proces protiv mene kako bi me primorali da kažem ko je sve uzeo pare iz Dafiment banke. Međutim, nije moj posao da to radim, već je to posao policije, pa neka oni utvrde gde su nestale pare. Ja znam kako su nastale priznanice za tih dvadesetak milione maraka za koje me optužuju. Tek kada se okonča ovo suđenje, obelodaniću šta su pokrile te priznanice. One su izmišljene jer ne postoji original tih priznanica. U zvaničnom izveštaju policije navodi se da ne postoje nikakve diskete, niti bilo kakvi originali tih kopija, koje su navodno nađene. Smešno je ono što stoji u optužnici jer se zna da u ovoj zemlji i u to vreme ništa nije moglo da se uradi a da to nije znao sam vrh države. Pa ja nisam mogla nigde da maknem bez obezbeđenja Jovice Stanišića, čak su me i na groblje pratili i nisu se ni trenutak odvajali od mene. Pa kako sam onda pored tolikog obezbeđenja mogla da iznesem pare iz zemlje, kao što piše u optužnici?

Gde ste boravili pre hapšenja u Nemačkoj?
Ja nikada ne bih izašla iz zemlje da nije bilo sporazuma s pokojnim premijerom Zoranom Đinđićem. On je bio veoma korektan i, da nije ubijen, ovaj proces bi odavno bio okončan, a kapital koji sam nasledila od supruga već bi bio u Srbiji. Kada sam otišla iz Srbije, živela sam dve i po godine u Švajcarskoj. I taj period je bio jedini miran period mog života. U to vreme Švajcarci i Englezi su mi nudili državljanstvo, ali sam im se samo zahvalila. Otputovala sam u Nemačku, iako sam znala da ću istog dana biti uhapšena.

Šta je sada s bankom?
I dalje se vodi likvidacioni postupak, ali imovine nigde nema. Likvidacioni upravnik je izjavio pred sudom da nikako ne može da dođe do ukradene imovine Dafiment banke. Što je najgore, čak ni sud ne interesuje ko je sve razvukao toliko bogatstvo i gde je ono sada. I danas tvrdim da, da se moj suprug i Milošević nisu posvađali, Dafiment banka bi radila, a Srbija bi procvetala kapitalom moga muža.


Izvor: Blic \ Borislav Dodoš

Suđenje Dafini Milanović odloženo do daljeg
Autor: Beta | 10.10.2007 - 17:20

Suđenje vlasnici nekadašnje Dafiment banke Dafini Milanović odloženo je danas u Okružnom sudu u Beogradu dok sud ne pribavi originalnu dokumentaciju o poslovanju te banke.

Odbrana je zatražila da se pribavi originalna dokumentacija u elektronskom ili materijalnom obliku u vezi sa poslovanjem Dafiment banke sa čime se složio i tužilac.
Sudija Zoran Zvonar rekao je da će, kada sud dobije tražena dokumenta, biti obavljeno novo veštačenje, navodeći da se "ničija odgovornost ne može utvrditi bez validnih dokaza".
Suđenje Dafini Milanović danas je formalno ponovo počelo zbog "protoka vremenskog roka", a optužena je ponovila svoju raniju odbranu, negirajući optužbe koje joj se stavljaju na teret.
Milanovićeva je kazala da nije mogla da donosi suštinske odluke o banci, navodeći da je kamatnu i poslovnu politiku trebalo da vodi bord direktora banke.
Međutim, kako je istakla, sve što se dešavalo "dirigovano je od strane guvernera (Narodne banke) Borislava Atanackovića koji je lično primao naloge od Slobodana Miloševića".

Bivša vlasnica Dafiment banke optužena je da je zloupotrebom službenog položaja u periodu od 1991. do 1997. godine, nezakonito prisvojila 20 miliona maraka, 200 miliona lira, pola miliona švajcarskih franaka, 10  miliona šilinga i milion dolara.

Izvor: Blic

Iz trezora pare je direktno podizao recimo Arkan, pa Bata Živoinović tadašnji poslanik u skupštini, a u banci je čak radila Kertesova žena.

mamu im jebem lopovsku hostaplersku