а ти мислиш да су они болесници?

Normalno da su bolesnici.Priroda se poigrala s njima.

Мој пријатељу Перуђи ја написах да ти произвољно тумачиш туђе ријечи а ти си то одмах потврдио.
Не да је педерлук ствар васпитања него је ствар занемаривања,обично су та лица у дјечачким данима напаствована (научна чињеница),а то се може десити углавном уколико дијете нема родитеља који
обраћа пажњу на свакодневна дешавања у животу свога дјетета.
Е то је недостатак васпитања,пажње и односа на релацији родитељ-дијете.

Хајд сада да болдујем твој закључак,јер је високо уман.

Evo jednog razmišljanja o homoseksualcima



dr Tanja Đukić
Uzroci muške homoseksualnosti



Tabu pojava, čije se i samo ime izgovara sa izvjesnom dozom gađenja i neprijatnosti, najveća je kontroverza savremene psihijatrije. Teško se uopšte usuditi reci ili napisati nešto o tome, jer je heteroseksualno ponašanje jedini društveno prihvatljivi oblik. Od cjelokupnog stanovništva na Zemlji 80-85 odsto je heteroseksualno a 20-25 odsto je homoseksualno. Tako veliki broj iritira nauku, koja se trudi da prodre u suštinu svih stvari u prirodi. Psiholozi i psihijatri odbacuju homoseksualnost, i ne žele je nikako svrstati u mentalni poremećaj, a seksolozi je takodje neće, jer smatraju da vrlo malo znamo o ovom aspektu seksualnog ponašanja. Tako je, ni jedno ni drugo.

Homoseksualnost se posmatra u tri kategorije: apsolutni homoseksualci čiji je objekat interesovanja isključivo osoba istog pola, ambivalentni koje podjednako privlače osobe istog i suprotnog pola, situacioni objekat žudnje je suprotan pol, ali u pojedinim specifičnim situacijama može biti i osoba istog pola. Šta je pravi razlog nastanka homoseksualnosti, zašto neke osobe ispoljavaju samo homoseksualnu težnju (bez realizacije), a neke uspostavljaju kontakte još uvijek je enigma.

Biološke teorije zastupaju stav da u osnovi svake homoseksualnosti lezi ne dokučivi genetski poremećaj. Serija genetskih studija rađenih na ovu temu ide u prilog tom mišljenju, ali bez "šifre". Laboratorijski pregledi mokraće i hormonske analize upućuju na to da se kod većine ovih osoba u organizmu nalazi smanjena koncentracija muškog polnog hormona testosterona (uz dominaciju estradiola ženskog polnog hormona u periodu razvoja prije rođenja) što bi upućivalo na hormonski poremećaj kao osnovu, za nastanak homoseksualnosti kod muškaraca.

Teorije učenja tvrde da je homoseksualnost muškaraca rezultat pogrešnog naučenog ponašanja u djetinjstvu. Naučnici iz ove oblasti saopštavaju da je kod ovih osoba seksualni razvoj znatno brzi nego što je to uobičajeno. Sa seksualnim aktivnostima se počinje još i prije perioda adolescencije. Pošto je mnogo više mogućnosti za kontakte sa osobama istog pola, naučeni obrazac biva učvršćen i fiksiran, pa se kontakti sa osobama suprotnog pola doživljavaju kao manje interesantni. Ako se "igra" sa suprotnim polom u djetinjstvu oštro kazni moguće je da se desi u budućnosti da se svaki kontakt sa zenama dozivi kao odvratnost. Zlostavljanje u djetinjstvu i neprijatna iskustva sa zenama, rađaju strah od njih i izbjegavanje, sa čime bi se i mogla objasniti "ista orjentacija". Nekada se desi da majka koja je željela djevojčicu tretira sina na takav način (pušta mu kosu, u kritičnom periodu uči ga da se ponaša kao djevojčica, daje mu lutke da se igra) i dječak ne usvoji socijalnu ili društvenu definiciju muškosti. Nedostatak jake emocionalne veze u dezorganizovanoj i nestalnim ulogama roditelja mogao bi biti najjači i glavni uzrok nastanka muške homoseksualnosti.

Psihoanalitički pristup homoseksualnosti je da se ona doživljava kao neuroza i to iz kruga prisilnih neuroza, a karakter homoseksualaca kao krajnje oprezne osobe, nervozne, sa nedostatkom hrabrosti i sposobnosti za saradnju, fiksirane na stadijumu dječje seksualnosti (neorganizovane i prepune fantazija), uz fiksirani strah od oca i odbijanje bilo kakve muške uloge u oblasti seksualiteta. Ove osobe imaju neurotičnu potrebu za ljubavlju (do zanosa i nezajažljive gladi) pri čemu homoseksualni odnos ne znaci ništa drugo do "apel za ljud s kim kontaktom", pa se izvodi zaključak da je homoseksualnost rezultat otuđenosti, socijalne neadekvatnosti i nadoknade za sva druga nezadovoljstva.

Tražiti jedinstveno objašnjenje, zavodljivo je, ali je skoro nemoguće. Možda bi se kao razlog trebalo navesti sve ovo, a možda nauka ide u sasvim pogrešnom pravcu. Kada bi se homoseksualno ponašanje i legalizovalo (što se ne vidi u perspektivi) svaki psihijatar se pita: Da li takvu osobu treba podržati u onome što ona u stvari jeste, ili tražiti i insistirati da se promijeni u ponašanju (ako se to uopšte i može)?
Bilo kako bilo, oni su realna pojava.

i bolesni su i nevaspitani

Uspaljeni.

рекоше они из светске здравствене организације да хомосексуализам није болест

Uskoro ce oni to reci i za pedofiliju ! 

Управо то. То је најјача здравствена организација која кроји прилике у тој области, па можеш мислити ко све има интерес да њоме управља. Ништа им не верујем!

deraši su bolesnici a društvo koje ih podržava i dopušta brakove je isto tako bolesno !